Jebote, pa da li postoji neki fakultet koji se lakse zavrsava od FON-a? Nisu dzaba skracenice za ETF ("E Trebo sam FON") :)

Inace ja sam zavrsio PMF (Prava Misterija Fakultet) :) Diplomirao 2000, radio godinu dana na fax-u, a od 2001 radim kao PHP programer, ako ne racunam par godina u Boox-u iskljucivo za USA firme. Moja plata je mnogo veca od plata menadzera i slicnih, ali zato radim po USA radnom vremenu i drustveni zivot mi je nikakav. Sve ima svoju cenu, j*ga.

Inace za ovih 10 godina niko me nikada nije pitao za diplomu, ljude jedino interesuje da li znam da radim posao ili ne.

ali jeste tako, kao na buvljaku, ako samo lunjas okolo bez ideje obicno kupis neku glupost na kraju, a ako znas da ti treba tacno to i to, onda pre ili kasnije to i nadjes...

bitno je imati ideju kojim putem zelis da ides... to naravno znam sad, nisam znao sa 20..

On Topic, imao je Istok odlican tekst na ovu temu na FB-u, no Internet mi je trenutno nikakav (tethering preko Telenora), tako da, probaj sam da pronadjes.

Kad izvučeš prosjek, svako od nas ko je studirao bilo koji tehnički fakultet tvrdi da se zajebao :)
S druge strane, ovi sa menadžmenta/ekonomije i prava mi nekako više djeluju kao dipl. bullsh*t generatori u odijelima nego svoji ljudi... Ne bih da se kome zamjerim, samo pričam kako stvari izgledaju iz mog ugla, možda znam pogrešne ljude kojima fali malo cinizma u životu :)

Slažem se s onim što je Džordž napisao, ne moraju odmah na fakultet. Jedan neviđeno interesantan čovjek (profesor na fakultetu) mi je pričao kako je posle srednje škole pošao da radi kao tehničar, radio par godina, počeo da se kocka i jedne večeri dobio gomilu para na kartama ("mogao sam tada da kupim 4 Fiće"). Tu je razmišljao što će s parama i odlučio da upiše fakultet... The rest is history :)

Od 1993 do 2000. studirao PMF, apsolvirao, posle X-tog izlaženja na diferencijalne jednačine odustao jer sam priznao sebi da sam glup.
Tad mi je trebalo ovako nešto:



Mislim da sad fax pruža dosta prostora za networking izmedju studenata koji se mogu usmeriti u pravom smeru.
Primer za to su i ova takmičenja programera za Android, praksa u VIP-u i sl.

Mi smo uglavnom networkovali u "Sonji" na preferansu. Ja sam napravio space invaders u 256 bajtova i to mi je najveći programerski uspeh tokom studentske karijere. :)

Ali sad bi opet isto, nek ide život :1039:

I naravno da ne zaboravim još jednu od CV stavki: moderator NET.Coding na SetNET, haha :1059:

bas sam pricao nedavno sa kolegama na tu temu, kako je to naopako, fakultet bi trebalo da se upisuje sa 30, a ne sa 20... realno, kad bi prvo radio, pa tek posle isao da ucis, shvatio bi da je ucenje mnogo lakse i zabavnije i svi zivi bi verovatno doktorirali...

Jbt, ovaj svet je bas mali.
Me ex-mod: NET.CLUB

@Milos Vukotic: So true :)

Vidim da ima dosta ljudi koji su napustili faks sa par ispita.

Iskren da budem, ja sam se najviše toga plašio. Srećom smogao sam snage da se dovedem do diplomskog ispita... Nakon toga, diploma leti u ladicu pa je tamo negdje oko 40-te kada mi dosadi natezanje u privatluku izvadimo i "hapliciramo"

-cime se konkretno bavite i koje ste skole zavrsili;
A: trninic.com

-da li radite ono za sta ste se skolovali;
A: Da

-u kojoj meri vas je skola osposobila za vas posao;
A: Pre ce biti da mi je skola i diploma omogucila neke poslove, nego sto me je direktno osposobila, mada ne poricem da me je u velikoj meri i osposobila

-kako ste najcesce dolazili do dopunskih znanja;
A: Knjige, online. Nisam usao u ucionicu u zivotu kada je u pitanju nesto vezano za racunare, engleski, nemacki, mada ne tvrdim da bih mozda nesto i brze i kvalitetnije "odradio" da sam imao vremena, novaca i poverenja u "in-class training".

-da li biste danas kad imate iskustvo izabrali neki drugi put, neko drugo zanimanje, drugu skolu i sl.
A: Izabrao bih samo drugi fakultet, posto ono dno od Saobracajnog ne mogu da podnesem. Bio sam sikaniran godinama, i sa ovom "promocijom" tog dna od fakulteta cu nastaviti dok sam ziv. Da je sreca da ga ugase. Kao malo dete, kada masta kako daje gol za Partizan ili one druge sto nisu Partizan, tako i ja sanjam da nekako dopadnem dnevnika ili nekog drugog jakog termina na RTS-u, pa da umesto odgovora na pitanje tri puta dreknem uzivo u programu "roditelji, ne saljite decu na Saobracajni, ne terajte ih da imaju ikakve veze sa tim smradom od obrazovne institucije".

Sa vedrije strane, zbog akademskog rada bio sam na lepim mestima, na prijemima, brckao se na Karibima, bio na koncertu Brusa Springstina u Barseloni, slusao i druzio se sa mladim i pametnim ljudima iz celog sveta. Svakom roditelju bih savetovao da da sve od sebe da mu deca imaju sto kvalitetnije formalno obrazovanje, samo nebo je limit.

Za moje dete, uskoro decu, vec smo odlucili da "pomognemo" da donesu odluku da na fakultet odu u inostranstvo. Bio sam na doktorskim studijama u Becu, nazalost, necu ih zavrsiti, ali WU u Becu i neki nas fakultet, to su nebo i zemlja, dva sveta razlicita.

Sredinom novembra sam bio u finalu za stipendiju za Global EMBA na WU Executive Academy, kao jedini stranac u top 5, verovatno jedne od najprestiznijih stipendija u ovom delu Evrope. Meni je bilo jasno da necu dobiti stipendiju u vrednosti od 34000 eura, tako da sam na intervju dosao da "igram za publiku i prestiz", hvala im i sto su me zvali u finale, meni je to kruna karijere i najvece moguce priznanje u zivotu, bez obzira na doktorat uskoro ili bilo kakvo radno mesto u buducnosti. Ako je meni, sa 38, cela ta prica bitna, kakav bih covek bio kada tu sansu i izbor ne bih dao svojoj deci. Uskoro cemo da krenemo ozbiljno sa dooConsult, i kada krene blog jedna od prvih tema ce biti upravo o ovome i znacaju kontinuiranog formalnog obrazovanja, koji je tako slabo zastupljen u nasoj zemlji, pa ce biti vise detalja. U svakom slucaju, ako neko moze da posalje dete na fakultet napolje, gadno bi se zajebao da to ne uradi.