Procitao sam celu diskusiju. Mislim da nista nije ni crno ni belo. Ne treba se zavarati da nije veliki hendikep sto posao radimo iz Srbije ali isto tako to moze biti prednost. Mnoge stvari u zivotu imaju dve strane medalje. Ja na zivot gledam pozitivno i sa optimizmom, uvek verujem da covek moze da uspe ma gde se nalazio na svetu. Naravno, negde ce morati mnogo teze da dodje do uspeha, ali sam uspeh je relativan pojam.

Berislav je spomenuo primere Seesmic-a i Skype-a, Rumuniju i Estoniju. Iako nekima zvuci neobicno, za Estoniju mogu da pricam sa sigurnoscu posto sam od prosle godine prilicno upoznat sa poslovanjem u Estoniji, Estonija i Srbija su nebo i zemlja. Ne znam za druge pomenute zemlje, ali Estonija itekako ima kvalifikovane investitore, a u Rumuniji znam barem jednu taku kompaniju. Sto se tice Skype, rekao bih da je vise nastao u Estoniji nego bilo gde drugde. Uskoro treba da odem u Estoniju pa da se uverim i na licu mesta. Sto se tice osnivaca Seesmic-a, Loic Le Meur, je pored toga sto je Francuz, sto je u ovom trenutku manje bitno, covek sa velikim brojem izuzetno uticajnih poznanika i prijatelja, iz tehnologije, medija, pa i politike.

Da je tako lako praviti uspesan global startup van Silikonske doline, mislim da bi on prvi ostao u Parizu, jer ima zenu i troje dece koji su vec kako znam tinejdzeri pa jer period prilagodjavanja tezi. Cinjenica je da bi on uspeo i da je ostao u Francuskoj ali ne bi postigao onakav uspeh kojem on tezi.

Mislim da je glavni problem nasih ljudi nesklonost ka riziku i sto ne veruju u sebe. Stalno se prica "prvo zavrsi fakultet pa onda pocni da radis", "nadji stalni posao", a kada radis za neku domacu firmu obicno dobijas fiksnu platu koja se godinama ne menja ili u najboljem slucaju menja ali ne vise od kretanja zivotnih troskova. Tada zaposleni nije motivisan da radi tamo, ali mu poslodavac ne daje otkaz jer i sam zna da mu zaposleni nije dovoljno placen pa radi koliko je placen. Takodje, neki ljudi znaju da tamo gde rade je neki njihov maksimum i da ne zele da se vise trude pa ne napustaju firmu.

Bas sad kada sam bio u Budimpesti kada sam bio na Budimu i pridje mi neki polu klosar/polu pijanica sa nadom da mi nesto uvali. Pitao me je odakle smo, kazem namerno iz Srbije da ga skinem sa dnevnog reda, i cim sam mu rekao da sam iz Srbije - otisao je bez reci. Cinjenica je da mozda sem u Turskoj nisam naisao na pozitivno reagovanje kada kazem da sam iz Srbije, dok kada zelim normalno ophodjenje i kazem da sam iz Madjarske jer ionako znam Madjarski, situacija je sasvim drugacija.

@mileusna:

Većina firmi nastaje POLAKO. Ne znam odakle se uopšte rodila ideja da treba da čekaš investiciju da bi počeo da radiš i da je ne dobijanje iste deal breaker (u nekim slučajevima jeste, ali yet another social network nije jedan od njih). Mungos i njegova e-Poslovanje serija :D Ccccc....

Jebi ga, ne možeš da se razmašeš u početk, ali kada krene i kada posao "pusti korenje" onda imaš osnovu za sve što sledi i sve je lakše, bar kada su finansije u pitanju.

Ako je prvi proizvod uspešan nećeš imati problema sa finansiranjem razvoja drugog, a kad dođeš do trećeg veći će ti problem biti kako da zadržiš razum i stvari pod kontrolom nego novac. No, da bi došao dotle treba da izguraš prvi proizvod, a on će se teško desiti ako čekaš na investitore i jadaš se kako je Srbija sranje od države.

PS: Pre nego što je activeCollab 1.0 krenuo nama je nuđena investicija od $50000 za 10% firme. Odbili smo jer smo mislili da ćemo izgurati i bez toga. Sada smo bogatiji za 10% svoje firme. Lep je to osećaj :)

Verovatno pricas i engleski,pa bolje probaj da se predstavis kao amer ili englez

Po meni glavni problem je strah i nedostatak iskustva i resursa u celom tom sektoru.
A i retki koji se upuste u stvaranje necega toliko se zanesu pricama, planovima, idejama da na kraju od toga ne bude nista.

Nama su trenutno "zamrznuta" 3 projekta i to sve zbog nedostatka finansija za njihovu realizaciju, na srecu nasli smo jedan koji ne zahteva velika pocetna ulaganja, i koji se moze postepeno nadogradjivati i trenutno guramo njega.

Takodje, imali smo neke razgovore sa par domacih "investitora", neki su bili raspolozeni za ulaganje ali pod bas bas nepovoljnim uslovim (procentima, tako da smo odlucili da ipak sacekamo...


:D

extra, dobio sam opkladu, posto su pojedinci predvidjali krah nakon prelaska AC-a na komercijalni model.

Radi se samo o temi koju je nixa pokrenuo... Fakat je da su ozbiljniji svetski web projekti pre ili kasnije dobili neku inekciju kapitala. Samo zato, dakle pričam o nekoj globalnoj sceni, uspešnim web projektima, silikonskoj dolini, dža bu, šta bi bilo kad bi bilo...

Inače imati firmu koja se lagano razvija je sasvim ok i priča onog što je prodavao cigare na kartonskoj kutiji je i moja priča (sad sam u fazi kioska).

Dakle ne kukam ja ništa, samo kažem da je za projekte tipa pomenutog Skype, Seesmica i sličnih ipak neophodan kapital da bi cela priča upalila. I govorim uopšteno, a ne o izuzecima (čini mi se da je Netvibes dugo gurao sam bez investicija u početku..?)

a treba pogledati i par godina unazad... pominje se recimo razvoj u Rumuniji, pogledajte koliko raznih malih, ali kvalitetnih projekata su rumuni uradili mnogo pre nego sto su usli u EU, raznih open-source alata i slicnog... tipa secam se da sam jos 2000 koristio alat za administraciju postgres baza koji je uradio jedan rumun i koji je bio odlican.... a onda uporedite sa situacijom ovde, odavde u istom perioudu nije izaslo ni 5 projekata koji bi bili globalno vidljivi... u stvari ne mogu se ni jednog naseg alata setiti do npr. 2005 ?

nije samo ekonomija i pare ono sto utice na preduzetnistvo, psihologija igra veliku ulogu, a ovde je puno ljudi ili ubijeno u pojam ili potpuno odlepljeno od realnosti, a to je mnoooogo veca i dublja prepreka nego nalazenje finansijera.. mislim, ja to vidim po sebi i svojim drugarima, mi smo tu oko 30+ trebali bi gristi iz sve snage da uhvatimo poslednji voz za velike pare, a umesto toga svi su se udebljali, napravili decu i pikamo basket po danu i pijemo pivo uvece, raduckamo da bi platili racune i to je to... sto opet nije lose na svoj nacin, ali nije bas materijal za veliki biznis

Ajd se sad molim te vrati na moj post i quotaj gdje sam iole slično insinuirao? Moguće je da si ti sam (tko zna na kojoj osnovi) donio zaključak da su ljudi u Srbiji takvi, pretpostavljam da ih ti bolje poznaješ -- ali ja to sigurno nisam ni mislio ni napisao.

Dejane, možeš li postati linkove na sajtove tih investitora. Drugo, u koju fazu razvoja oni ulažu -- seed, growth...? (Kako napisah, ima i u našoj regiji investitora, ali njih uglavnom zanimaju već aktivne tvrtke s razvijenim proizvodima.) I treće, ulažu li u tvrtke iz Estonije i Rumunjske, ili očekuju da one prvo naprave "flip"?

A da ne pričam kako ste bogatiji za svo ono vrijeme koje biste izgubili na naganjanje pravnika, pa rješavanje pravnih zavrzlama oko stranih investicija, pa nemogućnosti da se firma pokrene u Londonu ili otkud je već bio taj investitor (Ilija do Nove godine nije smio van iz zemlje) i tome slično...

Generalno govoreći, nema nekog pravila kako se do uspeha dolazi, pogotovu što je sama definicija uspeha različita za različite ljude. Kada se stvari posmatraju unazad, in hindsight, sve izgleda mnogo jednostavnije. To što Ilija pominje kako je srećan što nije dao 10% svoje firme, iz ove perspektive izgleda kao mudra odluka ali, moglo je i sve drugačije da se desi pa bi sad kukao što nije dao tih 10% (100% od nula je ipak nula).
Pogotovu što se u ovoj IT/internet branši sve jako brzo menja. Ono što danas izgleda kao hit proizvod, sutra je već zastarelo. Nije sve ni pod našom kontrolom. Uleti konkurencija sa više para i gotov si. Jevreji imaju poslovicu: ako hoćeš boga da nasmeješ, samo mu reci svoje planove.
U principu, radiš najbolje što umeš i možeš, under the circumstances, i nadaš se napretku/boljitku. Realno, to je sve što i možeš da uradiš ali je bitno pokušati jer se ništa ne dešava samo od sebe.

Znam što si htio reći, ali da pojasnim: Netvibes dugo nije imao vanjske investicije. U međuvremenu su dobivali itekakve investicije, ali od strane samih osnivača, bilo u obliku konkretnog novca ili neplaćenog rada.

Ilija je u sličnoj situaciji -- investirao je iz vlastitog džepa (nečim je morao plaćati hranu koju je jeo dok je razvijao activeCollab) i vlastiti znoj (to se "stručno" zove sweat equity) i sad je u situaciji da ostvaruje prihode (a uz malo sreće i profit).

Ilija i Tariq su bili u situaciji da su to mogli napraviti -- imali su vlastiti novac, ili su im troškovi bili toliko mali da su ih mogli financirati iz drugih izvora (pa makar to bili i roditelji). Ali mnogi to ne mogu -- ni u našim krajevima ni na zapadu -- i vanjska investicija je nužna.