|
Citat:
kola: bmw 316i 1979god, a sada sam u pregovorima za 318i 1989god(prakticno su kupljena) :) |
Citat:
|
Citat:
|
Pa... imam do 25. jos skoro 3 godine :) Kao sto Dejan rece, dosta toga se izmijenilo u samom mom pogledu na svijet i zivot uopste <- ovo mi zvuci nekako jadno i smijesno, ali covjek razmislja na jedan nacin kad je kod svoje kuce, a drugacije kad ode tamo negdje i kad pocne sam da se brine o sebi, kad nema nikog da mu govori svaki dan "ajde ovo, ajde ono, evo ti pare za ovo, za ono".
malo sam se razapeo izmedju web dev poslova, benda, i fakulteta, s tim sto nikako da se raspravim sam sa sobom sta da radim po pitanju ovog poslednjeg. izgleda da nema druge osim da cutis i zavrsis nesto, bar da imas papir u dzepu kome ces nekima zapusiti usta. kola nemam, imao sam bicikl ali mi ga maznuse licimuri, odma' za tim i drugi, pa sad pjesacim i razmisljam ima li poente dati pare za treci :) a dolazi ljeto... joohohoj polako... pamet u glavu, racionalnije razmisljati i trositi zaradjeni novac, pa ce sve polako da legne na svoje mjesto. |
Pa meni je 22 god., 8.8. Sta sam uradio ?
Nista, jer sam trebao ? :1074: Nadam se da cu do 25 da zavrsim faks ako nista drugo, ali i nisam na nekom ok putu. :1064: |
Pedja, a sto si stavio bas 25 godina u pitanje? Ima neki razlog, pretpostavljam ...
Ja sam slicnih godina kao blues i nK, pa mi je docekivanje 25. proslo u veselom konzumiranju sjajnih devedesetih. Do 25. sam svasta radio; kada kazem svasta, onda stvarno mislim na svasta: busio bunare po Vojvodini i Bosni, svirao na ulici u Zagrebu, Budimpesti i Berlinu, prekucavao ljubavne i western romane, a to prekucavanje su mi placali gomilom stripova koje sam vukao u vozu da bi ih prodao u Novom Sadu, pred kraj studiranja sam postao graficki urednik knjiga iz matematike za osnovnu skolu. Usput sam postao diplomirani inzenjer matematike ... :) Usput se pojavio i Internet ... i onda je krenula malo drugacija prica. |
Citat:
|
Igore, pa nije ni Pedja baš od juče. I ja sam se pitao što je za target uzeo baš 25 - ili nas mudro čeka da se ispucamo pa da uskoči na scenu ili je to jednostavno prvo pitanje serijala "Šta ste postigli do svoje ... 25, 50, 75, ... godine" :-)))
Nešto sam razmišljao - najveće postignuće mi je da sam upoznao Balaševića ;-) - haha, no eto pamtim to pa da prijavim - igrao je redovno mali fudbal sa svojom ekipom ispred moje zgrade i čiča Stevinog travnjaka u Omladinskog pokreta (kod ž. stanice), a u pauzama su ćaskali s nama klinčadijom iz komšiluka --- naravno ne bih ni imao pojma da ih nisam uočio na televiziji - u to doba je "U razdeljak te ljubim" bio veliki hit. Potom sam se preselio na Novo Naselje i dobio za 9. rođendan gramofon i "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu" :-))) - iju, sreći nikad kraja ... I tako, ima i nekih drugih zanimljivih postignuća, o tom u sledećoj epizodi serijala :-p |
- nisam zavrsio faks
- nisam odsluzio vojsku - nisam se stalno zaposlio i ne nosim kravatu - nisam se ozenio :1081: Bas mi je ovako lepo, a uskoro me sve ovo ceka. Osim poslednjeg sto se nikad nezna. Ako ima neko savet kako se izboriti sa svim ovim... :1074: Salu nastranu. Jako je tesko istaci najveci uspeh. Mislim da je ipak to sto sam stekao postovanje mnogih u uzoj, ali i siroj okolini. Pocevsi od mojih klinaca (kojima sam predavao u skoli do vojske), preko ljudi srednjih godina, pa sve do baba i deda. Sve u svemu, jako dobra komunikacija sa svima. Pored toga, sticanje poverenja je isto nesto sto mi je jako vazno i to ne samo na nekim poslovnim, vec i na planovima u privatnom zivotu. Nekako do 25. mozda nisam sve to primecivao, ali to je nesto sto se ne moze izgraditi za 1-2 godine, tako da mislim da je to nesto sto potice iz tog, ali jos i iz ranijeg perioda, a da tek sada pocinjem da neke stvari primecujem i kontam. Da li se to mozda bese zove iskustvo? :) Eto, k'o sto rece NK, nastavak u iducem broju "Mikijevog almanaha". Cekamo sledeci broj za oko 23. godina. Budite stpljivi. |
Vidim po odgovorima da je uspeh subjektivna kategorija ... Mnogo njih pominje vojsku kao uspeh/neuspeh ako su je odsluzili. Npr, meni je normalno da sam odsluzio vojsku (i to u Pedjinom Uzicu), ali ne smatram to nekim uspehom, ili neuspehom.
Drugi primer: nosio sam kao mali Titovu stafetu, i to onu pravu, ne neke lokalne ili izvidjacko/pionirske varijatne. Neko bi to smatrao jako vaznim u zivotu, nekome je to sprdnja, a ja to smatram samo karakteristicnim, makar mi je na neki nacin drago da sam bio deo tog stafeta-cirkusa. No, dosta :1075: , odoh na e-trgovinu. |
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 04:56. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.