-
Programiranje
(
http://www.devprotalk.com/forumdisplay.php?f=23)
bluesman |
05. 03. 2009. 17:08 |
Nisam razmeo na šta se odnosi tvoj danski komentar, ali moje pitanje je bilo zašto je korisno da početnik krene da UČI neki "egzotični" (u smisli nedovoljno poznat i korišćen) jezik, da bi kasnije prešao na nešto drugo? Zašto ne počneš odmah da učiš to drugo? :)
(Uvali mi se Dragi Tata): Pa baš to, pričamo o početniku... malo je rano da neko ko uči da programira krene odmah da "proširuje vidike". Za njega je i izraz i = i+1 "proširivanje vidika" :)
|
Dragi Tata |
05. 03. 2009. 17:16 |
Citat:
Originalno napisao kaizen
(Napišite 67023)
Ja zapravo vidim da se OOP u mejnstrim jezicima prilagodio mašinama (zbog performansi) a ne čoveku kako ti tvrdiš, otud i ta nekonzistentnost u pogledu tipova podataka.
|
Zavisi kom "čoveku". Krajnji korisnik itekako ceni performanse.
Što nas vraća na 1950-te i Lisp vs Fortran. Prvi je napravljen tako da bude "blizak čoveku", tj programeru nauštrb performansi, a drugi "blizak mašini". Oba imaju svoje mesto, mada ja za obrazovne svrhe preporučujem prvi.
|
Dragi Tata |
05. 03. 2009. 17:17 |
Citat:
Originalno napisao bluesman
(Napišite 67041)
(Uvali mi se Dragi Tata): Pa baš to, pričamo o početniku... malo je rano da neko ko uči da programira krene odmah da "proširuje vidike". Za njega je i izraz i = i+1 "proširivanje vidika" :)
|
Ja sam razumeo da on zna programiranje i da želi da proširi vidike OO paradigmom. Ako sam pogrešio, izvinjavam se :)
|
degojs |
05. 03. 2009. 17:30 |
Citat:
Originalno napisao bluesman
(Napišite 67041)
Nisam razmeo na šta se odnosi tvoj danski komentar, ali moje pitanje je bilo zašto je korisno da početnik krene da UČI neki "egzotični" (u smisli nedovoljno poznat i korišćen) jezik, da bi kasnije prešao na nešto drugo? Zašto ne počneš odmah da učiš to drugo? :)
|
(Uvali se ovaj Tata opet;))
Danski komentar? Ma uopšte, na to da se poteže tolika priča oko toga da li nam je razumljivije na brojeve gledati kao najobičnije brojeve ili ćemo da ih teramo u kalup "sve je objekt" samo zato što možemo.. pa da ih opet na kraju koristimo kao i dok OO jezika nije ni bilo (tipa "2+7-1") - kao što je Ivanhoe već komentarisao.
Kontam, možda u Danskoj (a Dansku pominjem na konto pređašnje rasprave o Rubiju) decu u školi uče drugačije pa im je jednostavnije da kasnije brojeve vide prvo kao nekakve immutable objekte..
|
kaizen |
05. 03. 2009. 17:43 |
Citat:
Originalno napisao degojs
(Napišite 66957)
Pa sad.. da li je prirodnije i razumljivije da brojevi budu brojevi ili tamo neki.. objekti?
|
Vidim, ovaj rezultat je veoma prirodan i razumljiv za početnika:
Kôd:
System.out.println(100000 * 100000);
|
degojs |
05. 03. 2009. 18:00 |
^Ma jes, razumljivije je napisati nešto tipa:
100000.multiplyby(100000)
Whatever, dude...
|
kaizen |
05. 03. 2009. 18:02 |
Citat:
Originalno napisao degojs
(Napišite 67047)
Ma jes, razumljivije je napisati nešto tipa:
100000.multiplyby(100000)
Whatever, dude...
|
?
Piše se najnormalnije:
Kôd:
puts 100000 * 100000
|
caboom |
05. 03. 2009. 18:02 |
definitivno +1 za javu - sjajna je za vezbe brzog kucanja, nemam celulita na prstima... ;)
|
degojs |
05. 03. 2009. 18:06 |
Citat:
Piše se najnormalnije:
Kôd:
puts 100000 * 100000
|
I tako si bukvalno svoje brojeve-kao-objekte uzeo da tretiraš kao primitivne tipove u pogledu sintakse.. Šta ti tu vidiš drugačije nego pre, kada OO jezici nisu ni postojali? Upravo si pobegao od klasične OO sintakse..
Još jednom, vrati se na onu poruku što je Ivanhoe napisao, mrzi me da tupimo jedno te isto.
|
kaizen |
05. 03. 2009. 18:18 |
Citat:
Originalno napisao degojs
(Napišite 67051)
I tako si bukvalno svoje brojeve-kao-objekte uzeo da tretiraš kao primitivne tipove u pogledu sintakse.. Šta ti tu vidiš drugačije nego pre, kada OO jezici nisu ni postojali? Upravo si pobegao od klasične OO sintakse..
|
"tretiranje brojeva kao primitivnih tipova" -- mislim stvarno :) to ti prvo padne na pamet? A ne aritmetika?
|
Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 02:14. |
|
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.
Mišljenja, saveti, izjave, ponude ili druge informacije ili sadržaji nastali na Sajtu su vlasništvo onoga ko ih je kreirao, a ne DevProTalk.com, tako da ne morate da se oslanjate na njih.
Autori poruka su jedini odgovorni za ovakve sadržaje. DevProTalk.com ne garantuje tačnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo čijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju između registrovanih članova.Web sajt može sadržavati linkove na druge web sajtove na Internetu ili neke druge sadržaje. Ne kontrolišemo niti podržavamo te druge web sajtove, niti smo pregledali bilo kakve sadržaje na takvim sajtovima. Mi nećemo biti odgovorni za legalnost, tačnost ili prikladnost bilo kog sadržaja, oglasa, proizvoda, usluga ili informacije lociranim na ili distribuiranih kroz druge web sajtove, niti za bilo kakvu štetu nastalu kao posledica takvih informacija. DevProTalk.com drži i čuva druga prava vlasništva na web sajtu. Web sajt sadrže materijale zaštićene copyright-om, zaštitne znakove i druge informacije o pravu vlasništva ili softver. Članovi mogu poslatu informacije zaštićene pravima vlasništva njihovih nosilaca i ona ostaju zaštićena bez obzira da li su oni koji prenose te informacije to naveli ili ne. Osim informacija koje su u javnom vlasništvu ili za koje dobijete dozvolu, nemate pravo da kopirate, modifikujete ili na bilo koji način menjate, objavljujete, prenosite, distribuirate, izvršavate, prikazujete ili prodajte bilo koju informaciju zaštićenu pravima vlasništva. Slanjem informacija ili sadržaja na bilo koji deo DevProTalk.com, Vi automatski dozvoljavate i predstavljate garanciju da imate pravo da dozvolite DevProTalk.com ili članovima DevProTalk.com bespovratnu, kontinualnu, neograničenu, globalnu dozvolu da koriste, kopiraju, izvršavaju, prikazuju i distribuiraju takve informacije i sadržaje i da iz takvih sadžaja koriste bilo koji deo u bilo koje svrhe, kao i pravo i dozvolu da koriste gore navedene sadržaje. Svi zaštitni znakovi (trademarks), logotipi, oznake usluga, firme ili imena proizvoda koji se pominju na ovom web sajtu su vlasništvo kojim raspolažu njihovi vlasnici.