Dragan Varagić
01. 02. 2006., 08:54
Vidim da ovde većina uopšte nije upoznata sa dešavanjima koja se odnose na reformu nacionalnog registra Internet domena (NRID):
http://www.danas.co.yu/20051130/commedia1.html#0
Uskoro formiranje nacionalnog registra internet domena
Do kraja iduće godine, a verovatno i ranije, pitanje registracije internet domena biće pravno uređeno i fizička i pravna lica biće u mogućnosti da za svega nekoliko sati registruju koliko im je .yu domena potrebno - najavljuje za Danas Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku i zaštitu životne sredine, zadužen za sektor informatičko društvo.
- Način dodele i upravljanje internet domenima kod nas su, nažalost, u istom stanju u kome su bili i 1993 ili ‘94 kada je nastao internet. I u ostalim zemljama su pojedinici, najšešće iz akademskih sredina to volonterski i iz najbolje namere preuzimali na sebe, ali nažalost to u Srbiji do danas nije unapređeno. U toku je formiranje institucije koja će planski i sistematski brinuti o tome. Danas u Srbiji postoje vrlo restriktivni načini dodele internet domena - domene .yu mogu registrovati samo pravna lica i to samo po jedan što je ograničavajući faktor u nekim slučajevima, kao što su velike firme koje žele domen za svaku svoju robnu marku. Ministarstvo je formiralo radnu grupu koju čine sve zainteresovane strane - internet provajderi, predstavnici NVO, državne uprave, Telekoma i drugih zainteresovanih - i trenutno smo vrlo blizu završetka dokumenata koji su potrebni da bi se uspostavio nacionalni registar internet domena.
Šta će biti zadatak registra?
- Ta institucija bi na sebe trebalo da preuzme adiminsitriranje, upravljanje i dodelu internet domena. Ono što ćemo postići je da svako ko želi da registruje internet domen može to da učini praktično u roku od nekoliko sati i da registruje onoliko domena koliko mu je potrebno i to uz minimalnu nadoknadu. Dosad je to bilo besplatno, ali je bilo restriktivno. Nacionalni registar će propisati svoj cenovnik koji će biti u skladu s politikom da se pokrivaju samo troškovi za funkcionisanje registra i ceo registar će biti ustrojen po principu najbolje prakse koju smo našli u okruženju i u Evropi, odnosno na iskustvima koja ima Evropska unija za dodelu domena .eu, ali i nekim drugim iskustvima. To će biti otvoren model, a ne stvar pojedinca.
Kada bi se mogao očekivati početak rada registra?
- Nadamo se da ćemo u prvoj polovini sledeće godine formirati tu instituciju, da ćemo zaposliti ljude, da će biti verifikovani neophodni dokumenti te da će potom pravilnicima biti uređeni potrebni kriterijumi. Računamo da će do septembra to zaživeti u punom obimu. To uopšte nije jednostavno jer već postoji više od 30.000 registrovanih domena po starom modelu, pa je potrebno i njih prebaciti na novi model i to ne sme da se radi brzopleto jer bi moglo da izazove probleme u funkcionisanju postojećih sistema.
Dokle se stiglo s kreiranjem e-governmenta?
- Trenutno se u ovom ministarstvu radi strategija razvoja informacionog društva. To je krovna strategija za više drugih strategija, između ostalog i one za elektronsku upravu, odnosno e-government. Tu strategiju radi Zavod za internet i informatiku. E-government je generalno skup konkretnih projekata koji prilagođavaju upravu tako da svoje servise nudi građanima uz pomoć najnovijih tehnologija na što bolji i jednostavniji način - da se ne čeka u redu, da se može preko interneta ili nekog drugog tehničkog sredstva završiti deo posla. Za to su potrebna i određena zakonska rešenja - konkretno sprovođenje i primena Zakona o elektronskom potpisu koji bi trebalo da počne 2006. i nekoliko nedostajućih zakonskih rešenja koja se ili rade ili će njihova izrada uskoro početi kao što su zakon o elektronskom dokumentu, arhivi ili slično. Dosta je propisa koji nedostaju, ali slična je situacija i u mnogim drugim zemljama. Na nivou Jugoistočne Evrope postoji sporazum koji predviđa da se to završi u određenom vremenskom roku. Nakon usvajanje strategije razvoja informacionog društva, trebalo bi da usledi niz konkretnih projekata za realizaciju pojedinih segmenata elektronske uprave, kao što su elektronsko zdravstvo, elektronsko obrazovanje, da se preko interneta mogu dobiti izvod iz matične knjige rođenih ili slično. Mi smo, za sada, na početku. N. Bogović
http://www.danas.co.yu/20051130/commedia1.html#0
Uskoro formiranje nacionalnog registra internet domena
Do kraja iduće godine, a verovatno i ranije, pitanje registracije internet domena biće pravno uređeno i fizička i pravna lica biće u mogućnosti da za svega nekoliko sati registruju koliko im je .yu domena potrebno - najavljuje za Danas Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku i zaštitu životne sredine, zadužen za sektor informatičko društvo.
- Način dodele i upravljanje internet domenima kod nas su, nažalost, u istom stanju u kome su bili i 1993 ili ‘94 kada je nastao internet. I u ostalim zemljama su pojedinici, najšešće iz akademskih sredina to volonterski i iz najbolje namere preuzimali na sebe, ali nažalost to u Srbiji do danas nije unapređeno. U toku je formiranje institucije koja će planski i sistematski brinuti o tome. Danas u Srbiji postoje vrlo restriktivni načini dodele internet domena - domene .yu mogu registrovati samo pravna lica i to samo po jedan što je ograničavajući faktor u nekim slučajevima, kao što su velike firme koje žele domen za svaku svoju robnu marku. Ministarstvo je formiralo radnu grupu koju čine sve zainteresovane strane - internet provajderi, predstavnici NVO, državne uprave, Telekoma i drugih zainteresovanih - i trenutno smo vrlo blizu završetka dokumenata koji su potrebni da bi se uspostavio nacionalni registar internet domena.
Šta će biti zadatak registra?
- Ta institucija bi na sebe trebalo da preuzme adiminsitriranje, upravljanje i dodelu internet domena. Ono što ćemo postići je da svako ko želi da registruje internet domen može to da učini praktično u roku od nekoliko sati i da registruje onoliko domena koliko mu je potrebno i to uz minimalnu nadoknadu. Dosad je to bilo besplatno, ali je bilo restriktivno. Nacionalni registar će propisati svoj cenovnik koji će biti u skladu s politikom da se pokrivaju samo troškovi za funkcionisanje registra i ceo registar će biti ustrojen po principu najbolje prakse koju smo našli u okruženju i u Evropi, odnosno na iskustvima koja ima Evropska unija za dodelu domena .eu, ali i nekim drugim iskustvima. To će biti otvoren model, a ne stvar pojedinca.
Kada bi se mogao očekivati početak rada registra?
- Nadamo se da ćemo u prvoj polovini sledeće godine formirati tu instituciju, da ćemo zaposliti ljude, da će biti verifikovani neophodni dokumenti te da će potom pravilnicima biti uređeni potrebni kriterijumi. Računamo da će do septembra to zaživeti u punom obimu. To uopšte nije jednostavno jer već postoji više od 30.000 registrovanih domena po starom modelu, pa je potrebno i njih prebaciti na novi model i to ne sme da se radi brzopleto jer bi moglo da izazove probleme u funkcionisanju postojećih sistema.
Dokle se stiglo s kreiranjem e-governmenta?
- Trenutno se u ovom ministarstvu radi strategija razvoja informacionog društva. To je krovna strategija za više drugih strategija, između ostalog i one za elektronsku upravu, odnosno e-government. Tu strategiju radi Zavod za internet i informatiku. E-government je generalno skup konkretnih projekata koji prilagođavaju upravu tako da svoje servise nudi građanima uz pomoć najnovijih tehnologija na što bolji i jednostavniji način - da se ne čeka u redu, da se može preko interneta ili nekog drugog tehničkog sredstva završiti deo posla. Za to su potrebna i određena zakonska rešenja - konkretno sprovođenje i primena Zakona o elektronskom potpisu koji bi trebalo da počne 2006. i nekoliko nedostajućih zakonskih rešenja koja se ili rade ili će njihova izrada uskoro početi kao što su zakon o elektronskom dokumentu, arhivi ili slično. Dosta je propisa koji nedostaju, ali slična je situacija i u mnogim drugim zemljama. Na nivou Jugoistočne Evrope postoji sporazum koji predviđa da se to završi u određenom vremenskom roku. Nakon usvajanje strategije razvoja informacionog društva, trebalo bi da usledi niz konkretnih projekata za realizaciju pojedinih segmenata elektronske uprave, kao što su elektronsko zdravstvo, elektronsko obrazovanje, da se preko interneta mogu dobiti izvod iz matične knjige rođenih ili slično. Mi smo, za sada, na početku. N. Bogović