|
Citat:
|
A da mozda ukinemo kompletan IT, pa tako necemo da moramo da prevodimo nista... kao sto rekoh vec jednom, a i reci cu ponovo... ovi nasi lektori (disleksicari) mrse muda!!!
|
Citat:
Citat:
Možeš da prestaneš da ih učiš i istoriju ili geografiju i budi sigurna da je neće znati, najvećim delom. Ili ih uči pogrešno, pa će tako i da nauče. |
@degojs
Ovo sad vec postaje jako zamorno.... Ajd' da se složimo oko toga da se ne slažemo pa da završimo priču :) |
Podsetnik: i istorija i geografija su strane reči :) I matematika i filozofija i ekonomija, fizika,... da ne nabrajamo :)
Ne znam zašto gurate tu priči da je datoteka zastarela reč, to jednostavno nije tačno... na žalost koristi se i dalje, kao rogobatni prevod reči "file". Kada smo kod toga, ako je mogla reč "file" tako "slobodno" (misleći na pesničke slobode) da se prevede, zašto onda insistirate da se shell prevede bukvalno? I shell i file su reči koje postoje u srpskom rečniku... Aj znam da sam dosadan, ali uporno pokušavam da gledam iz suprotnog ugla i da pronađem logiku gledanja iz tog ugla... ne ide mi. BTW, tu je najveći problem nastao kada su počele da se izdaju prve knjige na srpskom. Onda je nastalo frljanje prevodima koje su uglavnom davali prevodioci a ne stručna lica, dakle prevodioci koji samo brinu o jeziku i doslovnom prevođenju rečenice. Pa eto ja sam svoju prvu knjigu iz C čitao na hrvatskom (mislim da je još SFRJ bila).... i tada sam naučio "ukazatelje". Posle sam u sledećoj knjizi čitao o "ukazivačima". Kada sam kasnije čitao knjige na engleskom, jedva sam shvatio da su to pointeri, iskreno nisam ni znao šta tačno znači reč "ukazatelj", mislio sam da je to neka tehnička reč... posle sam saznao da se (ovde) kaže "pokazatelj" ali ja sam već bio odlučio da će to za mene do kraja života ostati pointer. Baš da se ne bih zbunjivao bilo čijim "ličnim" prevodima i preferencama. |
Primjeri su ti losi, jer postoje i mis (mouse) i stampac (printer) i slicne rijeci koje su prevedene, cak i bukvalno, a vrlo su dobro prihvacene.
Od kada su pocele lokalizacije raznih OS i programa, cesto se po forumima, a i uzivo cuje podsmjeh na odgovarajuce prevode pojmova. Neki prevodi jesu losi i nestrucni, ali nije rjesenje da kazemo da zbog toga ne treba da govorimo svojim jezikom, vec da pokusamo da damo bolji prevod ako vec znamo. Stvar je prilicno jednostavna - strane izraze treba koristiti u originalu (prilagodjeno jeziku i pismu) samo ako ne postoji odgovarajuce domaca rijec. U vecini slucajeva postoji, jer ni englezi ne smisljaju za sve novu rijec vec neke rijeci imaju na stotine znacenja. Ne vidim zasto mi moramo da bez potrebe usloznjavamo jezik novim rijecima (cesto sirocicima u jeziku), pogotovo ako se to radi masovno. Pitanje je i koliko neko uopste razumije sustinu nekog pojma ukoliko i pored obrazovanja nije u stanju da nadje odgovarajucu rijec u svom jeziku (izuzimajuci nove pojmove). Primjer: vozac, sofer, drajver, kondukter. Tri nove rijec iz tri jezika za istu rijec koja je vec postojala u jeziku u najsiroj mogucoj upotrebi, ali znas, mnogo je dobro da kazes da si sofer neko prosto vozac, zvuci opasnije. U svakom slucaju masovno bespotrebno ubacivanje stranih rijeci upropastava jezik kojim se sporazumjevamo. |
Vladane poenta je sledeća, da se naša industrija toliko brzo razvija da nema teoretske šanse da neko sedi u pozadini i smišlja nove termine, kao i da mi te iste termine prihvatimo.
Ja iskreno lagano zaboravljam Srpski u poslovnom smislu, lakše mi je da nakucam mail ( jel to beše elektronsko pismo :O ) od 2 a4 strane nego da skrepam par rečenica na srpskom ( a da bude uljudno ) . Verovatno još neki dele moj problem, ali ja nisam kriv što jednostavno više vremena u toku dana provedem na engleskom, nego na srpskom ... |
Citat:
Isto tako, ne insistiram da se sve strane reči prevedu niti da se ne prevedu. Konkretno, u mom slučaju, shell sam bukvalno prevela opet kao primer da nije toliko bitno da li je reč ostavljena u originalu ili doslovno prevedena dok god je značenje pojma jasno što je prvobitni prevod malo zbrljao. Svi imamo svoje razloge zašto upotrebljavamo pojedine reči ali koja reč će zaživeti i biti opšte prihvacena, je nešto što se ipak ne može predvideti niti silom nametati. Semantika, leksikologija i gramatika su potpuno različite oblasti a ako ćemo do poštovanja pravila, gramatika i pravopis su tu da ustanove pravila a leksikologija i semantika će se već pobrinuti za svoje. |
Zdrava seljačka logika govori da je, kad nema nikog da profesionalno brine o standardima i prevodima, bolje koristiti izvorne engleske izraze za nove stvari nego da svako prevodi kako mu se sviđa.
U doba kad su se primili izrazi poput miša i štampača, informacije su dolazile iz mnogo manje izvora nego sad. Danas svaki sajt ima svoje prevode, i to ode u božju mater, jer "đe mnogo kokota poje, zore se ne zna". Trebalo bi se fokusirati na ponovno centralizovanje tj. otvaranje nekakvog tijela za jezičke standarde, pri nekakvoj akademiji ili ne znam čemu. IT je nauka, pa se tu donekle može i uticati i govoriti o standardizaciji jezika, ali mislim da je taj jezički brod bušan na mnogo drugih mjesta i da nisu IT termini ono što će ga potopiti. Evo primjera: Moja kćerka je skoro kupila neke novine koje su, kao, namijenjene djevojčicama i uzeh to da prelistam... "Tvoj luk na ovom iventu biće totalno kul..." Ćega, ba? |
Dobro ljudi, vrtite se u krugu... Neko je već na početku rekao da problem nije u prevodima nego u standardizaciji. Kad bi profesori i asistenti i lektori u časopisima, relevantnim sajtovima i TV emisijama posvećenim računarstvu forsirali "datoteka" umesto "fajl", kroz godinu-dve niko više ne bi govorio "fajl". Ma koliko je datoteka srećan ili nesrećan prevod.
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 06:10. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.