Koliko delatnost klijenta utiče na web dizajn i online marketing?
 

Da li i kada rušiti kalupe? Ima li mesta za inovacije?

Evo primera iz meni dragih oblasti:

U tzv. lifestyle oblastima (fina hrana, pića, nega tela, moda, turizam, itd.) veoma je važno uspostaviti emotivan kontakt sa potrošačima. To se mnogo lakše postiže u medijima kao što su tv i štampa jer se nad njima ima puna kontrola. Internet je potpuno druga priča jer je pre svega krajnje interaktivan medij sa jako puno tehničkih varijabila. Koga zanima, može da čita više o ovom problemu u članku sa kojim gostujem na Audette Media (izdavači LED-Digest-a): Lifestyle Marketing and the Online Shopping Experience.
Vaša iskustva?

U kom smislu i ko postize kontrolu nad stampanim medijima i TV-om?

Kontrola, u kom smislu?

Ja mislim da se misli na kontrolu tipa:

Odstampani bilbord svugde gde je zalepljen izgleda isto (naravno osim ljudima koji imaju problema sa vidom) a isto vazi i za novine, magazine itd (osim ako se stampar nije malo napio pa omasio malo magentu, cest slucaj :D )

Uradjene animacije za reklamu kao i sama reklama na svakoj televiziji izgledaju isto..

Odnosno, kontam da je mislio na kontrolu tipa: korisnik (posmatrac) ne moze da utice na uradjeno...

Dok kod web-a moze da nema flash, da iskljuci JS itd itd... Sto bi znacilo da uradjeno ne izgleda svima isto... IE ~ Mozilla... itd itd..

PS: Nadam se da se na to mislilo... :D

@Vokic

Da, upravo na to sam mislila: Control of the output. Štampa je tu maltene 100% pod kontrolom, TV koji procenat manje (različiti ekrani). U poredjenju sa njima, Internet ima jako puno tehničkih varijabila i nepoznanica sa korisničke strane.

Pa da, kao sto si i rekla, za razliku od navedena dva tradicionalna medija, veb je interaktivan i razumljivo je da interakcija dovodi do vece kompleksnosti. Sa druge strane, online ipak imas vec stepen kontrole jer je online mnogo lakse/brze/jeftinije mijenjati stvari, cak i u letu. Kao i u svemu, mnogo zavisi ko ti tehnicki priprema online/stampanu/tv reklamu.

Kontrola efekata je opet potpuno na strani online svijeta.

U svakom slucaju, nisam previse ubjednjen da stampanim medijem mnogo lakse postici emotivni kontakt sa potrosacima nego online. Mislim da je upravo suprotno, bas zbog pomenute interakcije. (ako smo se dobro razumijeli) :)

Zamislimo da su uslovi idealni što se tehničke izrade tiče u svakom od medija. U sva tri medija ti svakako odredjuješ šta češ da staviš i kako češ da staviš. S toga si u pravu kad kažes da je Internet tu u prednosti (nazovimo to emisijom) ali kad je u pitanju recepcija (prijem), onda Internet ispada najproblematičniji.

Emotivni kontakt online funkcionise super sa video igrama jer su one u stanju da potpuno uvuku korisnika u jedan imaginarni svet (the ultimate interaction, focused attention). Medjutim, to nije slučaj sa portalima, online prodavnicama, itd. zbog obilja izmrvljenih i medjusobno suprotstavljenih informacija. Tv i štampani sadržaj lakše postižu ovaj efekat iz razloga navedenih u članku. Koliko puta se zableneš u neku super fotku štampanu na sjajnom, visoko kvalitetnom papiru i potpuno se preneseš u atmosferu. Ta ista fotka na kompjuterskom ekranu će imati mnogo manje efekta jer se sad nalazi u potpuno drugacijem kontekstu. Lifestyle marketing živi od raspirivanja mašte, kad vidiš nešto da kažeš: hoću to sad i odma'. Mene zanima kako to postići online.

Flashom? Forsiras jedinstven izgled sadrzaja, istu dinamiku i interakciju sa korisnikom, nema back, forward, razlicite rezolucije, boje i ostalo. Ako moze - moze, ako ne.. ne vidi te uopste.

Flash ima svojih nedostataka (quote: Flash adds movement but, when overdone, the loading drum roll announcing something spectacular is going to spoil the surprise). Gubi se elemenat iznenadjenja. No, tehnička strana sigurno napreduje, današnji problemi neće ostati večno problemi.

Mislim da paralelno sa traženjem tehničkih rešenja, treba da se pozabavimo i ponašanjem i psihologijom korisnika u online uslovima. Trenutno ima vrlo malo razlika u web prezentacijama različitih industrija. Postoje šabloni što se tiče struktura: blog, prodavnica, portal, itd. a distinkcija medju oblastima se manje više svodi na odabir boja i fontova. Can we do better? Da li su inovacije tu moguće?

Jedna stvar je stampana reklama i njen ekvivalent online baner/reklama, video ili promo sajt, a potpuno druga portal ili online shop. Nepravljenje razlike izmedju toga dovodi do zabune.

Ok, evo ti primjer "sa vrha glave":
Klijent prodaje kozmeticki preparat za "odrzavanje koze mladom i elasticnom". Uporedi emotivni efekat ma kakve stampane reklame sa promo sajtom na koji dame mogu uploadovati svoju fotografiju i dobiti renderovano dvije slike kako ce izgledati za 10-20 godina, jedna uz upotrebu preparata, druga bez upotrebe. Emocionalni kontakt je drasticno razlicit. Primjer je bezveze, ideja je da uz sposobne ljude online mozes postici jaci kontakt od obicnog lista stampanog papira.

Kao u navedenom primjeru gore, nije ponta da to bude "ista ta fotka", vec sadrzaj prilagodjen interaktivnom mediju.

Ono o nemoci jadnog TV gledaoca uvaljenog u fotelju i njegovoj izlozenosti reklami se skroz slazem :)

E, tu je suština! Kako "prevesti" željene efekte iz jednog medija u drugi a pogotovu ako operišemo isključivo online. TV i štampa imaju razradjene sisteme down to the science - Internet je jos uvek pipanje u mraku. Ogromna prednost je upravo to što ti sam reče a to je da se ima veća i brža kontrola nad output-om pa možeš relativno jeftino da eksperimentišeš. Sad, pitanje je da li se dovoljno eksperiementiše u tom pravcu. Da li se držimo šablona jer je sve već provaljeno pa što izmišljati toplu vodu ili zbog linije manjeg otpora?

Zaboravljate jednu divnu, prelepu prednost web-a u odnosu na TV/Print: raznorazne relativno precizne statistike. Dzabe reklama u novinama ili na TVu, ako nema follow-up ili ako je taj follow-up tesko izmeriti.

Zavisi sa kog aspekta posmatramo stvar, ali u direktnoj komunikaciji jedan-na-jedan (brend-potrosac), internet po mom misljenju u sferi lifestyle proizvoda itekako ima ne samo mnogo vecu interkativnost (sto logicno sledi) vec i kontrolu ucinka sto je jako bitan aspekt.

Tu nema sumnje, web ima jako puno svojih prednosti u odnosu na print/tv ali ovde govorimo o nedostacima. I nema veze da li je u pitanju portal, prodavnica ili nešto drugo - svi su u igri, i to je još jedna od otežavajućih okolonosti što se funkcije prepliću. Zamisli kad bi se ti nedostaci ublažili, plus sve fantastične prednosti interneta, gde bi nam bio kraj!

Kad je u pitanju lifestyle marketing specifično, web kao branding tool kaska. Evo ti primer: Gucci - marka ne mož' bit poznatija, luksuznija. Odeš na sajt, sve izgleda kao da je stiglo sa kineske pijace. Misliš pa možda su baš oni omanuli, daj da vidim nešto drugo, svuda ista priča. Da ne znaš ko su, uopšte ne bi mogao da ih staviš u neku višu kategoriju u odnosu na druge.

Primer Martha Stewart: ovaj sajt je tipičan primer za brendove koji su počeli od knjiga, časopisa, tv emisija, kataloga, itd. pa stigli do Interneta. Ona je prva i krenula da koristi izraz synergy. Da li bi uspela da razvije ovako jak brend i maltene religiozne followers da je krenula od Interneta? With all due respect, ko će baš ovde da padne u nesvest od oduševljenja? Od obilja informacija, možda.

Kako postići taj neuhvatljivi wow! efekat online? Može li se uopšte postići, znajući sve što znamo? Ili je ovo možda želeti leba preko pogače? Oni koji uspeju da što bolje reše ovaj problem će biti u velikoj prednosti, kao što vidimo čak i u odnosu na etablirane marke. Let's think ahead.

Pa mislim da sajtovi za najave filmove to dobro rade. U sustini iams trailer (kao sto imas reklamu ili poster na TVu), imas nesto info o glumcima, reziseru, snimanju, poneki wallpapare i slicni widget i ot je to. Covjek sjedne, pogleda sve za 10 minuta i kraj price. Eto, to mi sad pada na pamet kao najvjerniji prenos sa TV na web.
I mislim da je web bolje porediti sa nekim info pointom (na sajmovima, u robnim kucama i sl.) nego sa TV / papirom bas zbog interaktivnosti koja postoji.

Hvala na konstruktivnom razmisljanju! Evo, pronašla sam jedan članak na BrandChannel na istu temu da ne mislite da izmišljam probleme gde ih nema.

Mislim da je ovo izazov kojim se vredi pozabaviti ne samo sa pozicija lifestyle kompanija, nego i sa pozicija web developera. Luxury brands okupljaju najveće talente iz celog sveta, iz svih oblati, i debelo ih plaćaju pa tako i web people. Ako je ovo najbolje do čega su došli, onda i te kako ima prostora za talentovane dizajnere/programere da se specijalizuju za ovakvu high-end klijentelu. Ili da nastavimo da se takmičimo sa Indijcima i Kinezima u jeftinoći i fušeraju.

Nikad mi takve stvari ne bi ni pale na pamet...

Ti zapravo hoces reci da je recimo billboard ili TV reklama najbolji nacin komunikacije prema klijentima i da taj 'najbolji' nacin (dobro, mozda nije najbolji, nebitno) treba preslikati na web i iskoristiti to?

Razmisljajuci, meniTV i papir djeluju kao reklama nekog proizvoda koji tek izlazi na trziste ili je od skora tu, pa se tim popularizuje i skrece paznja. Znaci sajtovi koji bi to radili isto bi trebali biti jako koncizni, kratki, upecatljivi i jednostavni na kraju. Znaci sto manje info, ali to malo sto je da je 'udarno'.

Reci mi da li te shvatam dobro? :)

Da, tako: ne mislim da su tv/print najbolji nego da treba analizirati one elemente koji su efektni u ovim medijima, pre svega zašto su efektni, i pokušati ih prebaciti i prilagoditi online uslovima na jedan inovativan način. Primer: web je već jako puno pokupio od štampanih kataloga i usavršio žanr.

Internet je po prirodi vrlo demokratičan medij i samim tim ne pogoduje ekskluzivnosti. It's the greatest equalizer. Tašnarska radnja iz Čačka može da izgleda isto toliko fancy koliko i Louis Vuitton. To je fenomenalna prednost za one koji se tek probijaju i veliki problem za etablirane marke. U oba slučaja, profitira onaj ko uspe da što bolje stvori iluziju ekskluzivnosti.

E, sad, tu treba da svi učesnici u procesu web developmenta skupe mozgove na gomilu. Šta je rešenje ne znam, ali već pomaze samo razmišljanje u tom pravcu.

Imaš odličan primer u Japanu ( kasnije i u svetu ) , brend se zove UNIQLO , pored svog njihovog ala GAP principa, oni su imali na polju marketinga fenomenalnu priču, koja je primarno išla iz interneta u sinergiju ostalih dela marketinga ...

Sada imaju 10 mil kupaca , so do the math ...

Gore sam dao primer, kada inovativnost, dobar princip i ideja mogu da promene svet. Ono što je najbitnije jeste da se pogodi pravi trenutak tržišta da ti pokreneš neku stvar da bude wow ....

@nixa - Ovo ti je super primer! Ljudi su seli pa se stvarno potrudili i od običnih pamučnih majica napravili hit. Svidja mi se kako su zvuk uradili i to što se sve odvija brzo i bez zastoja. To je jedna od stvari o kojima ovde pricamo: raising the overall production value of a project. Video, photo, sound, copy... a za to se treba udruziti sa kreativcima drugih vrsta.

Veoma sam pažljivo pročitao linkovani članak i ovu diskusiju, i uz dužno poštovanje, cela ova priča mi deluje kao gledanje na detalje (pripadnici klasične vizuelne industrije koji žale za kontrolom nad output-om koji nemaju online), i previđanje osnovnih postavki online komunikacije (pa samim tim i brand komunikacije). Osnova Interneta kao kanala komunikacije jeste upoznavanje sa njegovim karakteristikama da bi se ostvarili ciljevi organizacije. U slučaju lifestyle marketing-a (loving brands i slično) radi se o istom principu - kreativnost dolazi sa drugih strana, poznavanjem karakteristika online okruženja i njegovim inovativnim korišćenjem.

Kao što je ovde više puta napomenuto, postoje u svetu i kod nas dovoljno kvalitetne osobe koje će napraviti online ono što se zamisli, a nijedan loving brand ili wow effect nije došao zbog jedne dve sličice na bilbordu, TV-u... već kreiranjem veoma ozbiljne strategije i njene implementacije. Npr. Dajte mi sliku ili TV spot koji je napravio od brenda Lexus to što jeste (15 godina razvoja brenda je do toga dovelo).

Vama Laland (Alex) bih preporučio da pregledate arhivu studija slučaja sa sajta www.marketingsherpa.com (to je npr. "attention capture" brand za oblast Internet marketinga), gde ćete naći dovoljan broj veoma interesantnih primera upotrebe Weba za kreiranje voljenih marki - npr. www.blowfly.com.au (pogledati coverage na http://www.blowfly.com.au/press-releases.php). Sa druge strane, etablirani brendovi imaju problem što uglavnom imaju loš odabir kompanija sa kojima će da odrade online bussines, pa zato izgledaju očajno. Kako to da je npr. Ikea do sada dobijala bezbroj nagrada za ono što je uradila online, ili priča o Absolut votki...

Pogledajte naše primere: www.zlatara.net i www.mojzubar.com su interesantni primeri za koje sam u više navrata čuo konstataciju tipa "po onome što sam video na sajtu, mislim da je ovo najbolja zlatara kod nas...".

Btw. lifestyle marketing priča meni veoma deluje na ono pravilo - if you are not the first in a category, invent one.

Odgovor je jednostavan - angažovali su "naše gore list" :1039:

Šalu na stranu suština priče je u tome što su umesto da angažuju "kreativnu agenciju (morderan izraz za ljude koji prave reklame) koja se bavi i webom" angažovali web agenciju - dakle ljude koji žive web.

Šta hoću da kažem? Hajde da ostanemo kod Davida. Twitter, Linkedln, lični sajt na .com domenu, itd

Pa to je i moja poenta , evo sada baš pregovaram sa klijentom vezanom za jedan brand koji nije ništa specialno po dizajnu i materijalu nego što već postoji na tržištu. Kako stvari stoje neću da ga prihvatim kao klijenta jer u njegovom mind setu ne postoji ta karika da će on name dati dovoljnu slobodu da napravimo kreativni koncept koji će imati sinergiju da krene u sve.

Klijent trenutno hoće da ima naj fotke , da bude na FTV , ali hoće i da kopira par već vidjenih koncepta web pristustva što će da rezultuje bačenim parama ...

Web je super jer mi koji "živimo web" možemo da lansiramo veoma lako dobar buzz , dobar PR za relativno male novce u odnosu na offline. Iz tog momentuma koji je kreiran preko interneta treba nastaviti u offline, ali pre svega mora da postoji plan.

Najsuludiji nacin koriscenja web sajta je kada on sluzi kao platforma za emitovanje TV reklama, na udarnim delovima sajta. Ko dodjavola zeli da na sajtu gleda reklame koje je milion puta video na TV-u? Sa druge strane reklama sa TV-a moze da se iskoristi na web-u kao scenario za igricu, za razvoj interaktivne zezalice (ubacivanje vase slike kao lika u reklami, itd). Za takav pristup je potrebno poznavanje medija, njegovo življenje.

Moram da primetim da ste onda pogrešno protumačili članak. Ovo nije žalba na nedostatak kontrole i veličanje isključivo vizuelnih aspekata na račun ostalih aspekata online komunikacije. Na protiv, ovo je poredjenje različitih medija i razmišljanje kako da se ono što je dobro u jednom prenese na što bolji i primereniji način u drugi. Pogotovu ako se radi o isključivo online brendovima koji NEMAJU tv/print kampanje.

Pa, zar nije ovo isto što i ja govorim?

Jedna lasta ne čini proleće? Ne vidim da sam igde rekla da je instant branding moguć, na televiziji, u štampi, bilo gde...

Hvala na preporuci, marketingsherpa mi je dobro poznata.

Naravno, neki su bolje odradili svoj Internet deo, neki lošije. Poenta je da je to jedan DEO njihove strategije pa i ako omanu, spasiće ih drugi delovi. Biranje loših kompanija za rad je dokaz da im je internet u celini nepoznanica, da se još pipa u mraku. Kako znaju da odaberu dobre fotografe?

Nije mi jasno zašto su ovi primeri interesantni. Kako je nečije mišljenje da je ovo najbolja zlatara kod nas dokaz za bilo šta?

Nema ništa loše u ovom pravilu, šta više, čini mi se da ste se i vi sami poslužili njime. Kako se internet sve više razvija, tako će i biti sve više uskih specijalizacija, pogotovu ako se stvari posmatraju iz jedne globalne perspektive. Ovo nije pitanje ličnih karijerisanja i nadmudrivanja šta je legitimna oblast interesovanja a šta ne, nego realnost koja nas sve čeka.

Najpre moram da naglasim da je ovo po meni jedna od retkih zanimljivih marketing tema u poslednje vreme. Medjutim, nisam siguran koliko naziv teme odgovara sustini pitanja, koje ako sam dobro razumeo izmedju redova glasi: da li je i u kojoj meri moguce ostvariti kontakt izmedju (lifestyle) brenda i potrosaca online?

Svima medju nama je jasno da samo dobar sajt won't do the trick, ako nije podrzan adekvatnom logistikom. U neku ruku moze se povuci paralela sa offline promocijama, uzalud lep, ljubazan i prijatan promo tim, ako nije dobro brifiran i ukoliko iza citave akcije ne stoji master plan: koga, kada, i na koji nacin kontaktirati.

Da se vratim na jednu od ranijih teza i malo je simplifikujem (nadam se da se necete ljutiti) - da li ce neko kupiti Gucci torbu preko njihovog web sajta? Mislim da ne, jer se ovde pomalo masi poenta samog Gucci brenda. U prevodu, car kupovine Gucci torbe delimicno je i isprobavanje iste u radnji, luksuz, glamur, i taj jedinstveni dozivljaj da si upravo kupio/la jako skupu stvar. Odnosno - odgovor broj jedan glasi: iako veliki brendovi, svoju ciljnu grupu mozda ne pronalaze medju sirokim masama korisnika interneta.

A sada mali kontrast, isto u sferi odevanja. - ASOS.com, relativno povoljna lokacija za moderne/trendy stvari sa jakim fashion prizvukom. U prevodu, prijavite se na nas newsletter, mi cemo vam reci sta je moderno, i to mozete kupiti kod nas za relativno mali novac (po zapadnim kriterijumima). Dakle - ne postoji komponenta necega "specijalnog, magicnog" u kupoini CK Underware-a ili Fred Perry majice. To je nesto za sta je korisnik spreman da zrtvuje odlazak u radnju, jer tu istu Fred Perry majicu moze naci na vise mesta, te onda stavlja svoj komfort na prvo mesto i prednost daje kupovini iz fotelje. Odgovor dva - relativno mali brendovi (kakih ima dosta na ASOS.com) mogu da se efikasnije proguraju kroz online prodavnice koristeci navedenu prednost "kupovine iz fotelje".

U sustini, tesko je generalizovati, ali uzmimo da sam razmatrao dva tri moguca scenarija: prvi koraci brendinga desavaju se online (navedeno je vec par primera ranije u temi), prvi koraci brendinga desavaju se offline (skuplja i manje interaktivna varijanta, koja ipak ima svoje prednosti - zivi kontakt, sampling, eventovi), i slucaj kada je brend vec pozicioniran u svesti potrosaca i samo siri svoje aktivnosti online.

Sve u svemu, bilo da je u pitanju kreiranje buzz-a, direktni marketing, povecanje prodaje kao cilj kampanje, brand awareness, you name it, web svakome nudi poneki alat za formulisanje uspesne kampanje na internetu. Naravno, potrebno je razmisljati u "multi-chanel" modu, gde je web samo jedan od kanala komunikacije u sklopu dobre marketing strategije.

Hvala, Kai, upravo to, i još pride: da li je moguće ostvariti ga iskljucivo na web-u? Zato i stoji u podnaslovu: Can a lifestyle brand create a total shopping experience within the confines of the web?

Kad pogledate najuspešnije web-only brendove, čak i oni koji pretenduju na tzv. lifestyle market su retko kad više od kataloga, skladišta robe, udješ, nadješ, izadješ. Tu nemate ništa drugo sem lanca Internet-warehouse-home, nema luksuznih radnji sa napirlitanim prodavačicama gde vas stra' da udjete, "total shopping experience" se svodi na to što može da se pazari u pidzami. Is this the best we can do?

Da li je ovakav multi-chanel mode neminovnost za lifestyle brand? Ako nije, onda se tu otvara jedna neverovatna perspektiva za proizvodjače, turističke destinacije, kreativne i tehničke talente bez obzira na kom delu planete se nalazili. Pa, ako bog da, da se onda i otvore te fine radnje po kojekakvim Park avenijama.

Inovacije u ovoj oblasti daju mogucnost ulaska na mala vrata u jako velike sobe.

ako prepravis NASI u MOJI onda ti se odgovor namece sam :)

Now we're talking. Drago mi je da smo se razumeli oko sustine pitanja, pa da fokusirano mozemo nastaviti diskusiju u tom smeru.

Moguce je, ali je bitno definisati "opseg" brenda, odnosno kategoriju potrosaca koju taj brend definise kao svog "idealnog potrosaca". Konkretan primer, Gucci ima idealnog potrosaca koji je malo verovatno da ce pazariti neki od njihoih proizoda u pidzama varijanti, vec kupovini pristupa sa drugog aspekta. Medjutim, recimo Threadless (odlicne majice) imaju potpuno drugacijeg idealnog potrosaca, odnosno potpuno drugi "opseg" brenda.

E sada, sam sistem funkcionisanja Threadless-a mozda zaista jeste store-warehouse-consumer ali sam BREND je nesto sasvim drugacije. Sam brend je nastao na internetu, doziveo veliki uspeh i prosirio se offline. Dakle citav tok stvari bio web pa retail, umesto retail pa web.

Prica o threadlessu bi se dakle mogla svrstati medju success stories, ali ja sam poklonik teze da vise paznje posvetim failure stories, izvucem pouke, i uporedim sa uspesnim pricama. Ono sto je sigurno, imaju najpre odlican koncept, potom odlicne proizvode, odlican web, stvorili su odlicnu atmosferu (friendly user interface, odlican copy), tako da kada za 15$ kupis majicu osecas se zaista posebno jer njihova majica izrazava odredjeni stav. Voila, we might have a brand over here.

Kako je postao to sto jeste? Dobrom organizacijom, i pametnom strategijom sa elementima viralnog marketinga, word-of-mouth pristupom, personalizovanim pristupom fokusiranim na interakciji potrosaca i pravljenjem community-a.

Moj zakljucak: Bilo da su u pitanju kampanje za retail klijente koji zele online, ili za online startups, bitno je napraviti "atmosferu" koja ce zameniti neke od elemenata koji su dostupni offline. Dakle, izmedjuostalog, ostvariti maksimalnu interakciju sa potrosacem (multimedijom, igrama, nagradnim igrama, etc), stimulisati potrosace da aktivno, a ne samo pasivno ucestuju u promotivim aktivnostima, i dati im razlog da odredjeni brend dalje preporuce svojim poznanicima. U prevodu, na specifican nacin "oziveti" web, dati mu odredjenu interaktivnost i iskoristiti potencijale preporuke "zive osobe". Otherwise, recimo na primeru neke na pretrazivacima dobro rangirane no-name online prodavnice majica ostajemo na (nesumnjivo profitabilnom) store-warehouse-consumer modelu, ali izostaje deo gde mozemo govoriti o Brendu.

Tesko je generalizovati industrije. Primera radi, parfem je tesko kupiti online ako ga nisi pomirisao. Medjutim, ako si imao priliku da ga testiras na offline promociji, verovatno ces ga veoma rado kupiti online. Dakle, neophodnost multi-chanel mode zavisi od slucaja do slucaja. U nekim situacijama, testimonials, galerija sa user-submitted fotografijama koriscenja proizvoda ili poznata licnost angazoana na online kampanji mogu biti odlicna stvar kada se potrosac prvi put susrece sa odredjenim proizvodom i dvoumi da li da ga proba. Dakle, veoma je tesko generalizovati odgovor na ovo pitanje.

Mislim da je ovo ključna reč: atmosfera - uz sve sto si dalje naveo kao primere pravljenje specifične atmosfere iliti ugodjaja.


Nedostatak touch and feel elementa je veliki problem svima ali se slikom i rečima da u dobroj meri prevazići cak i kad su mirisi u pitanju. Kad smo počinjali sa sapunima, svi su nam predvidjali propast baš iz ovog razloga. Kad pogledaš, bilo koji artikal je teško kupiti online. Kako kupiti cipele ako ih ne probaš? Zappos je to rešio dajući free shipping and free returns, pa isprobavaj kol'ko hoćeš. Mislim da od svakih deset pari koje naručim, zadržim jedan. Ponekad mislim da oni nisu u biznisu sa cipelama nego da obrću pare koje ti stoje zarobljene dok se ti nećkaš šta da uzmeš. (btw, no atmosphere of any kind there).

Elem, u pravu si, teško je generalizovati, svaka oblast ima svojih challenges, kako u kreativnom, tako i u čisto organizacionom smislu. Nesumnjivo, treba puno elemenata da se spoji pod srećnom zvezdom da bi jedan brand oživeo. Kako će na kraju izgledati konkretan oblik web prisustva zavisi od niza specifičnosti vezanih za proizvod, target demographics, operational structure, available resources, itd. Gourmet food je tako našao odličnu primenu za webisodes.

Ono što mislim je da ima jako puno prostora za napredak (i boljitak - kakva smešna rec:)) izmedju ostalog i zbog toga što su se trgovci ulenjili i štancuju online stores iz modle a kupci postali imuni na uobičajene fazone.

Uf, da skratim priču, ponedeljak je, treba raditi :).

Hej Lala, el ovo permutacija ili bukvalno?

Kanda se tebi permutira u glavi :)

Woah... That was uncalled 4 ;) Al aj necemo dalje.
Moguce i da si u pravu jer i dalje mi ne ide u glavu da pise to sto pise, mozda mi se i prividja, mamurluk je cudo...
Kakogod, ako si hteo da kazes da su oglashivachki modeli TV i shtampe (starih medija uopste 4 that matter) nauchno zasnovani, nasuprot Internetu koji je lov u mutnom kako rece, onda si u zescoj zabludi.
Ako sam pogresno procitao/interpretirao, my bad.

Ok, šalu na stranu, pošto je ovde izgleda u pitanju lingvistički nesporazum (potpomognut upotrebom reči permutacija tj. zamena u pitanju) Evo, objasniću bolje jer možda značenje upotrebljenih pojmova nije dovoljno jasno:

Izraz "down to the science" se koristi kada hoćeš da kažeš da je neko provalio sve fazone u nekoj oblasti, ne znači da bukvalno koristi naučne metode. Kad je u pitanju lifestyle marketing, tv i štampa još uvek to bolje rade od interneta (teza članka). Izraz "pipanje u mraku" ne znaci "lov u mutnom" nego da se jš uvek traže i isprobavaju metode.
Jel' ovo sad ima više smisla?

Lingvisticki, fakat. Nisam prethodno cuo tu frazu pa sam je malo bukvalizovao i opako me zbunila... Vidim je sad u guglu mada cudno da nema u nekom recniku idioma.
Ovo ostalo zbrzano izvukoh iz kontexta price o lifestyle mkt. te - pardon.

Ja sam, opet, malo ispala iz srpskog fazona pa ne znam da li good old Serbian lingo još uvek znači to sto znači :)

:) to je to ~ fact

down to the science = do te mere da je postalo nauka za sebe
down to the last detail = do poslednje sitnice
fakat = cinjenica

ok? :)