Okrugli sto - Kako unaprediti kvalitet domaćih web sajtova?
 

DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE i PRIVREDNA KOMORA SRBIJE - Udruženje informatičke delatnosti organizuju okrugli sto:
KAKO UNAPREDITI KVALITET DOMAĆIH WEB SAJTOVA?

- Kriterijumi kvaliteta web sajtova
- Primena Interneta u marketingu i poslovnom informisanju
- Elektronsko poslovanje i Internet servisi
- Standardi razvoja poslovne primene Interneta

Učestvuju:
- Lazar Bošković, "AgitPROP - marketing agencija"
- Srđan Atanasijević, "Hermes Softlab Srbija"
- mr Darinka Ivaneža, YUBC
- Stevan Majstorović, "Internet ogledalo"

Voditelj:
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije

Sreda, 20. decembar 2006. u 11.00 časova
Privredna komora Srbije, Terazije 23
8. sprat, sala 1

Miloje

Pogresan naslov..trebalo bi da bude: Kako unaprediti kvalitet domacih klijenata i buducih vlasnika tih web sajtova :)

Stičem dojam da je, u zadnje vrijeme, u Srbiji puna kapa simpozijuma, seminara, susreta, festivala & okruglih stolova iz oblasti IT-ja. Viđe li se kakvog dobra od svega toga? :)
Koliko vidim, neke konkretne akcije pokreću se uglavnom na forumima i blogovima... Doduše, to su i moji jedini izvori informacija, tako da "može bit' al' ne mora da znači"...

[DISCLAIMER]
Nebih da zazvuči kao da hoću da peckam tj. omalovažavam bilo čiji rad, naprotiv, mnogo više cijenim ljude koji rade od ovih što povazdan jalovo kukaju tražeći "krivca za našu trenutnu situaciju"... Samo pitam, bre :)
[/DISCLAIMER]

drustvo se naslo...
 

Ekipica oko stola

Miloje

Takodje mislim da u poslednje vreme ima podosta raznih predavanja-simpozijuma,
ali opet shvatam to kao pozitivan korak u stvaranju IT svesnog i edukovanog menadzmenta-auditorijuma-klijentele.

termin je odličan...i posle slave, slavlje.

Osim Steve, kompetencija ostalih učesnika u vezi zadate teme je "problematična" ;)

da li bas?
 

http://www.beograd.org.yu

Miloje

Mene živo interesuje o čemu će da pričaju ovi ljudi na ovu temu (izuzev Steve naravno). Muka mi je više od marketinga, mačaka u džakovima i magle. Uzmite prave ljude (da, ima ih), dajte im motivaciju ($), korektan poslovni odnos, i dobićete dobar sajt/obezbedićete pozitivno Web prisustvo. Nije teško, samo što naši ljudi (koji su "poručioci", ili poslodavci) neće dobro, nego jeftino.

joj... ucesnici, ucesnici :) stvarno neznam ali o cemu ce vecina ovde navedenih ucesnika da prica ? 2/3 pomenutih ni izdaleka nesmatram kompetentnim za tako nesto.

Kompetencije
 

E pa bas.
Ovaj primer je za party iz 1996te.
Jedna stvar je kad neko ne zna da radi i to lepo kaze, moze uvek da se nauci.
Druga stvar je kad neko ne zna i jos hoce drugima da objasnjava kako se radi, to je vec bezobrazluk.

Dragan im je lepo dao resenje za okrugli sto u jednoj recenici:

Vrhunska tehnička realizacija nije garant uspeha tako da na mnoge projekte ne bi trebati iz perfekcionističkog developerskog ugla (postoje tone sajtova za koje bi web developeri rekli da su loše realizovani, ali oni i dalje prave dobre pare). O kompetenciji učesnika neću pošto znam samo jednog, a za osale prvi put čujem, ali ono što nama generalno treba je veći broj korisnika interneta i da mogu da se obrću pare na njemu. Bez toga nema svrhe pričati o bilo čemu drugom IMO.

Ja vjerujem da ovi ljudi imaju sta da kazu, mozda je samo naziv teme malo neprilagodjen sastavu.

kako je bilo
 

ljubaznošću kolegicine Ivane Ristić (novinar Mobilnog i e magazina) prenosim njen izveštaj sa skupa

Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije

Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?

Poslednje dekade decembra u Privrednoj komori Srbije Udruženje informatičke delatnosti organizovalo je okrugli sto na temu: Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova? Učesnici ove debate bili su Lazar Bošković, predstavnik „Agi PROP“ marketinške agencije, Srđan Atanasijević iz „Hermes Softlab Srbija“, mr Darinka Ivaneža ispred kompanije „YUBC“ kao i gospodin Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku koji je odgovarao na pitanja.

Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije i voditelj debate istakao je na početku da u Srbiji trenutno postoji 40.000 veb sajtova. Takođe e-mail saobraćaj u 2006. porastao je u odnosu na prethodnu godinu za 100%. Marković je zaključio da se kod nas internet slabo koristi za kvalitetno pretraživanje i poslovanje i da je između ostalog tribina organizovana kao podstrek kvalitetnijem razvoju veba. U prilog ovoj tvrdnji govorio je i Bošković iznevši rezulate istarživanja po kojem su najpopularniji na internetu erotski i muzički sadržaji a seks je kao najčešće ukucavanu reč na pretraživačima zamenila reč - oglasi.

„Sto pedeset hiljada okrenutih stranica na sajtu mesečno je parametar dobre posećenosti, ne otvorenih, već okrenutih stranica! Neke od karakteristika dobre internet prezentacije su pre svega da znate na kom ste sajtu, zatim dobar dizajn i želja da ponovo „posetite“ taj sajt. Izuzetno su važni i dobra produkcija, dobra promocija, vizuelni identitet i tehnologija ali pre svega toga važan je sadržaj koji mora biti logično strukturiran i redovno ažuriran“, bio je izričit Bošković. U daljem izlaganju dodao je da kada se govori o funkcionalnosti nekog sajta mora se misliti na brzinu učitavanja, preglednost navigacije i optimizaciju kao prioritetima što se ovog segmenta tiče.

Sve više se u svetu informacionih tehnologija govori o marketingu na internetu. Na ovu temu diskutovao je Srđan Atanasijević iy kompanije Hermes Soft - labs. On je istakao da Internet više ne služi samo za reklamiranje već je postao i novo prodajno mesto – filijala.

„Internet je postao svetsko tržište sa mogućnošću umrežavanja, segmentacije tržišta i poslovanja u vidu e-marketinga. Postoje četiri svrhe korišćenja interneta, i to su: razvoj brenda, stvaranje prihoda, smanjenje troškova i podrška kupcima pre i posle prodaje“, objasnio je Atanasijević.

Mr Darinka Ivaneža istakla je da se produktivnost sajtova može poboljšati na više načina i tome se svakako mora težiti. Kao repere za ovaj cilj nabrojala je lokacije relevantnih informacija, lakoću korišćenja, smanjivanje zakonskih obaveza i pristupačnije tehnike za korišćenje.

U toku zaključivanja debate raspravljalo se još i o još uvek aktivnom yu internet domenu čiju je promenu Šuljagić najavio do sredine sledeće godine kao i o Zakonu o elektronskom potpisu za koji su podzakonska akta već donešena. S obzirom na to da bruto nacionalni dohodak od 4.400 $ po glavi stanovnika Srbiju smešta u nerazvijene zemlje svi učesnici su se složili da se kao i u ostalim domenima mora puno raditi na unapređivanju kvaliteta domaćih veb sajtova. Mora se uspostaviti preko potrebna standardizacija i pojačati komunikacija između naručioca i dizajnera kako bi rezultat postao kvalitet u rangu sa svetskim.

Hehe sad sam tek video: Srđan Atanasijević, "Hermes Softlab Srbija", on mi je predavac na vts ;)

Moram da priznam da je osetno bolje posle ovog poslednjeg okruglog stola. Cenim da nam treba jos jedan i bice sve u redu.

Nije učestovao Steva Majstorović?

nije

Miloje

Šteta. Steva je čovjek iz komjunitija koji je godinama u ovom poslu i ima osobinu da odlično predvidi trendove u budućnosti...

Da, nisam bio prisutan...
 

Sticajem okolnosti, informacija o tačnom mestu i vremenu dešavanja nikad nije stigla do mene, kontaktiran jesam ali na nekom načelnom nivou... slučajno sam na Markovom blogu video ovu diskusije i mene tu najavljenog... Izvinjavam se u ime organizatora (i moje, ako je potrebno). Ja se ne ljutim... imao sam ionako previše obaveza.

Ali 'ajd kad sam se već javio ovde. Baš me zanima šta DPT ekipa misli o sledećem stavovima:

1. Seminari i sajmovi... je li to prevaziđeno? Osim prilike za verbalni kontakt i žive prezentacije (recimo proizvoda) koji su drugi benefiti?

2. Maštam o domaćem seminaru tipa "Tips & Tricks" ili "Know How", gde bi dobro plaćeni gurui "u dubinu" izgurali neku temu (npr. WM vs Symbian ili CSS preporuke ili "hands on" popularnih JS biblioteka ili kako pisati Concept book ili kako pisati feature listu ili kako analizirati klijentov zahtev). Ne bi pričali na temu "šta" (to svi znamo), nego "kako" - "sažvakano". Za mene lično bi bilo odlično da za 30-40 minuta dobijem informacije koje je neko prikupljao, sistematizovao i bojio svojim iskustvom barem nekoliko nedelja (i za to bio plaćen)... to bi za mene bila vrednost i ja bih to ozbiljno platio (i mojim zaposlenima), odnosno učestvovao "u deljenju ovakvih troškova". Može li to proći u domaćoj/regionalnoj IT zajednici?

Mislim da je ovaj koncept saminara (workshop ja bih pre rekao) više korisna od ovog kojeg svi seminari ovde prate. Čak i predavači pričaju maltene jedno te isto iz godine u godinu i konerencije u konferenciju. Po meni konferencija je samo izgovor da se ode, prošire poznanstva, ostvare kontakti i ždere. Na ovoj tvojoj bih možda nešto i naučio. ;)

Šalim se naravno, mislim da je ideja više nego dobra i da bih zaista voleo da se ostvari. Uvek sam više za praktične varijante nego za "pričam ti priču" pristupe.

Sto se tice sajmova mislim da oni i dalje igraju veliku ulogu u celom svetu pa i kod nas. E sada pitanje je da li je potreban sajam koji bi pokrio oblast, pa nazovimo, IT usluge. Nisam bas siguran u to.

Sto se tice workshop-a, mislim da je to jos jedan potvrdjeni primer uspesne komunikcije sa drugim profesionalcima.

Uzmimo za primer Carson Workshops koji okuplja gomilu profesionalacam, kako predavaca tako i posetioca, a koji je u isto vreme, za nase uslove, papreno skup ;)

Moj odgovor je - zavisi. Zavisi od samih seminara i sajmova ali generalno si u pravu. Najveci broj seminara vredi samo da se predstavi neki proizvod a najvise zbiog verbalnih kontakata.

Slazem se da je to prava stvar. Nadam se da cu u martu sledece godine nesto slicno moci da ponudim na domacem trzistu.

Sigurno bih došao.

Ne pratim tu scenu, ali prisustvovao sam seminaru u Nišu i baš mi je zasmetao osećaj da je priča nedorečena (nije problem u predavačima, već u ograničenom vremenu i raznovrsnosti publike).

Mislim da bi moglo da se animira nekoliko kvalitetnih ljudi iz domaće zajednice (koji svakako imaju šta da kažu) da održe predavanja bez nekog prevelikog honorara.

Mada nemam nikakav osećaj kakav bi odziv bio...

uz dobar marketing odziv nije problem... ali opet pitanje je da li bi se skupila odgovarajuca grupa ljudi... imamo srece sto imamo dosta dobru online zajednicu poput ESa, DPTa, gde se okupljaju ljudi koje tako nesto interesuje tako da mislim da to ne bi bio problem... E sad uvek moze da bude problem termin odrzavanja koliko kome odgovara ali sad tesko je svakome ugoditi

Definitivno dobra stvar ali pitanje je koliko je ovakvu vrstu "seminara/radionice" izvesti na nasim prostorima, jer opste je poznato koliko kosta da se dovede jedan vrhunski predavac za ovakav tip radionice, sto znaci i da bi cijena kotizacije bila izuzetno visoka(sto automatski znaci i veoma bitan faktor na vagi pri odlucivanju potencijalnih ucesnika). Stoga pretpostavljam da bez adekvatnog sponzora/organizatora koji je finansijski dovoljno jak da izgura kompletnu organizaciju bez troskova kotizacije, ovakvu jednu korisnu manifestaciju je veoma tesko organizovati... ali sve trazi vremena, truda i rada..pa ukoliko je priprema dobra sve moze da se odradi..

Mislim da treba napraviti razliku između konferencije i workshopa. Na konferenciju ideš radi networkinga i inspiracije, a na workshop ideš striktno da pokupiš konkretna znanja i tehnike.

Samim tim i sam tip predavanja je drugačiji, na konferencijama je publika raznovrsnija, predavači su raznovrsniji, predavanja su u opsegu od 15-30 minuta gdje je uglavnom uloga predavača da inspiriše i pokrene ljude na akciju. Što se tiče workshopa u komjunitiju, to su 37s prvi furali https://workshop.37signals.com/ , pa su Carsoni napravili na tu foru događaj za Evropu http://www.carsonworkshops.com/ .Mada i tu je karakteristično da su te radionice prerasle u konferenciju za 800 ljudi, što ponovo govori u prilog da treba biti događaja oba tipa.

Stanje Web scene je kod nas takvo da prvo treba forsirati konferencije za široke mase, što će se u osnovi i raditi tokom čitave 2007., a tek kasnije krenuti i sa workshopovima. Gledam ove teme kod Carsona, šta je u trendu: CSS, pravljenje Web app, Ajax... pitanje je da li u regiji postoji 30 ljudi koji bi recimo bili spremni da čuju predavanje o Ajaxu lika iz Flicrka ili Erica Mayera da priča o CSS za ne tako malu cijenu kotizacije?

Samim tim, možda najbolje opipati puls sa jednim jednodnevnim domaćim workshopom na foru:
- 4 domaća predavača x 1,5h svaki (Total 6h priče)
- uključen ručak
- 30 ljudi u publici
- upad oko 100 EUR

workshop online
 

Organizatori e-trgovine Boga mole da pada kisa pa da sala za predavanja bude puna. Ako je suncano jedan deo ekipe se ne vadi iz baste. A picerija i pivnica u auto-kampu koja radi dok ima gostiju postala je popriste ugovaranja vrlo ozbiljnih poslova.

- zurka?

Nego da ja vas pitam nesto. Ovde se okuplja gomila developera. Jel' bi bio problem da se razvije softver koji bi omoguci da se seminari organizuju online?
Kao sto ovi rade www.edge.co.yu

Onako u community duhu. Onda bi svako ko zeli i misli da ima sta da kaze mogao da prijavi svoj termin za predavanje. Zavisno od ocene i zelja predavaca bila bi odredjena cena predavanja (placanje moze takodje da se obezbedi) ili bi ono bilo besplatno.

Time bi se i iskristalizovalo koga narod zeli da slusa. A i potencijalni predavaci bi imali priliku da vezbaju, sto je neophodno za izlazak pred publiku.

Da bi se obezbedio razvoj i odrzavanje softvera bila bi definisina minimalna cena koja bi morala da se plati za prisustvo seminaru a ta sredstva bi isla osobama koja su sistem programirala (ukoliko ne zele da rade for free - mada bi sistem mogao da se isplati jer bi se ovde razvijao a prodavao skolama kao sto je EDGE) i za placanje povecanih potreba hostinga i protoka.

Ovakvim nacinom bi se resili mnogi organizacioni problemi. Sala, smestaj, gubitak vremena, putovanje ljudi iz drugih gradova u grad odrzavanja seminara, prisustvo seminaru osoba van nase zemlje itd.

Sem toga sistem bi mogao da posluzi za razmenu misljenja o novim projektima, za predstavaljanje ideja itd.

Miloje

P.S. A elemenat socijalizacije koji bi ovako gubio nadoknadili bi povremenim okupljanjima u realnom svetu. :1074:

Uf, koliki li ce biti taj rucak :)

Salim se, veoma mi se svidja ideja workshopa, u kontekstu ucenja, razmene znanja i networkinga, mada mi je 100 eur malo puno, jel standardno da postoji razlicita cena za firme i ljud ekoji su freelance?

ako se ima dobra dokumentacija, nije tesko. Ovo je cak lakse od e-learning sistema da se odradi.

sta kazu developeri
 

Ovo sto je Cony rekla me podstaklo da (u sklopu sireg teksta za koji je ovaj okrugli sto bio povod) anketiramo par ljudi. Evo zanimljivih delova a ceo tekst je ovde

zira (znamo coveka)
O razlici kada radi veb sajtove kao sopstvene projekte i kada ih radi „po porudžbini” Vladan kaže: „To je prilično teško pitanje, kao kada pitate krojača po čemu se razlikuje krojenje odela za njega samog i za klijente. Da biste zaradili od vas se zahteva da pre svega ispunjavate klijentove želje i očekivanja, koje se ponekad razlikuju od predstave koju developeri imaju. Ako klijent tačno zna šta hoće, mi mu to damo, uz eventualne savete kako neke stvari bolje rešiti. Ako ne zna šta tačno hoće, niti ima savetnika, onda se mora potruditi da dođe do ideje. Nažalost, takav konsalting se na našim prostorima praktično ne ceni.
...
Projekte po narudžbini je u principu lakše raditi. Ne zahtevaju neka posebna ulaganja, ali mogu da predstavljaju opterećenje ako je klijent zahtevan. Rad na sopstvenim projektima daje veću slobodu, potencijalno veću zaradu i veće zadovoljstvo uz mnogo veći rizik i potrebna ulaganja, a sve u dobroj meri zavisi od vas samih”, sa optimizmom zaključuje naš sagovornik.

Rade Mačković Omnicom
O razlici kada se radi za domaće i naručioce iz inostranstva Rade kaže: „Razlika je suštinska. Pri saradnji sa domaćim naručiocima morate da pružate i uslugu edukacije i biznis konsaltinga, dok se u saradnji sa klijentima iz inostranstva najčešće bavimo našim osnovnim delatnostima – veb konsaltingom i veb produkcijom. Domaći klijenti nisu ni organizaciono spremni, a ni svesni napora potrebnog za kvalitetan internet nastup. Morate ih voditi od početnog pristupa „Pošto pola kilograma sajta o kome će se brinuti naša sekretarica?” do, za početak, tehnološki i poslovno zaokruženog procesa i tima koji je sposoban da isprati nameru. Tek nakon toga može da se razmišlja o veb projektu.
...
U inostranstvu se ovim zadacima bave usko specijalizovane agencije, jer su i aktivnosti takve da ih je po pravilu isplativije implementirati van sopstvene organizacije. Specijalizacija agencija u svakom od ovih domena je neminovna i kod nas, ali smo daleko od toga u ovom trenutku. U Srbiji se i dalje pod izgradnjom internet nastupa podrazumeva i prodaje isključivo veb produkcija. Smatrati veb produkciju jedinom aktivnošću u građenju internet natupa isto je kao i zidarske radove smatrati jedinom aktivnošću u građevinarstvu. Na kraju završite sa trospratnicom bez fasade, dvorišta, ograde na terasi i sve to na sred blatnjave livade”, plastično objašnjava probleme u realizaciji domaćih veb projekata direktor Omnicoma.

Miloje