mislim da se ovakve stvari desavaju cesce nego sto mi mislimo...ja znam jednu ircerku koja je na tu foru opeljesila bar 5-6 amera tamo oko 99-2000-te..

A takodje znam iz vremena kad sam radio u RCUB-u da je jednom ispao prilican problem sa nekim amerom psihopatom. Prvo se kao dopisivao sa nekom studentkinjom, a onda je krenuo da joj hakuje mail, pa je na neku foru iskopao gomilu podataka na netu o njoj, smarao je, zvao telefonom, slao pakete na kucnu adresu...jako freaky stvar, i sto je najgore nista mu nismo mogli, nismo cak mogli ni da ga nadjemo..

Ima onih koje zanima statistika, a ima onih koji traze konkretne podatke o konkretnim ljudima...

Ajd kad sam vec krenuo sa primerima, evo ga jos jedan: ja se dosta bavim izradom spajdera i data miningom... jedan od uvrnutijih poslova je bio za advokata specijalizovanog za parnicenja oko odsteta... spajderovali smo nekoliko online izdanja lokalnih novina skupljajuci clanke o poginulima u saobracajnim nesrecama, zatim smo koristili razne fore (skroz legalne) da za ljude iz tih clanaka iskopamo sto vise podataka, ukljucujuci telefonski broj i adresu porodica i bliskih srodnika, a on je to koristio da im ponudi svoje usluge oko parnicenja... vrlo morbidno, ali je radilo posao.. a veruj mi da uopste nije bilo tesko izvesti, posto postoji gomila podataka koji leze unaokolo na netu...zapanjujuce je koliko mozes toga da saznas o bilo kome, a da cak nisi na istom kontinentu...

Ahem, slazem se, mada je internet stalking najcesce manje opasan od obicnog samo zato sto onaj koji proganja ne zna broj telefona, adresu, u ovom tvom slucaju to je bilo za policiju! Strasno!

Mozda bi to moglo da funkcionise na nekom nesto drugacijem prinicpu koij iskljucuje centralni registar. Nesto kao sto rade Voip servisi ili Jabber. Svako moze da napravi sopstveni registar korisnika, a registri mogu medjusobno da komuniciraju i razmenjuju podatke.

Prednost postojecih registara je u tome sto su oni interne prirode za odredjene subjekte koji ih koriste iskljucivo za svoje potrebe. Time su stvari znatno pojednostavljene, naricoti pitanje poverenja.

Opet, stoji da je vrlo cesta potreba za postojanje jedinstvenog resursa zajednickog za vise servisa. Svako ko imanekolko sajtova koji zahtevaju autorizaciju korsinika zna koliko znaci ako su svi ti korisnici u jednom registru.

Sve dok je to interna potreba, super, ali ako se u prsten ukljuci neko sa strane postavlja se pitanje poverenja.

Za neke druge stari to je reseno jakom pravnom regulativom, ili prosto vrlo jakim mehnizmima provere. Uzmimo na primer SSL. To je prilicno otvoren sistem, a opet nema zabelezenih primera zloupotrebe (ili bar ja za njih ne znam).


Sta bi se postiglo nekim takvim globalnim registrom? Anonimnost i dalje ne bi bila iskljucena jer bi svako mogao da otvori nalog i popuni ga podacima po zelji. Mogao bi cak i da otvori vise naloga. Olaksanje pri registraciji na nekom sajtu? Hm, s obzirom da svaki citac ume lepo da popamti kako popunjavamo obrasce na sajtovima, tu bi sasvim lepo pomoglo samo da se standardizuju nazivi polja u obrascima.

Globalni registar bi mozda imao svrhu za one web servise koji insistiraju na tacnim podacima. U tom slucaju bi registar imao svrhu da iskljuci svaki vid anonimnosti u smislu da korisnik ne moze anonimno da registruje ID (ali njegovi podaci mogu i dalje da ostanu tajni).

To bi znacajno suzilo broj sajtova koji bi takav servis koristili, ali bi to sve bili sajtovi kod kojih se ne postavlja pitanje poverenja. Tu mi na pamet pada eGovernment, odnosno komunikacija gradjana i drzavnih sluzbi elektronskim putem. Tu nema zbora da ne sme da bude anonimnosti ali i da nije tesko iskljuciti je.

Verovatno slicne servisa postoje i u komercijalnom sektoru ili, na kraju krajeva, svaki web seris moze da napravi razliku izmedju anonimonih korsinika i onih koji daju svoj globalID. I dalje servis ne mora da zna tacan identitet korisnika (ako ovaj to ne dozvoli) ali je sam ID garancija da korisnik nije anoniman i da u slucaju potrebe, odgovarajucom pravnom procedurom moze da se dodje do njegovih podataka.

To moze sasvim lepo da se ostvari sirim uvodjenjem sertifikata, kao sto se sad radi za SSL. Imas drzavnu agenciju koja izdaje sertifikate, i vrsi proveru identiteta, dobijes privatni kljuc, javni kljuc se nalazi na serveru te agencije i ako neko zeli da te proveri, ti enkriptujes svojim kljucem neke probne podatke, oni provere da si to zaista ti pomocu javng kljuca i to je to...

Poče sa radom Microsoft Office Live Beta, a za potvrdu Web identiteta koristiće se podaci sa kreditnih kartica, čak i kod potpuno besplatnih naloga.

Sto je katastrofalno za security :)

Ali je dobro za biznis ;)

Petar je skroz u pravu.

Potvrda identitata kreditnom karticom

Sigurnost? Pobogu Nixa, govorimo o jednoj od najjačih kompanija na svetu...

Tačno Ilija , ali ja generalno ne volim da moram negde da pokazujem svoju kreditnu karticu da bi imao mogućnost za servis ... + što mi se tako vraća dajavu
onog vremena ( valjda je to i sada mada ne posećujem takve sajtove :D ) kada si mogao da daš samo kreditnu karticu da bi te verifikovali da se iznada 18 na xxx sajtovima ... ali sa tvojim viđenjem stvari se u globalu slažem .....no zamisli da se desi nemoguće .... za 5 godina u bazi bude n miliona kartica ... i neki wunderkind se poigra malo sa sistemom ... desilo se i jačim kompanija zašto ne bi i Microsoftu ...

Koji će koncept pobediti...
 

Kako sam i napomenuo u prezentaciji na Paliću... pojam identiteta je preširok. Na forumu pričamo o on-line identitetu, ali čak ni to nije dovoljno usko da bi se vodila "linearna" diskusija.

Lično sam uveren da će tržište osvojiti koncept koji je:

1. otvoren
2. siguran
3. jednostavan

Glavni inspirator mog predavanja je Dick Hardt (CEO iz Sxipa). Siguran sam da će vam novi koncepti on-line identiteta biti puno jasniji ako pogledate njegovu prezentaciju sa ETech 2006. Usput videćete kako se drži interesantna prezentacija o relativno dosadnoj temi.

http://identity20.com/media/ETECH_2006/