When I was a boy I was told that anybody could become President; I'm beginning to believe it.
Clarence Darrow

i jos traje, 2h posle ponoci...
dakle ovi su :1039:

i sta vise da planiram u ovoj zemlji, kad imam 'cast' da budem svedok propasti zemlje...
vrlo lako mozemo opet da odemo pod embargo, i da se oprostimo od bilo kakve web buducnosti u Srbiji... i uopste bilo kakve buducnosti u ovoj zemlji...

Rascupase mi Ivanu Konstantinovic :1023:

E pa, Srbijo, srećna nova 1989!

umre nam zemlja...
do 4:20 nocas su sedeli...
povampiren sede ne tron :)

Damire, ja bih veoma volio da čujem iz prve ruke tvoju priču. Može na forumu, može i na private (marko.bijelic at gmail). Ja sam prvi put čuo za Trninic.com još tamo negdje 2001/2002, kad se pojavio Designersnetwork. Bio sam tad fasciniran tim interfejsom. Meni se uvijek dopadao tvoj (vaš) pristup interfejsu dizajnu i mislim da odlično radite stvari sa aspekta finalne izvedbe, ali vidim konstatno tvoju frustraciju na forumu. Koliko ti ljudi firma trenutno broji, iz kojih razloga na može da raste više, itd?

Baš me zanima, jer vidim za razliku od mase firmi ovdje, vi zaista završavate stvari, radite godinama i kvalitetom produkcije možete da konkurišete na globalnoj sceni. U čemu je problem?

Pre nekih godina i vise Red Herring ili Business Week, nisam bas 100% siguran, je pravio neku top 30 listu gde su svakog clana ove liste pitali sta im je moto ili sta bi porucili drugima na sopstvenim putevima ka uspehu. Jedan od tih top 30, direktor velike IT kompanije, je otprilike rekao da covek u savremenom poslovanju moze sebi da dozvoli sve ali mora da bude bar malo paranoican i da on ne zna nikoga ko je uspesan a da nije bar malo paranoican u vezi sa ucesnicima na trzistu i samim trzistem.

Elem, izjava jeste malo "vise" nego sto bi trebalo, ali je navodim bas da ukazem kako mnoge moje postove ovde prolicno "oboji" moje nerazumevanje kako je neko spreman da uci i radi naporno, ulozi vreme, novac, i druge resurse i onda igra na kartu da ce u Srbiji biti sve ok i da ce se trziste razviti dovoljno da bude mesta i za njega samog. Znaci, neko donese odluku koju tehnologiju ce da koristi (Limp, Java, Win, Ruby :), whatever), izabere najbolje knjige za ucenje, izabere i ovaj forum kao najbolji, i jos mnogo dobrih izbora napravi, i onda sve zasere tako sto se jednog dana probudi i pocne da misli, a neki i da javno predvidjaju, brzi razvoj i uspeh IT sektora u Srbiji. To je ok za macke koje imaju 7 zivota, mozda i za ljubitelje macaka i premijerskih stolica, ali za common people nije.

Mi se licno ne poznajemo, tako da mogu delom da razumem tvoj osecaj da sam frustiran. Ja bih pre rekao da imam izrazenu empatiju za druge ljude, takav sam citav vek. Ako mogu da dam i mali savet koji ce pomoci nekome da odredi sebi bolju buducnost, to je veliki uspeh.

Sto se tice moje firme, to sam jos uvek samo ja. Kao sto je poznato onima koji su pre skoro deceniju bili aktivni jos u vreme Serbiancafe-a, moja je zelja bila da napravim sebi buducnost u inostranstvu. Godine su prolazile, problemi sa zavrsavanjem magistarskih studija, rodjenje deteta, skoro dvogodisnja celodnevna briga o tom detetu, najiskrenije, nada je pocela da jenjava. Na srecu, a mozda je tako i moralo da bude, trud se isplatio, 25. maja treba da dobijem pozitivan odgovor za studentsku boravisnu dozvolu za doktorske u Austriji, a do ranije jeseni bi trebalo da znam i odgovor na otvoreno pitanje u kojoj kompaniji cu raditi. Moja zelja je da to bude u postanskoj industriji, za koju sam i skolu zavrsio i radio 8 godina, ali najvaznije je da sve ide ok.

Da rezimiram: kolege, radite dan i noc, ali i razmisljajte o uslovima u kojima radite. Ne moramo, a bogami i necemo, svi da budemo CEO, ali bi bilo dobro da sto vise bude srecnih i zadovoljnih. Pronaci srecu u ovom sistemu u kome vecina nas zivi, zao mi je ako nekog budim iz lepog sna, to nije realno ocekivati. Moguce je, ali ne kao pravilo, vec kao izuzetak.

Da ne bih samo filozofirao, da malo ukazem kako sve to izgleda na licnom primeru.

Juce:
1. Klijent iz Praga, odlazi na odmor, izvinjava se ali me moli da prihvatim drugi kanal komunikacije u naredne dve nedelje, u principu, nista od IM, koristicemo project management alat i email. Izvinjava se sto nece biti dostupan, ali ce bar jednom dnevno slati feedback.

2. Klijent iz SAD, odgovaram mu na IM posle nekih pola sata, covek u soku, obecao je da ce imati moje misljenje za njegovog klijenta za sat vremena, a mene nema. Navikao da sam uvek dostupan, a ovo mi je tek treci projekat za njih. Ovi sa kojima sam duze u dilu verovatno misle i da ne idem u toalet, za razliku od njihovih programera.

Prosle nedelje:
Zove me klijent iz Beograda, kaze da moramo da odustanemo od hostinga u zemlji, posle 4 meseca kako nikako ne uspevamo da nateramo da .net sajt i admin panel u .net radi na tom serveru bas kako rade na mom dev serveru napolju. Pre praznika klijent izvlaci poslednjeg keca iz rukava i trazi pomoc prijatelja koji je dobro upoznat sa ovima Ali Babinim. Prijatelj me zove da vidimo u cemu je problem, izlazem problem, zajednicki zakljucujemo da je to moguce uraditi i na Ali Babinom serveru. Ipak, svi se vracamo iz sveta bajki u realan svet i odlucujemo da sajt premestimo na server napolju. I to posle 8 meseci kada sam svaki Bozji dan objasnjavao da bi ovu i ovu stvar uradili za jedan dan samo kada bi Ali Babini imali te i te .net kontrole instalirane na serveru. I kada samo konacno nerve i vreme, znacajno vreme, potrosio da nateram neke stvari da rade, ma to je cudo od ruznoce i loseg user experience-a, na kraju, sajt ide na isti server koji sam preprorucio u septembru 2006. discountasp.net, btw.

Inace, sajt ne radi samo zato sto ne postoji mehanizam da sami namestimo RW prava preko FTP-a ili CP-a, koji i ne postoji uopste, vec moramo da zovemo call-centar da zahtevamo namestanje RW prava. Call centar je nemoguce dobiti preko dana, a uvece admini nisu na poslu. I to sve u prolece 2007.

Ako neko ima suprotna iskustva, voleo bih da ih cujem.

Umesto odgovora evo jednog svezeg primera.

Uvod: Naime, jedan domaci klijent, koji uzgred ima jako cudne navike u browseru, pa kad ode recimo na neku stranu, u stanju je da 14 puta klikne na back da bi dosao do home strane, zali se kako bi voleo da ima sajt kao sto je video na nekom nemackom sajtu. Ja mu objasnjavam da to sto je nemacko ne znaci da je najbolje i da je ovo resenje daleko bolje za korisnike. Na kraju mi kaze "udovolji mi platicu ti koliko treba samo da bude po mome". Pored ubedjivanja tipa "pokazi sajt nekim ortacima pa zajedno komentarisite, da cujes i sta drugi misle jer tvoje navike su vrlo cudne", poslednja moja recenica je bila: dobro, ali ako si hteo da pravimo sajt za tebe, da se ti igras sam sa sobom trebao si da mi kazes odmah.

Stize prvi SMS i ovako (otrpilike) tece sms komunikacija (nesto citiram a nesto sam obrisao pa parafraziram):
- poslao sam ti na mail redizajn home strane u paintu
(u paintu ?!?!?)
- ok, pogledao sam, to sto si napravio mi se ne svidja, ali hajde da zavrsavamo, uradicu kako hoces
- (30 minuta kasnije) evo sada me kritikuju svi ovde da je ovo moje suvise uobicajno da je tvoje mnogo bolje
- Rekao sam ti lepo da pokazes sajt nekim prijateljima i da oni prokomentarisu, da ne bude posle Goran drkosh i pravi se mnogo pametan
- u pravu si bio, mozda je bolje da se ne petljam
- naravno da je bolje da se ne petljas, zamisli da se petljas pilotu dok leti ili pekaru dok pravi burek... nema nikakve razlike.

Da li se menja? Tesko... ili ja uvek naletim na isti tip. Kad god sam pokusao da radim sa domacim ljudima, dodjem do istog tipa problema. Naravno, ima toga i kod stranaca, nisu ni oni idealni, daleko od toga.

Razlike? Evo najplasticniji primer:

- napravis sajt za srpsko trziste, ulozis isti trud i vreme kao za najboljeg klijenta, potrudis se oko svega, postavi sajt i zlopatis se godinama da napravis neku bazu korisnika od 20-ak hiljada. Zarada? Jedva nesto malo... nedovoljno da moze da se zove ozbiljna zarada.

Napravis sajt za amere, ne moze ni da primirise ovome za srbe, ali postavis online i za 3 meseca imas 30 000 korisnika, i voljni su da plate, ne moras da ih ubedjujes da "na interentu nije sve besplatno" i da se pravdas da nisi "govnar jer im 'otimas' pare". Pri tome je clanarina na americkom sajtu 30 USD a na srpskom 3 eur mesecno.

Razlike? Velicina trzista, kulturoloske razlike, tehnoloske razlike... svakakve razlike ... drasticne :)

ja se trudim a i uspeva mi da ne radim uopste sa domacim klijentima
saradjujem sa nasim ljudima koji rade za strance, proverenim likovima ali ovako direkt sa nekim ne pada mi na pamet
filozofija je nebo i zemlja, ja ne zelim da gubim zivce sa ljudima, oko koda mi prija ali sa ljudima ne

najbednije placeni strani posao je u sustini normalna ovde cena, uvek za lestvicu iznad, tako da glas za strance jedino jos nisam prelomio ici ili ne


OT: Damire nisam ni znao da infinity ima spot, svaka cast hvala za link, ako imas jos neke iz doba Contrasta bio bih zahvalan ;)