Poznata je činjenica da neki domaći stručnjaci uopšte ne kake. :D

Ovo se u mom slučaju pokazalo kao najveći plus za kancelariju. Isprobao sam obe varijante, i ta monotonija u kućnoj varijanti ubija. Doduše, na pauzama se u tom slučaju obavezno ide u šetnju ili vožnju biciklom pa to malo popravi psihu ali nije to-to.

Bah.. da napisem i ja koju :)
Radio kuci (svoju firmu), freelance-ovo, radim u kancelariji.. znaci proshao i vidio..

Nisam nikad kuci uspio da razdvojim 'posao i zivot' u smislu - 8h rada.. ni manje ni vishe. Uvijek sam nekako 'odokativno odredjivao koliko cu raditi, ali to nije bilo tacno sigurno.
Kad je frka, radio i subotom i nedeljom i koliko sam mogao i koliko sam stigao..

Ono sto mi kuci nedostaje je 'suocavanje' sa drugim osobama, obican razgovor, zezanje..
Oki je to sto imas internet ispred sebe, sve probleme manje vishe rijesis kad zagusti ali je nekako daleko lakse / ljepse otici kod kolege i pitati 'ej cuj, ne mogu ovo rijesiti, ne radi, sta ti mislis, kako gdje..'
I jos pogotovo mi je drago cuti kad se prica o nekim drugim stvarima (ne vezano za moj projekat na kojem radim) i vidjeti njihova iskustva i njihove probleme. Meni je to extra vazno i mislim da daleko bolje / brze napredujem ucim tako nego sjedeci sam kuci sa google-om.

da ne pricamo da kad radim od kuce ne obrijem se po mesec dana :)

Godinama probavao i jedno i drugo. Ne sviđa mi se konstantno ni ovo ni ono. :P
Dao bih glas za nedeljno 3 dana u kanc i 2 @home uz klizni momenat. :)

Jeste, i meni je taj članak bio potpuno bezveze. Takođe, danas se u 99% slučajeva koristi mobilni telefon u komunikaciji. Čak i da imam poslovnu zgradu i 10 hot sekretarica, ukoliko me neko zove na mobilni i dalje postoji mogućnost da u tom trenutku k*kim kući...

Jeste, i meni ta sitna pitanja najviše smetaju, deluje benigno ali ako mi se misao prekine na pola, posle mi treba 5 minuta da se vratim u problem i nastavim tamo gde sam stao.

ja sam sa prethodnim partnerom imao stalno rasprave oko tih fora sa sekretaricom i fancy prostorom... nisam primetio da smo nesto mnogo poslova dobili zbog toga, a u startu si 1000e u minusu svakog meseca... i takodje nisam primetio da me bilo ko sad smatra neozbiljnim sto moj pas krene da laje u sred poslovnog razgovora...

naravno ne pricam sa vlasnikom velike firme iz svog WC-a, ali kasnija komunikacija kad se vec "prodas" uopste ne trpi od rada od kuce

^ Baš tako, ako mušterija može nekako da prati šta radiš, dokle si stigao, ako ima utisak da si ozbiljno prionuo na posao, možeš slobodno da radiš i iz nekog kafića u silikonskoj dolini. :) Svakako pomaže ako umeš da komuniciraš na adekvatan način.

Imam dva primera za vas, jedan sam naravno ja a drugi su mama i njen muž.

Da podjemo od mame... njih dvoje rade zajedno ili ako hoćete rade sami u njihovoj firmi, koja usput rečeno, nema nikakve veze sa ICT poslovima. To je više nekakvo posredovanje i marketing, spajanje nespojivog.

Poslednjih 10ak godina, uglavnom zbog nestalnosti posla, rade od kuće čime eliminišu troškove i prostora i benzina. Njihov stan je mali (burazer je jedva dočekao da se ja odselim da bi dobio svoju sobu) tako da fizičko razdvajanje poslovnog od "kućnog" dela apsolutno ne postoji. Vrhunac je bilo uvodjenje druge telefonske linije.

Srećom, i kada imaju strane saradnike to su uglavnom ljudi iz bliskih vremenskih zona pa se posao uglavnom završava do pet popodne. Mama ima mnogo bolji mehanizam vremenskog razdvajanja posla od kuće, medjutim njen muž je teški workaholic i što se njega tiče poslovni sastanak je dobrodošao u bilo koje doba dana ili nedelje, dok su za mamu popodne/veče i vikend vreme striktno za kuću i porodicu, i česte su opaske "šta je to, dodjavola hitno, pa da se nalazite subotom/nedeljom u vreme ručka?". Naravno, nikad ništa nije hitno, ali on čovek voli da priča o poslu više nego 'leba da jede.

Bottom line, posao i kuća su prilično isprepletani, em žive na poslu, em rade od kuće, em su zajedno sve vreme.

E sad, ja sam radila od kuće, freelance, oko dve godine, možda nešto više dok se nisam zaposlila. Naravno da i sad povremeno radim freelance, jer nema tih para koje ne mogu da potrošim :D

Ja... sam užasna prema samoj sebi kada radim freelance. U stanju sam da radim od 10 ujutru do ponoći, dok ne počne da mi se vrti u glavi od gledanja u monitor i da ne izadjem iz kuće po 10 dana osim po cigarete i eventualno hleb. Slično spremanju ispita na fakultetu, ruke ogrezle u tastaturu, oblak dima i dok nije gotovo nema ustajanja. To me je navelo da nabavim psa.

Jedino što bih sama sebi "dozvolila" jeste da nedeljom ne radim, ali ni to ne uvek.

Trenutno, radim u maloj firmi, regularnih 9 do 5 i dok jedan od zaposlenih nije počeo to da zloupotrebljava, bilo je moguće ponekad raditi od kuće. Definitivno idealna kombinacija za mene, poput onoga što je Bokica naveo, je da recimo sredom radim od kuće. To mi preseče nedelju odlaska na posao na pola i neuporedivo se manje umorim u toku jedne takve nedelje.

I da, isti problem sa non-IT osobljem - mnogo pričaju, često idu da puše (pa i ja sa njima) i ma koliko zaista uživam u toj interakciji, jer zaista imam sreće da su sve sjajni ljudi, ponekad moram da se koncentrišem i isključim i i najmanje prekidanje ume da pokvari tok rada.

Да видиш поједине фаце код мене на послу... у ствари боље да их не видиш :D