Pa da, tako će i da nauči i to je to..

Može lepo da se nauči "luk", "ivent", "kul" ali ne može "datoteka" - ma ni slučajno, to ima dete da poludi ako naleti na takvu reč :D Samo dete srbende može da izdrži susret sa tom reči, a i to što mora od ćaleta, naravno :D

Slažem se - tu je na delu raspad sistema na više frontova..

Upravo o tome se i radi što ni oni koji bi trebalo da "forsiraju" stvari ne znaju šta da forsiraju. Znam da ću sad opet da izazovem lavinu ali evo teme za razmišljanje:

File nije datoteka, ako cemo pravo, database je datoteka. File je deo datoteke koji može a i ne mora da se stavi u folder i directory. Ko' što se biblioteka sastoji od mnoštva knjiga koje su dalje rasporedjene po oblastima i podoblastima (directories and folders). U sudstvu je godinama bio u upotrebi izraz spis (file) koji se stavljao u omot spisa (file folder).

Poenta: vratite se na značenje reči i kontekst u kojima se upotrevljavaju u oba jezika.

i datoteka je strana rec :)

^Pa to smo već komentarisali.. U našem jeziku ima mnogo reči koje izvorno nisu naše. To nije uopšte nikakav problem, ne znam zašto to stalno ponavljate - da li je neka reč izvorno strana ili ne? Pa nema jezika koji ne sadrži reči koje su unešene. Danas su te reči deo srpskog, šta ima veze koje im je poreklo.

ne, database je baza podataka, a file je upravo datoteka, bas po analogiji sa spisom - teka=sveska, spis...

a folder i direktorijum su jedno te isto, folder je naziv za direktorijum koji je, ako se ne varam, uveo MS sa prvim windowsom, valjda kao jezicku podrsku grafickoj predstavi direktorijuma (folder, fascikla).

edit: sad sam pogledao odakle potice folder - ipak apple... :) http://en.wikipedia.org/wiki/Directo...s)#cite_note-0

edit2: zivahna ova wikipedia, otvorim je da vidim ko je prvi uveo folder i nadjem sledeci tekst: a onda ubacim link i kliknem na njega da ga proverim, a deo sa Apple Lisa vise ne stoji tamo...

ko je sad uveo taj cuveni folder kao pojam?

Sasvim strogo gledano, nije isto, jer folder (bar na Windowsu) može da bude i nešto što nema veze sa fajl sistemom ali je predstavljeno tako u Windows Explorer-u (eto licemerja, ja koristim englesku transkripciju, doduše sa vlastitim imenicama što je po novom pravopisu dozvoljeno :) ) Zato bih ja na srpskom zadržao reč folder (umesto da ga prevodim kao "fascikla") a ne bih koristio "directory", niti "direktori" već "direktorijum".

"Luk" i "ivent", su uzeli maha još odavno i ne vidim da ima smisla nervirati se oko toga. Meni bi smetalo da ga pišu na engleskom "look" i "event". Ne treba se odricati "piši kao što govoriš" pravila osim ponekad kad su u pitanju vlastite imenice.

Ovo samo pokazuje da nisi pročitao šta sam ja napisao, baš sam spominjao štampač u primeru prihvatljivog i dobrog rešenja. Ne znam zašto uopšte diskutujemo ako ne čitamo jedan drugoga... osim ako ti nisam baš beskrajno dosadan, mada onda ne vidim razlog zašto bi me citirao.

Jos malo cepidlačenja:

Hrvatski jezik je zadržao jedno od originalnih značenja theca (od grčkog preko latinskog). Kada se koristi kao dodatak -teka danas označava kolekciju, katalog, skladište (biblioteka, videoteka, apoteka, diskoteka, itd.).

@degojs
ajde molim te, prestani da me optužuješ da vodim tu neki krstaški rat protiv datoteke! Čitaš i pronalaziš u onome što govorim samo ono što hoćeš da vidiš.

Kako bi bilo da ovaj komjuniti ;) napravi neki sajt - rjecnik IT termina, nalik na "urban dictionary" i Vukajliju, pa da svi koji govore naski mogu predlagati prevode i glasati za one koji im se svidjaju?

Sigurno nebi trebalo vise energije nego sto se potrosi na palamudjenje po forumima :)

ajde da napravimo hot or not za it reči :D

Ситуација данас, што се тиче развоја језика, није се баш променила. Да би нека реч (термин, штагод) заживела у језику, потребно је да се појави у текстовима који чине културну баштину. Писанија на интернету немају тај квалитет.

Што се тиче датотеке, термин није застарео просто зато што га подржава гомила техничке документације на нашем језику написане почев од седамдесетих година на овамо. Тачно је да тада рачунари нису били широко доступни, али су постојали, и људи су именовали ствари које им недостају. Тако је настала реч „тека“ која је значила „file“ а идеја је била да постоје: програмотеке (са програмима), датотеке (са подацима) итд. али од свега тога, остала је само „датотека“ са проширеним значењем у односу на изворну замисао. Датотека је термин који је усвојен и у широкој стручној примени је више десетина година. Мода се ту уопште не пита, пита се писано историјско наслеђе.

То се питање уопште не поставља. Правопис јасно каже да се такве речи транскрибују, као и каква притом правила важе.

Да пробам и ја:
„У рачунарству, љуска (shell) је програм (software) који обезбеђује сучеље (interface) са корисником. Израз се обично односи на љуску оперативног система која обезбеђује приступ услугама језгра (kernel). Међутим, израз се широко примењује на програме и може да подразумева ма који програм изграђен око одређене компоненте, попут читача веба (web browser) и програма за електронску пошту који су „љуска“ за погоне за приказ ХТМЛа (HTML engines). Име „љуска“ потиче од љуски које су спољашњи слој сучеља између корисника и унутрашњости оперативног система (језгра).“

Неколико примедби овде:
- превод „део програма“ за „piece of software“ није добар, јер је у енглеском језику софтвер збирна именица
- окружење за interface није добар избор, јер постоји и „environment“ у буквалном значењу окружење. Усвајање истог назива за interface и environment доводи до непотребне забуне. Обе речи имају једноставан превод на српски — сучеље, одн. окружење, па кад већ постоји ваљда треба да се користи.
- веб-претраживачи, емаил програми: у нашем језику се обично овај редослед речи обрће, па ће веб-претраживачи да постану претраживачи веба, емаил програми — програми за имејл (или ел. пошту, епошту, како ко воли)
- „render“ значи приказати, па стога и превод
и ето, моја два цента.

Распитао сам се каква су правила — страна имена програма транскрибују се на српски језик исто као имена која потичу из језика о којима је реч. Језичке недоумице нису празне, треба да изабереш неко од слова која су понуђена.

Љуска као превод за „shell“ из моје визуре функционише сасвим добро, а ево и зашто.

Логика којом је појам изведен за случај енглеског језика има везе са аналогијом слојевите структуре оперативног система и структуре неког плода типа лешника. Ова логика не зависи од језика на којем је изведена, и не видим зашто би на нашем језику била ишта гора него на енглеском.

Што се превода „слој“ и „омотач“ тиче, сматрам да то није добро решење пошто већ постоје и користе се „layer“ и „wrapper“ респективно, па бисмо имали проблема да преведемо нешто као:
„The shell represents a wrapper layer around the operating system kernel...“ јер смо помислили да бисмо могли да се извучемо преводом који „није баш то, али је довољно близу“. Из мог искуства, преводиоци се често налазе у искушењу да превод уместо посебним, преведу општијим термином, јер је често тако лакше. На жалост то доводи до изједначавања општег са посебним, што води у забуну. Мени се у оваквим случајевима пали сијалица да треба боље да размислим који тачно превод да употребим, уместо да пристајем на компромис.

Морам да кажем да грешиш, али уместо да дајем предлоге, упућујем на књигу „Увод у програмске језике“ проф. Јоза Дујмовића, која је најбоље штиво о програмским језицима написано на нашем језику које сам имао прилике да прочитам, иако је написана пре равно 20 година.

Границу одређује правопис. „Apple“ се транскрибује као Епл јер је властита именица, при чему се користе правила транскрипције из енглеског језика. Имена градова често имају историјско наслеђе које односи превагу па је тако Нови Амстердам а не Њу Амстердам, али Њујорк није Нови Јорк — иако је парадоксално реч о истом граду, само из различитих раздобља историје. Слично је Беч (дошло из Мађарског), а не Вин, Солун а не Тесалоники (дошло ваљда из турског). С друге стране „shell“ је љуска исто као што је „ball“ на пример лопта — једноставна страна реч која има једноставан превод. Има као што се види доста случајева и подслучајева, али их правопис све темељно наводи, тако нема недоумице.

Правопис каже (чл. 97.) „Туђа властита имена пишу се у српском стандардном језику на два начина: прилагођено писање (применљиво у ћирилици и у латиници, нпр. Минхен, Шекспир — Minhen, Šekspir) и изворно писање (применљиво у латиници, нпр. München, Shakespeare).“ Дакле — нема Стеве Пословског, већ је Стив Џобс.

То се некад код нас звало „контраш“, а може да се каже и другачије: прзница, кавгаџија, узурпатор, превратник, кабадахија, харамбаша, баксуз, угурсуз, подпрцкивач, подбадач, враг, зевзек, зајебант, никоговић, ништарија, јеретик, завојевач, надобудник, поп, (чорби) мирођија, зафркант, забушант, разградитељ, недоказан, паливатра, распикућа, попивода, политикант, демагог, бараба, завађач, мутивода, распиривач (мржње), софиста.

Шазнам...

ф

http://recnik.prevod.org ?

ф

pa ajde onda jos da cepidlacimo, valjda ćemo na kraju isterati :)

sveska je upravo srpska reč za kolekciju/katalog - sveska, svezak, što znači više istorodnih stvari koje se nekom vezom drže na istom mestu. samo što je to opšte značenje izgubljeno, i danas sveska ima samo to jedno značenje.

znači, datoteka = kolekcija/sveska podataka.

a database u suštini i logički ima isto značenje - kolekcija/sveska podataka, samo što se taj koncept pojavio malo kasnije nego file, i zove se drugačije iz prostog razloga - da bi se ta dva koncepta implementacije razlikovala...

tako da si ti donekle u pravu, ali uzimaš u obzir samo semantiku, a ne i same koncepte i njihovu implementaciju

Pa to ne radi.. ili radi jaaaaaaaaaaaaaaaaaako sporo.

Mejbi ne može da se konektuje na datoteku jer je brokovana ili je pod velikim loadom? :)

Егзактли :) Tačno ono što je čovek i rekao.

Што се тиче "датотека" и "датотечних система", нисам успео да пронађем објашњење одакле се у тој речи налази "дато-"? Да не улазимо у то зашто "-тека", ако се под "дато" мисли на податке као енглески data онда ми је још нејасније зашто је преведена само друга половина речи а од data направљена нека реч која није ништа срећније решење од "хејтери".

На крају опет се враћамо на то, али зар реч file не постоји у нашем речнику? Зашто онда слично као што је shell љуска и file није досије, архива, акта, ... У енглеском речнику реч file означава "collection of computer data which is stored under one name (Computers)..." ми за то имамо српску реч која сигурно није "датотека". Ово је сада већ питање радозналости... :)

Ono što mene u stvari nervira jeste vaš stav kao da ste vi neki bogovi - za vas ne vrede postojeća pravila.

Mislim, ti i ovi ostali ste jednostavno razmaženi: JA, JA, SAMO JA.. JA SAM CENTAR SVETA.

Takav je vaš stav (a takvog stava u svetu je i suviše, rekao bih, i nekako ga uglavnom povezujem sa dečurlijom, pa me stvarno čudite), bar meni tako delujete.

Vi ne priznajete postojeće rečnike, samo je bitno šta *vi* mislite. I kao da reči moraju da imaju *vaše* odobrenje da bi bile u rečniku, a i ako su tamo, onda treba *vaše* odobrenje da li su još uvek prikladne za upotrebu.. Ajde, da niste malo preterali, pogotovo pošto mi se čini da se niko od nas inače ne bavi tim pitanjima profesionalno?

Eto, malo da budem namćor ;)

Eee.. radi onaj link što je Filip ostavio.

Evo za "file":

1. датотека
2. фајл - већ се користи у српском КДЕ преводу, а ни датотека није баш српска реч.


Opa miki, kako onda srbenda ako koristim reč datoteka, po ovome više ispade - izdajnik :) Znači i tu ste omašili.

E sad već počinješ da me nerviraš. Pa ne ... neću da pišem kako ja mislim nego ću da pišem kako ti misliš? Svašta... kakve gluposti pročitah od tebe...

Koja postojeća pravila? Koje postojeće rečnike? Postojećih pravila nema i svi pišu kako misle da treba da pišu, u tome i jeste problem o kojem govorimo. A opet, toliko si užasno kontradiktoran.... u jednom ranijem postu si napisao:
a sada pričak kako su oni koji ne misle da je kolektiv ("postojeća pravila") uvek u pravu u stvari infantilni, egocentrični i razmaženi. Daj, saberi se... ti se ponašaš infantilno...

A ti se baviš profesionalno time pa si ti kvalifikovan da daš svoj stav a mi moramo da ćutimo? Ne nego si ti Bog i tako je kako ti kažeš... pa hajde da kažemo da čim se ti oglasiš možemo da zatvorimo svaku prokletu temu. ****in' Amen.

Nemoj da podmećeš.

Ja? Moja pozicija nije baš moja originalno, već iz rečnika, pravopisa, itd.

Zaista nema potrebe da meni pripisuješ pravila srpskog jezika.

I ne razumem ostalo baš šta si hteo da kažeš, nije ni bitno.

znam da ste komentarisali datoteku, komentarisete je na svakoj strani od pocetka, nego gledam kako se razvija diskusija pa moram malo da trollujem :)
mozda je onaj trovac bolji prevod za ovo nego za hejter :)

ja sam navikao da sve te pojmove koristim u njihovom izvornom obliku jer sam ih u tom obliku i naucio. sva strucna literatura koju sam ikad procitao je bila na engleskom, sa kim god da sam o tome pricao koristio sam eng. terminologiju... link je link, a zelen se kupuje na vezu :)

prevod koji mi je unosio najvise konfuzije je pretrazivac. za mene je pretrazivac - search engine. browser je brauzer, database je baza, a prema datoteci sam indiferentan

@filmfil & jablan
hvala za stvarno konstruktivan trud (najozbiljnije, nije nikakva ironija, I see your points).

@degojs
Tokom cele ove rasprave sam strpljivo čitala šta si pisao, odgovarala na tvoja pitanja i dodatno razjašnjavala moja mišljenja. Kao i svi drugi, uostalom. To što imamo donekle drugačije stavove (kažem donekle jer ako pročitaš sve što je napisano, videćeš da se u mnogim stvarima i slažemo!), nije razlog da se na ovaj način konfrontiramo. Da ne bude, ko što reče Meša Selimović, tako smo se narazgovarali ko' motkama da smo se tukli :).

Znam, nisam ja ono samo tebi napisao, u stvari. Izvini što sam te zloupotrebio: i meni je znaš dojadilo što dobacuju stalno kao to za srbende zbog ove priče oko reči, pa reko' da im malo odgovorim.. Ovako je bilo malo interesantinije - da vidim ko će da se prepozna.

Sorry, a pošto si sa te "strane" onda malo i tebe dokačilo :) Neću više.

Jezik prvo i pre svega sluzi da ljudi mogu jedni drugima da prenesu informacije, i ocigledno, bar kad je IT i uopste inzenjerstvo u pitanju, jezik je dobar onoliko koliko je efikasan u tome da drugom prenses potrebne informacije brzo i nedvosmisleno.

I tu vam je onda stvar kao sa svi ostalim iznenjerskim stvarima, bilo da pricamo o navojima na srafu, ili promeru ventila, idiotski je izmisljati standarde, ako vec postoje opste prihvacene norme. Ako ceo svet zove hard disk, hard diskom, zasto onda uvoditi novu rec za to? Ako se pointer, odnosno refrenca tako zovu svugde, zasto ih prevoditi kao upucihivach (TM Laslo Kraus, prof.) ili vec nekako drugacije? To samo moze da izazove problem u komunikaciji i ne postoji nikakva racionalno objasnjiva potreba za tako necim, osim paranoje o "gubljenju nacionalnog identiteta" (a pritom koristimo toliko stranih reci iz turskog, nemackog, latinskog, madjarskog, itd.. da nam je upravo prihvatanje stranih reci i uticaja i postalo deo tog famoznog identiteta)

degojs, predlažem da proučiš malo kako postuju drugi ljudi, od kojih ističem filmila i lalaland kao primere postovanja na forumima, bez obzira da li se ja slažem sa njima ili ne. Ovaj tvoj post je vrhunski bezobazluk i primer infantilnog ponašanja u kojem se direktno obraćaš Lalaland (kao i svima koji ne misle kao ti):

a sa postom #103 u kojem joj kažeš:
si pokazao i da si vrhunski ljigavac. Predlažem da se malo naučiš civilizovanoj komunikaciji, da nisu oni koji misle različito od tebe: ... na nekoj suprotnoj zaraćenoj strani, i nisu razmaženi, bolesni ili šta god hoćeš da "prišiješ"... već se samo ne slažu sa tobom. A ako je neko "razmažen" ili misli za sebe da je "najpametniji" onda si ti najbolji primer za to. Ako za nekoga može da se kaže da je u "ja, ja, samo ja" fazonu, onda si ti kandidat broj 1. Na kraju nisi za džabe stekao reputaciju "Troll King".

Kao i Britney Spears sa Britni Koplja :D

Elem ljudi kad se vec prica o ovoj temi ajde da bude nesto korisno..

Email? Na nasem jeziku prevesti kao: Posta?
Wiki: Elektronska posta, imejl, mejl?

Kako najbolje napisati korisnicima da se prijave u mailing listu? Prijavite se u nasu mailing listu? Nema smisla... Prijavite se u nasu listu za elektronsku postu..? Hmmm... moglo bi tako..

Eto odgovorih sam sebi :D Ipak ste bili korisni.. Thanx..

Uh, uh.

Prvo, strpao sam vas u isti koš, jer mislim da tamo spadate. Sa grupisanjem ljudi si počeo ti, a kategorija "razmaženi" (da ne kažem arogantni), u koju sam vas stavio, mila je majka u odnosu na ono kako si ti grupisao mene i to se onda nastavilo na temi, sa tim "srbendama."

Drugo, ljigavac? Mislim da nisi dobro shvatio - ja jesam Leleland zloupotrebio u smislu da sam iskoristio odgovor njoj da bih napisao i ostalim (koji se prepoznaju) tu poruku. Ne vidim neki problem, osim ako je potrebno da istu poruku pišem dva puta i drugi put da je započnem sa: "To whomever it may concern." Ne inzistiraj na protokolu, nismo ambasadori :) I jeste, potkačilo je i nju, jer je sa te strane u raspravi (bar meni je tako delovala), mislim i opravdano: treba imati hrabrosti (arogancija) pa ispisati reč iz rečnika i ustvrditi da ona znači nešto sasvim drugo. Ja ne bih imao hrabrosti.

I treće, šta se ljutiš (toliko)? Na to što ti neko poručuje da je razmaženo svoju nepismenost pravdati pričom kako su pravila nejasna, u stvari, napisao si na kraju da pravila ne postoje.

Da se razumemo, ja sam isto prilično nepismen, ali znam da je problem do mene.

Eto.

E, da, samo da ne bude da vam dajem različit tretman, mogu i tebi da napišem:

I to vredi za svakog ko se prepozna i nađe uvređen tom porukom. Možda bi samo bilo jasnije da umesto "Sorry, a.." piše "Sorry, ali.."

Vidim da je potpuno bezuspešno da te i dalje ubedjujem da ovo nije moj stav niti namera. Što se arogancije tiče, to je u redu, imaš pravo na svoje mišljenje. Ono što bih volela da čujem od tebe je ono što ovde kažu 'put your money where your mouth is': koji izraz ti sam koristiš za 'file'?

Pa ne bi bilo u redu ako nije proizašlo iz nečeg što si rekla, ispalo bi da sam te tako okarakterisao iz čista mira. Sad ti kažeš da nisi to rekla, da sam krivo razumeo.. Ako je tako, onda dobro, ništa onda (dodao bih i "sorry" ali ne smem jer će onda blues opet da mi kaže da sam ljigav, pa će opet da se pretvori u Dinastiju).

Fajl i datoteka.

Fajl koristim MNOGO više, ali kada je u pitanju nešto baš ozbiljno onda - datoteka. Npr. kada sam pravio neke desktop aplikacije, uvek sam koristio tu reč, a i kada sam pisao onda dokumentaciju za te aplikacije, koristio sam tu reč, logično. Poslednjih godina jednostavno nemam priliku, ne pišem ama baš ništa ozbiljno na našem jeziku. Ako bi poslao neki tekst na neko ozbiljno mesto, npr. neki časopis (da se razumemo, ne i blog i slično), onda bih koristio tu reč, potrudio bih se.

Inače, ne vidim kako to menja nešto u našoj raspravi, čak i da ja ne upotrebim tu reč nikada više. Nećemo valjda mene da uzimamo kao merilo za podobnost te reči?

Ja tu reč nisam čuo otkako nema više Polarotora. Jedino mi se uklapa uz tu emisiju (i uz knjige Neljka Parezanovića, Vidojka Ćirića i Mihajla Jaukovića). Kolko puta dnevno pominjem fajlove, mnogo lakše je kad kažem fajl (1 slog) nego datoteka (4 sloga). Isto tako je lakše da kažem folder (2 sloga) nego direktorijum (5). Govorio sam direktorijum dok nisam kupio Pentium sa win 95.

Jezik je živa stvar i stalno se razvija. Ako je neko u nekom rečniku napisao 1 termin za neki pojam, ne znači da se tokom godina neće izdvojiti neki drugi termin koji će postati opšte prihvaćen (makar to bila i originalna reč iz engleskog jezika).

@degojs Hvala na odgovoru. Eto vidiš, kad tako lepo objasniš svoje razloge zašto neku reč upotrebljavaš i kada, apsolutno nema razloga da te bilo ko dalje ubedjuje u suprotno. Tako i ja ne vidim razloga da se moj lični izbor (više puta naglašeno u raspravi), kao i sasvim legitimno preispitivanje korena reči i učestalost njene upotrebe, proglašava za objavu rata ne samo dotičnoj reči nego i rečnicima uopšte. Kako bi bilo da jedni drugima damo malo 'benefit of the doubt' i da zaista čitamo postove (evidencija postoji) pre nego što nekoga proglasimo ovakvim ili onakvim?

Inače, izvinjenje prihvatam i nadam se da ćemo ubuduće moći da podjednako živo diskutujemo bez nepotrebnih insinuacija.

:1024: