Iz zakona o porezu na dohodak gradjana:

Члан 58.
Стопа пореза на приходе од ауторских и сродних права и права индустријске својине износи 20%.


Dao si mi temu za razmisljanje.. Da li adwords (primer) placa porez na tvoje prihode?

Pa to sam samo naveo.. Adwords je firma gde se uplacuju reklame... Znaci nemam ja prihode tamo nego troskove...

A taj clan sto si naveo nema veze sa affiliates-ima pa ne znam sto bi se bas pozivao na taj clan?

A firme za koje mozes da radis kao affiliate ne placaju porez. Ali to se kod njih ne placa.

Sad me bas jedna iz Amerike pitala pa kako ti da platis porez na ono sto ti mi placamo kad su to americke pare i ne podlezu daljem oporezivanju...

Na osnovu ucinjenih usluga, za sta mora postojati i pisani dokaz (faktura).

A jel moze da se napravi analogija izmedju tih firmii fizickih lica?

Taj clan je za mene i ostale programere :)

A za tebe onda jedino
Члан 86.
Стопе пореза на остале приходе износи 20%.

Sto mu dodje isto :)

To je za ostale prihode... A sto mislis d aja ne mogu da se pozovem na porez za samostalnu delatnost? :)

Mozes i tako da probas, tek sad sam dosao do tog clana :)

Ali trebalo bi da se to uopste ne placa.. Jer niko u svetu to ne placa.. Placaju samo godisnje poreze...

Naravno, mislim da se ovde radi o dvostrukom oporezivanju, tj. ako je porez placen u zemlji gde je usluga ucinjena, ne moze biti naplacen ponovo. A ako se ne varam (na es-u je tako pctel tvrdio), cak i kod nas, porez na uplatu za "ugovor od delu" placa poslodavac a ne onaj koji je uslugu naplatio.

Tako da, po mom tumacenju, ostaje tih 10% na ostatak i to bi bilo to. No, ja sam svejedno i dalje u "wait and see" modu (kao i vecina) pa cemo videti :)

Koliko je meni poznato zaštitu od dvostrukog oporezivanja imaš samo sa onim zemljama sa kojima SCG ima ugovor o izbegavanju dvostrukom oporezivanju.

Ne placa se porez na svaki priliv. nego samo porez ako si zaradom u toku godine presao 1.200k...Kakav crni porez od 20% na svaku uplatu to nikad nije bilo (sreca pa ovde nema ovih nadleznih inace bi im dali ideju). Slicno Dinketu, racunam da suficit u budzetu zadovoljava nadlezne da ne jure mojih par hiljada evrica poreza....nije valjda dotle doslo.

Zakon kaze da se placa i tih 20% za svaki priliv. Ako to ne platis onda u stvari i nisi prijavio prihod pa nemas na osnovu cega da platis ni onaj godisnji porez.

Inace koliko sam upucen na zapadu su jos vece poreske stope, red velicine 30-40% kad se sve sabere, mada tu ima dosta odbitaka po raznim osnovama.

Mislim da cemo jednom morati da se naviknemo da je to tako, samo nisam siguran da je dosao taj trenutak ;)

Ajde ovako:

Recimo X kompanija prodaje prozivod K. Ja dovedem nekog tamo preko interneta i on kupi proizvod K od X kompanije. I dobijem proviziju..

Zasto ja sad na tu proviziju da platim porez? U ostalim zemljama se to ne placa... pa ne bi trebalo ni kod nas...

Ovo nigde ne vodi, počeli smo da pričamo o "šta bi bilo kad bi bilo" ili "zamisli ovu situaciju....", Ja sam još 2 puta pročitao Zakon i moram da priznam da mi i dalje neke stvari nisu jasne.

Pominje se dosta prihoda poimence ali uvek na kraju stoji i "po raznim drugim osnovama" tako da tu može da se ipak stavi sve živo. Kada se govori i prihodu govori se o ukupnom prihodu bez obzira na svrhu i izvor, pri čemu su neki izuzeti od plaćanja. Toliko ima "obrađenih" situacija ali ni u jednoj rečenici se ne spominje situacija "mali perica radi programiranje ovde, odradi nešto za stranu firmu koja mu plati na devizni račun".

Postoji situacija rezident radi za domaću firmu, rezident radi za stranu firmu, rezident radi za ambasadu, pa onda srbin radi ovde, srbin na službenom putu, srbin poslat na specijalizaciju ili rad u inostranstvo... Nema nigde "srbin čuči u beogradu a radi honorarno za neku stranu firmu ili pojedinca".

Spominju se i umetnici, fotografi, slikari pa čak i muletimedijalni performeri, zajedno sa narodnjacima, do u sitne detalje, nigde se ne spominje bilo kakvo programiranje, baze podataka... Jednostavno mi je čudno da je toliko "teorija slučajeva" pobrojan poimence a ovo o čemu mi pričamo nigde ne postoji. Možda se zato i toliko zbunjujemo jer nigde se explicitno ne spominju usluge kojima se većina ljudi ovde bavi. Ako neko nađe gde je to - plaćam piwo.

Pao mi je na pamet jos jedan razlog zasto se niko ne cima oko ovoga.
Pretpostavljam da znate da Srbija ima problem sa spoljnotrgovinskim deficitom. Radi se o stotinama miliona dolara godisnje. Znaci mi svake godine x deviza vise damo za uvoz nego sto dobijemo od izvoza. Odakle drzavi tolike devize da svake godine pokrije rupu? Jedan od glavnih priliva su devizne doznake privatnim licima - ipak smo mi gastarbajterska drzava gde se rodbini salju pare a tu su i devizne penzije. Pretpostavljam da nije trivijalno razluciti sta je poslala tetka a sta neki klijent napolju. A posto je taj priliv jako bitan, verovatno je "super da to imamo, to nam mnogo vise znaci nego sto mozda tu i tamo previdimo neki porez". Bilo koja drasticna promena bi mogla da dovede do npr. masovnijeg otvaranja racuna u madjarskoj (nelegalno, ali...).

Druga razlog je da do pre 5-6 godina nije postojala prakticna mogucnost da neko sedi ovde a zaradjuje napolju. Moglo je teoretski, ali zbog Slobe, sankcija, jadnog interneta nista bitno se nije desavalo.
Treba vremena da inertnom drzavnom aparatu dodje nesto ovako novo na radar.

Poenta je da "wait and see" taktika jos stoji u "wait" modu.

Zakon nije jedini pravni dokument. Postoji i nesto sto se zove "misljenje" (nadleznog ministarstva). Mozete se u pisanoj formi (uz novcanu nadoknadu) obratiti nadleznom ministarstvu za tumacenje bilo kog dela bilo kog zakona. Onda ce vam dezurni *strucnjak* rastumaciti sve sto vas zanima - i dati vam to napismeno - i taj papir ima vaznost kao i zakon. Strucnjak je sa * zato sto sam radio u jednom ministarstvu i video sam kako se pisu "misljenja". U svakom slucaju to je jedini nacin da vam neko zvanicno da objasnjenje zakona.

Ono sto sam ispustio da dodam jeste da se ne placa porez na priliv konkretno nego na priliv manje troskovi pa onda to sve podeljeno na 5...

Samo mi objasnite jedno....ja kao pojedinac treba da platim porez na priliv zbog obavljene usluge u inostranstvu, dok su istovremeno sve firme oslobodjene placanja tog poreza (porez se pri izvozu ne placa)? Pa pise kod nas svasta u zakonu...ali koliko god da sam pricao sa knjigovodjama (a vec sam sam sebi dosadan kao krenem sa 'samo jos jedno pitanje') jos mi nijedan nije pomenuo to kao opcija...bice da nesto mi tu ne citamo kako treba. Tim povodom sutra odo kod moje knj...da je jos jednom udavim.

Pa jeste... Ali evo ja sam juce udavio ponovo ovu zenu iz poreske uprave.. I kad sam joj rekao pa bre to niko ne placa, ona rece pa morace da pocnu...:)

Nego meni je ostalo jos da vidim kako mogu troskovi da se ubace tako da se porez placa samo na profit... Ona mi rece da moze...

Pratim ovu temu i ja se pitam isto. Ne poznajem propise tako da ne znam kako je stvarno stanje ali sam ubedjen da sam citao da firme ne placaju porez na zaradu od izvoza.

To si verovatno citao da ne placaju PDV, nisam tako siguran za porez na dobit.

El neko bre platio porez na ove prilive? :)

Izgleda niko:) Pa sto bi se mi maltretirali da platimo:)

Porez na dobit se placa na kraju godine i nije vezan direktno za prilive (mozes da imas i rashoce u toku godine, pa da se na kraju ispostavi da nemas dobit). Elem, na izvoznoj fakturi se ne prikazuje porez sigurno niti se placa. E sad ovo sa porezom na prilive je totalno nejasno....ako dobro razumem, ja bih trebao da pri svakom prilivu sam prijavim da je to zarada, platim nekom posebnom uplatnicom sam dobrovoljno drzavi na neki valjda ziro racun 20% od tog priliva (jel 20% kad se odbiju provizije banke ili sa provizijom banke) i onda bi mi se taj priliv racunao u godisnja primanja, pa bih na kraju godine opet platio 10% na visak od inkriminisane cifre. Ne vidim drugi metod osim ovog principa dobrovoljnosti.

Mnogo tu ima nejasnih detalja....tako da je najbolje da ti ne smaras tu zenu u poreskom i da pustimo da prodje ova godina, a da nam ova godisnja rata za stancic ostane u dzepovima.

Najpametniji odgovor od svih koje sam ovde procitao:1043:

I ja se slazem.. Ali ne znam koliko ce se sloziti ovi ljudi iz poreske...

A jel ce da prijavite makar ovaj godisnji za prihode preko 1.2 miliona?

Ma jok. Niko me ne lupa po usima da to uradim.

Poštovani,
Jednom privatnom porukom mi je skrenuta pažnja na ovu temu, pa sam posle kraćih kosultacija odlučio da Vam pošaljem odgovor koji sledi.

Prvo i pre svega, potrebno je znati da kada se obligacioni odnos uspostavi između pravnog i fizičkog lica, teret poreske obaveze (kako prijave - tako i plaćanja) pada na pravno lice. Dakle svi koji su sa firmama zaključili ugovor o delu, mogu da odahnu, zato što je obaveza svake pojedine firme da obračuna i plati porez po tom osnovu.

Drugo, što se poslova sa inostranstvom tiče, kada je u pitanju izvoz usluge, ne postoji poreska obaveza koja se tiče svakog pojedinog takvog posla, već postoji porez na dohodak građana koji je u obavezi da plati fizičko lice koje je u periodu od godinu dana i to od 1.1. do 31.12. ostvarilo prihod veći od 1.200.000,00 dinara u bilo kojoj valuti. Ako ostavreni prihod u pomenutom periodu premaši 2.000.000,00 dinara u bilo kojoj valuti, takvo lice postaje obveznik PDV-a.

Pošto je bilo još nekih pitanja u vezi sa radom za inostranstvo i ambasade i oslobađanja od poreza, a kako sam dogovorio da ću odgovore poslati upravo u ovu temu, to vam citiram par mišljenja Ministarstva i Uredbu koja daje odgovore na postavljena mi pitanja.

OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE PDV NA PRIMLJENI AVANS OD INOSTRANOG KUPCA
(član 16. stav 1. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost)

U slučaju kada obveznik PDV u jednom poreskom periodu primi naknadu ili deo naknade (avansno plaćanje) za dobra koja će u drugom poreskom periodu otpremiti ili poslati u inostranstvo, dužan je da, u poreskom periodu u kojem je primio avansnu uplatu, obračuna PDV na primljeni avans primenom preračunate poreske stope od 8% ili 18%, s obzirom da u tom poreskom periodu ne poseduje dokaz o izvršenom izvozu.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-01992/2005-04 od 6.9.2005. godine)

USLOVI ZA PORESKO OSLOBOĐENJE ZA PROMET DOBARA I USLUGA DIPLOMATSKIM I KONZULARNIM PREDSTAVNIŠTVIMA I MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA
(članovi 17., 18. i 19. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza)

Obveznik PDV u prometu i uvozu dobara i usluga sa međunarodnim organizacijama i diplomatskim i konzularnim predstavništvima može ostvariti poresko oslobođenje ako poseduje original službenih naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara bez PDV (obrasci SNPDV i LNPDV) i fotokopiju osnovne potvrde
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00-1066/2005-04 od 9.8.2005. godine)

UREDBA O KRITERIJUMIMA NA OSNOVU KOJIH SE UTVRĐUJE ŠTA SE, U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, SMATRA PRETEŽNIM PROMETOM DOBARA U INOSTRANSTVO ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004 i 27/2005)

Ovom uredbom propisuju se kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/2004 i 86/2004 - u daljem tekstu: Zakon), smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo.

Pretežnim prometom dobara u inostranstvo smatra se izvoz dobara obveznika PDV čija je vrednost u odnosu na vrednost ukupnog prometa dobara i usluga veća od 70%, odnosno najmanje 10.000.000 evra, iskazanih u finansijskom izveštaju za prethodnu kalendarsku godinu sastavljenom u skladu sa propisima o računovodstvu.
Obveznik PDV koji ispuni jedan od kriterijuma iz stava 1 ovog člana, u narednih 12 kalendarskih meseci, odnosno do isteka roka za podnošenje narednog finansijskog izveštaja za prethodnu kalendarsku godinu sastavljenog u skladu sa propisima o računovodstvu, smatra se obveznikom PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.

Za lica koja su evidentirana za PDV u smislu člana 63 stav 1 Zakona, pretežnim prometom dobara u inostranstvo smatra se izvoz proizvoda čija je vrednost u odnosu na ukupnu vrednost prometa proizvoda i usluga veća od 70%, odnosno najmanje 10.000.000 evra, iskazanih u finansijskom izveštaju za 2004. godinu sastavljenom u skladu sa propisima o računovodstvu.
Obveznik PDV koji ispuni jedan od kriterijuma iz stava 1 ovog člana, u narednih 12 kalendarskih meseci, odnosno do isteka roka za podnošenje finansijskog izveštaja za 2005. godinu sastavljenog u skladu sa propisima o računovodstvu, smatra se obveznikom PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, za januar 2005. godine obveznik PDV utvrđuje vrednost izvršenog izvoza proizvoda i vrednost ukupnog prometa proizvoda i usluga na osnovu podataka iz poslovnih knjiga za period od 1. januara do 31. decembra 2004. godine, a koje obveznik PDV vodi u skladu sa propisima o računovodstvu.

Obveznikom PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo smatra se i obveznik PDV koji je u periodu od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji podnosi poresku prijavu izvršio izvoz dobara čija je vrednost u odnosu na ukupan promet dobara i usluga u istom periodu veća od 70%, odnosno najmanje 10.000.000 evra.
Utvrđivanje pretežnog prometa dobara u inostranstvo obveznik PDV iz stava 1 ovog člana vrši za svaki poreski period tekuće godine.
Obveznik PDV iz stava 1 ovog člana utvrđuje vrednost izvršenog izvoza dobara i vrednost ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu podataka iz poslovnih knjiga za tekuću kalendarsku godinu, a koje vodi u skladu sa propisima o računovodstvu.

Obveznik PDV iz člana 2 stav 2 i člana 3 stav 2 ove uredbe, dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV za mesec februar tekuće godine, podatke od značaja za utvrđivanje šta se smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo na Obrascu PID PDV - Pretežan izvoz dobara u inostranstvo, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Obveznik PDV iz člana 3a stav 1 ove uredbe, dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV za mesec u kojem je ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, podatke od značaja za utvrđivanje šta se smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo na Obrascu PID PDV 1 - Pretežan izvoz dobara u inostranstvo, koji čini sastavni deo ove uredbe.
Obveznik PDV iz člana 3 stav 3 ove uredbe, dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV za mesec januar 2005. godine, izjavu o podacima od značaja za utvrđivanje šta se smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo na Obrascu IPID PDV - Izjava o pretežnom prometu dobara u inostranstvo u 2004. godini, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2005. godine.


Nadam se da sam bio od pomoći.

sto se tice poreza kod izvoza usluga ja sam od racunovodje dobio informaciju da se na to placa PDV, a da sam u slucaju izvoza proizvoda oslobodjen. E sad izvoz software-a je prilicna komplikacija sa spedicijom CD-a i pratecom papirologijom, i vrlo rado bih se to toga resio, ukoliko je ovo proveren podatak da se ni na izvoz usluge ne placa PDV... jel moze neko da potvrdi ovo ??

Postoji mogućnost da je Vaš uvaženi knjigovođa imao na umu Objašnjenje Ministarstva finansija i ekonomije, br. 413-00-274/129-02-04 od 30.7.2002. godine koje se odnosi na Zakon o porezu na promet koji je prestao da važi

PORESKI TRETMAN IZVOZA APLIKATIVNOG SOFTVERA NA CD-u
(Zakon o porezu na promet, važio od 1.4.2001 do 1.1.2005)
Ne plaća se porez na promet proizvoda prilikom izvoza aplikativnog softvera, isporučenog na CD-u
Odredbom člana 11 stav 1 tačka 1) Zakona o porezu na promet ("Sl. glasnik RS", br. 22/2001 i 73/2001), propisano je da se porez na promet ne plaća prilikom izvoza proizvoda.
Prema tome, prilikom izvoza aplikativnog softvera, isporučenog na CD-u, ne plaća se porez na promet proizvoda.

Zakon o PDV-u donosi sasvim drugačije rešenje - ono koje sam već naveo.

Ako želite mogu da zatražim mišljenje Ministarstva povodom ovog pitanja, i da na taj način dobijemo odgovor.
Da li da pišem Ministarstvu?

Naravno Armitage. Bas nam je trebao jedan ovakav clan i ovom prilikom zelim da ti se u ime celog foruma zahvalim na trudu, volji i zelji da nam pomognes oko ovih pravnih saveta. Thanks a lot ;)

pridružujem se zahvalnici ....

Armitage, hvala na brzom odgovoru i pokazanom entuzijazmu. Ako nije preveliki problem dobiti takvo misljenje od Ministarstva verujem da ce mnoge ovde biti veoma zainteresovani za to.

Ja ne znam cemu se vi zahvaljujete?

Ovde ama bas nista nema sto bi razjasnilo ovu situaciju.. U redu je za onog ko prodaje software i sl. ali samo to i nista vise...

I ovo se odnosi na ugovor o delu i sl. i ovo je sve tacno.. ali ovo u zakonu jasno i pise te tu i problema nema... Ali ne zakljucuju svi ugovor o delu i ako ga zakljuce firme u inostranstvu u vecini slucajeva ne placaju porez na zaradu..

Ali ajde vi svi mozete verovati i misliti da se sve zarade ostvarene preko interneta mogu ovako tretirati.. ali ja sam usao mnogo dublje u ovu tematiku i ovo uopste nije ovako... Ali sad svako se moze braniti da u zakonu ni ne postoje stavke koje tretiraju zaradu preko neta...

I jos veci je problem jer ljudi ne razumeju da se moze zaradjivati preko neta... A i mali je broj ljudi koji zaradjuje na ovaj nacin...

aaa? Ja sam se zahvalio coveku pre svega na trudu, a i meni su neke od ovih stvari vrlo korisne...

Svakako su dati podaci mnogo konkretniji od sveg praznog mudrovanja do sad recenog na ovu temu... ukoliko tebi ne radi posao, ti pronadji bolje, podeli ih ovde sa nama, pa cu i tebi isto tako da se zahvalim na trudu...

a sve ostalo je cisto trosenje bandwidth-a ....

Cak ni to nije razjasnjeno. Procitao sam 5 puta i dalje mi nije jasno kako se prodaja shareware programa preko interneta uklapa u ovu pricu. Narocito ako se ne predje cifra od 2.000.000 din godisnje, kad se postaje PDV obveznik.
Ostatak price, u kojoj se pominje "najmanje 10.000.000 eura" nije bas primenjiv na nas slucaj. U svakom slucaju vidim da postoji zelja da se pomogne ali nisam siguran da postoji pravo razumevanje nase situacije.

Napokon neko ko je kompetentan da razresi nedoumice. Takodje se pridruzujem u zahvalnosti.

Ovo zvuci sjajno. Ipak, tu mi nesto i dalje ne stima. Kada se popunjava obrazac PPDG-5, u koju grupu se uvrstavaju ovakvi prihodi? Pretpostavljam da je u pitanju grupa 3.7. ("...za koje je obveznik duzan sam da obracuna i plati porez i doprinose"). Sta se u tom slucaju pise pod 3.7.2. ("Porez i doprinosi na teret primaoca")?

Clan 107. Zakona o porezu na dohodak gradjana pominje ovakav nacin samostalnog obracuna poreza, ali (bar meni) nikako nije jasan nacin na koji bi taj porez trebao da bude obracunat i po kojoj stopi.

Ako mozete ovo da pojasnite verujem da ce mnogi sa foruma biti dodatno zahvalni.

Da li se ovo odnosi i na fizicka lica? Nisam znao ona mogu biti obveznici PDV-a?

I ja sam malo zbunjen. Fizicka lica obveznici PDV-a? Molim za objasnjenje. Hvala

Armitage je napisao da fizicka lica koja ostvare preko 2 miliona dinara u toku godinu dana postaju obveznici PDV-a.
Mada, za ovo prvi put cujem.

<Citat>


Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode iz inostranstva, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da u roku od osam dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.
Ako porez iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati isplatilac prihoda, obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi potvrdu da je porez obračunat i plaćen, u roku od osam dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod.
Nadležnost poreskog organa iz stava 2. ovog člana određuje se prema mestu prebivališta obveznika.

<Kraj citata>


<Citat>


Obveznik koji koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države članice, odnosno druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

Obavezu obračuna i plaćanja poreza u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja I plaćanja poreza po odbitku.

U slučaju iz st.1. i 2. člana, obveznik je dužan da sam obračuna i uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode.

Nadležnost poreskog organa iz stava 3. ovog člana određuje se prema mestu prebivališta obveznika.

Obrazac poreske prijave iz stava 3. ovog člana propisuje ministar finansija.

<Kraj citata>

Ovde imate jedan isti clan iz prvobitnog Zakona o porezu na dohodak gradjana (vazio od jula 2001) I isti taj clan iz istog zakona nakon njegovih izmena I dopuna (izmenjeni I dopunjeni zakon vazi od 1 januara 2005)

Obratite paznju na drugi stav u clanu 107 izmenjenog Zakona, koji je ubacen.

Scenario je poznat: Sedim u Beogradu, radim za stranu firmu koja nema predstavnistvo I nije registrovana u Srbiji, zaradu mi swift-uju iz inostranstva na moj devizni racun.

Pitanje glasi: koji porez placam?

a) Godisnji porez (prema potvrdi iz banke o deviznom prilivu, samo 10% preko famoznih 1.200.000 dinara I nista vise (prijava ppdg-5).
b) Mesecni porez po odbitku (20% na svaku uplatu u roku od 15 dana (obrazac pp-opo) plus godisnji porez iz gornje tacke.

Ma samo godisnji... Plati i uzivaj...