-
Opušteno
(
http://www.devprotalk.com/forumdisplay.php?f=16)
| kaizen |
04. 03. 2006. 18:49 |
Citat:
Originalno napisao dinke
9) (Don't) Use unsigned integers for values that can only be positive
Neki jezici zaista ne omogucavaju definisanje unsigned vrednosti (PHP, Java), ali tamo gde je to jezikom omoguceno (C/C++) treba ga koristiti. Ne samo da se tako kreira robusniji kod, vec se stedi i memorija. Mozda nebitno za danasnje programe, ali kod baza nije isto koristiti big int kada recimo int unsigned zavrsava posao (veca tabela = sporija tabela).
|
Možda su ti poznati ovi citati:
Citat:
Originalno napisao Donald Knuth
premature optimization is the root of all evil
|
Citat:
Originalno napisao Michael Jackson
The First Rule of Program Optimization: Don't do it.
The Second Rule of Program Optimization (for experts only!): Don't do it yet.
|
Naravno, ponekad nerazmišljanje o optimizaciji na vreme može skupo koštati, ali ovaj primer sa unsigned vrednostima je savršen primer kada je potpuno neopravdano razmišljati o ranoj optimizaciji - ako se pokaže da je signed vrednost uzrok problema sa performansama, promeniti ga u unsigned i gotovo.
Citat:
Originalno napisao dinke
//moving to next element
i++;
|
Ja zaista ne vidim vrednost u komentaru koji si ovde demonstrirao.
Ako negde - liniju, dve ispred toga pocinje opseg za i, i za dve tri linije iza se zavrsava, i tu izmedju postoji nesto tipa foo = bar[i], zar u tom slucaju nije ocigledno, cak i pocetniku, sta se postize sa i++? |
| ivanhoe |
04. 03. 2006. 19:44 |
po meni komentar treba da opise sta se desava u logicki povezanim delovima koda, tako da bez provaljivanja koda mozes da nadjes deo koji ti treba, cisto gledajuci komentare...kao naslovi i podnaslovi u knjigama, i to, kao sto je Dinke napisao, opis funkcionalnosti, a ne opis koda...mislim da se na to odnosio primer, a ne da li je jasno da je sledeci element u pitanju...
|
| Petar Marić |
04. 03. 2006. 19:45 |
Moram se složiti sa Bojanom. U C++-u je attack programming možda i moguć, ali kako vreme prolazi rad sa tim kodom postaje sve manje i manje prijatan - što sam saznao na teži način ;)
|
| kaizen |
04. 03. 2006. 20:01 |
Citat:
Originalno napisao Petar Marić
Moram se složiti sa Bojanom. U C++-u je attack programming možda i moguć, ali kako vreme prolazi rad sa tim kodom postaje sve manje i manje prijatan - što sam saznao na teži način ;)
|
Šta je attack programming? |
| bojan_bozovic |
04. 03. 2006. 20:24 |
@kaizen
Bio sam C/C++ programer. Srecno sa algoritmima koje razvijas u letu, kad sednes pred IDE.
|
a tako mi nije namera bila da napravim ovaj flame war kad sam otvarao ovu temu ...
|
| kaizen |
04. 03. 2006. 21:11 |
Citat:
Originalno napisao bojan_bozovic
@kaizen
Bio sam C/C++ programer. Srecno sa algoritmima koje razvijas u letu, kad sednes pred IDE.
|
Možda će ovo biti šok za tebe, ali algoritmi danas nisu problem u razvoju ogromne većine softvera. Mnogi sistemi koriste iste algoritme, koji su poznati i dobro dokumentovani, pa čak i ponovo iskoristivi u vidu biblioteka kooda. Takođe alogoritmi imaju dobru podlogu u matematici i mogu se potpuno formalizovati.
Ovde uopšte nije reč o dizajnu algoritama, nego dizajnu softvera kao sistema(velikog), tačnije dizajnu veza(interfejsa) njegovih elemenata, najgrublje govoreći. |
| Petar Marić |
05. 03. 2006. 10:06 |
Većina softvera danas čak ne stigne ni da vidi svetlo dana.
IIRC pre neki dan smo na osnovama informacionih sistema i softverskog inženjerstva spominjali razlog neuspeha u razvoju softvera:
Po istraživanju koje je vođeno pre više od 10 godina (današnji podaci su još pesimističniji) od svih softverskih projekata koji su propali u oko 10% slučajeva razlog je bio nedostajanje (čak i neformalnog) plana razvoja - aka Attack Programming™.
|
| Ilija Studen |
05. 03. 2006. 12:22 |
Naleteo sam na savet da se preskoči pisanje komentara na još jednom mestu. U pitanju je knjiga Refaktorisanje, Martin Fowler (nisam ni znao da je prevedena na srpski dok slučajno ne naleteh na nju, bukvar :) ).
Fowler savetuje da kad god poželite da napišete komentar koji opisuje rad nekog koda razmislite da taj isti blok prebacite i od njega napravite funkciju. Vi na taj način izolujete ponašanje u funkciju koja ima ime (opusuje šta će funkcija "proizvesti", uraditi isto kao i sam komentar). Finalni kod je lakši za čitanje, nije masivan (mi volimo kratke funkcije) i bolje organizovan.
---
Petre, pogledaj tekstove o agilnom razvoju. Ne kažem da treba srljati i bez sekunda razmišljanja otvarati editor i početi sa kucanje (što mi se dešavalo), ali ne treba težiti ni drugoj krajnosti. U suštini, koliko vremena ćeš posvetiti dizajnu zavisi od tvog iskustva i iskustva ljudi sa kojima sarađuješ (što više iskustva, manje "papirologije").
Preveliko formalisanje jednostavno nije dovoljno fleksibilno. To skontaš kad počneš da radiš sa kiljentim i kad prvi put čuješ "A može li to ovako?" što ruši kompletan tvoj divni dizajn ili te tera da praviš prljave hackove da bi ugradio traženu funkcionalnost. Agilan pristup je prilagođen baš tim uslovima (mnogo sitnih izmena, konstantan feedback od korisnika / klijenta, testiranje...) ;)
---
Nixa, ne svađamo se. Možda tako izgleda ljudima koji nisu najbolje upućeni u programiranje, ali daleko od toga. Jedna od boljih diskusija IMO.
|
| Petar Marić |
05. 03. 2006. 12:52 |
Ilija, s obzirom da još uvek učim o tome ne mogu imati potpuno izgrađen (a ispravan) stav o određenim metodologijama ne bih ulazio u detaljniju diskusiju o prednostima/manama agile/waterfall/* metode.
Mada ti mogu savetovati da dolaziš kod Perišića na predavanja, čovek je genijalan! Pun znanja, odlično objašnjava i fenomenalan predavač.
PS: Kad bih mogao da ti "ukradem" Fowler-a?
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 06:19. |
|
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.
Mišljenja, saveti, izjave, ponude ili druge informacije ili sadržaji nastali na Sajtu su vlasništvo onoga ko ih je kreirao, a ne DevProTalk.com, tako da ne morate da se oslanjate na njih.
Autori poruka su jedini odgovorni za ovakve sadržaje. DevProTalk.com ne garantuje tačnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo čijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju između registrovanih članova.Web sajt može sadržavati linkove na druge web sajtove na Internetu ili neke druge sadržaje. Ne kontrolišemo niti podržavamo te druge web sajtove, niti smo pregledali bilo kakve sadržaje na takvim sajtovima. Mi nećemo biti odgovorni za legalnost, tačnost ili prikladnost bilo kog sadržaja, oglasa, proizvoda, usluga ili informacije lociranim na ili distribuiranih kroz druge web sajtove, niti za bilo kakvu štetu nastalu kao posledica takvih informacija. DevProTalk.com drži i čuva druga prava vlasništva na web sajtu. Web sajt sadrže materijale zaštićene copyright-om, zaštitne znakove i druge informacije o pravu vlasništva ili softver. Članovi mogu poslatu informacije zaštićene pravima vlasništva njihovih nosilaca i ona ostaju zaštićena bez obzira da li su oni koji prenose te informacije to naveli ili ne. Osim informacija koje su u javnom vlasništvu ili za koje dobijete dozvolu, nemate pravo da kopirate, modifikujete ili na bilo koji način menjate, objavljujete, prenosite, distribuirate, izvršavate, prikazujete ili prodajte bilo koju informaciju zaštićenu pravima vlasništva. Slanjem informacija ili sadržaja na bilo koji deo DevProTalk.com, Vi automatski dozvoljavate i predstavljate garanciju da imate pravo da dozvolite DevProTalk.com ili članovima DevProTalk.com bespovratnu, kontinualnu, neograničenu, globalnu dozvolu da koriste, kopiraju, izvršavaju, prikazuju i distribuiraju takve informacije i sadržaje i da iz takvih sadžaja koriste bilo koji deo u bilo koje svrhe, kao i pravo i dozvolu da koriste gore navedene sadržaje. Svi zaštitni znakovi (trademarks), logotipi, oznake usluga, firme ili imena proizvoda koji se pominju na ovom web sajtu su vlasništvo kojim raspolažu njihovi vlasnici.
