|
I posle tridesete sa roditeljima
21. januar 2007. | Izvor: B92
Beograd -- Čak 85 odsto mladih ne napušta porodični dom ni sa 30 godina, dok se deca sa Zapada odvajaju od svojih roditelja već sa 18. Pojava "velike dece" i "produženog detinjstva" u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici. Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle. Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje. Iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti. Kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva. Španija, Portugalija i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice. U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive. Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči. |
Ovo je istina, medjutim nikako ne mogu da podnesem to kako se mi poredimo sa svetom. Pre svega mi smo iza Evrope oko 400 godinia (priblizno), a iza USA oko 550 do 600.
Nasa ekonomija, nas MENTALITET, nas odnos prema stvarima, patrijahalnost... Mislim da je to poznata stvar, ali nema potrebe oko toga sada cupati kosu, jer kada se nekad odselis ili ti roditelju poumiru, bice ti zao sto si celav. |
Ima zanimljivih komentara na originalan članak...
Ja volim samostalnost i srećan sam što mogu sebi da je priuštim. Onaj ko želi da se osamostali on se osamostali. Imam drugara koji radi za 300e platu. Ne iznajmljuje trosoban stan u centru i ne vozi tatina kola, već živi sa cimerom u jednoiposobnom stanu gde dele sve troškove, a na posao ide gradskim. Obojica rade, imaju za troškove i džeparac i gura se, a vrlo lako su mogli ostati kod kuće. Kad zaškripi roditelji i prijatelji malo pomognu i preživi se. Kad odluči da se oženi doći će do smene cimera i opet polako. Razumem da se nema para i da je takvo stanje u državi, ali ljudi su prepuni kojekakvih izgovora. Kao da je uslov za osamostaljenje sopstveni stan, X5 pred zgradom i 1500 eura plata. |
^ Ilija je sve rekao!
|
Citat:
|
Sve ste rekli, samo da se slozim sa tim.
|
Yap bas tako ... evo vecina mojih drugova jos uvek ceka na mamu i tatu ... Cak sta vise u par navrata sam im nabacivao poslove i terao ih da ih ucim da programiraju ili sta vec ali njima je lakse da sacekaju da mama dodje sa posla.
|
Ugh hebote, ovo mi je tema poslednjih pola godine, doduše ne zbog mog slučaja, već drugara sa kojima sam odrastao. Niko ne jebe da radi nešto, samo izgovor do izgovora, a što je najgore - uopšte se ne osećaju loše što troše novac od roditelja i ne vraćaju ništa u kuću iako su i te kako sposoni za rad. Kad matorci nemaju, slegne se ramenima i izađe se napolje u nadi da će se nači neko da plati pivo, ili se ostane kući sa besom an ceo svet koji je tako nepravedan, a država naravno kriva za sve.
Uhh, ne smem da napišem više, evo već mi skače pritisak. Ne znam kako vipe da gledam na to, odrastao sam sa tim ljudima, poznajem ih preko dvadeset godina, i ne mogu da im objasnim neke stvari koje oni odbijaju da vide. I sve je gora situacija jer vreme prolazi, a oni su sve stariji. |
E, ima li neko mozda epizodu "Ciklotrona" (B92) koja nosi naziv (cini mi se) "Blejanje"... Ono o likovima koji nista ne rade, igraju igrice po ceo dan, grebu se od keve 100 dinara za gradski autobus, stekaju pare u rupi u stablu neke tamo palmice... Ili onaj sto je "astronaut", al' "nema rakete" i kako bi "radio neki biznis" samo da mu daju 10000 evra.
|
Pored svega navedenog, ovde postoji jedan kulturološki izuzetak u odnosu na ostatak sveta (većinu). Naime, ovde je sasvim normalno, šta više i očekuje se, da roditelji obezbede deci posao, obično u istoj firmi gde radi i tata (ili mama). Mnogi čekaju da im posao padne sa neba, a nedavno sam imao jedan razgovor sa jednim ocem koji ne dozvoljava sinu da radi za "privatnika" jer mi je bolje u državnoj firmu, iako ima 11000 dinara platu, tamo je bar "siguran". Čak ni posle pola sata priče nisam uspeo da ga ubedim da "dozvoli" sinu da se zaposli kod privatnika za 300 eur.
Postoji dosta slučajeva gde su "prisiljeni" da žive sa roditeljima jer nemaju stan, ali jednom moraš da presečeš, ako ništa drugo zbog mira u kući. Da se bezgranično volite, kada 6 ljudi živi u 40-50 kvadrata - mora da izbije kratak spoj negde. |
Citat:
A sto se tice "kulturoloskog izuzetka u odnosu na svet" tu jesi u pravu, ali bih samo dodao jos jedan detalj. U srpskoj tradiciji (ruralnoj) je ukorenjeno da generacije zive zajedno u porodicnim kucama. To je toliko snazna tradicija da mi za razliku od engleskog "cousin" imamo pasenoge, jertve, svastike, sogore, sogorice i bogtepita sta sve jos :) Nazalost, to se prenelo i u urbanu sredinu u poslednjih 30-40 god. tako da umesto da roditelji motivisu svoje dete da "odleti" dok je vreme, dolazi do paradoksa da ga zapravo zadrzavaju. Znam dosta primera iz svoje neposredne blizine (a i na svojoj kozi sam osetio) gde se obicno majka rastuzi zato sto dete oce da ide da zivi samo, i neminovno pomisli da ih zbog necega vise ne voli i nesto je ljut jer nece da zivi sa njima (?!?). Tako da uz sve gore navedeno (lenjost, inertnost, kriva drzava) postoji jos i taj faktor da roditelji koce dete da se osamostali... Ludo... |
hm, mislim da su komentari na b92 zaista porazavajuci - tesko mi je da zamislim da ce osobe sa takvim stavom u bilo kom "sistemu" biti samostalne, barem dok su roditelji zivi, ili dok ne budu izbacene na ulicu.
|
Izvinite, ali ne mogu baš da se složim. Koliko je meni poznato, u manje-više svim zemljama kojeimaju BDP sličan našem, sasvim je uobičajeno da više generacija živi pod istim krovom. Primeri za koje znam iz prve ruke od kolega: Indija, Kina, Ukrajina
|
U super smo društvu ... :) Ja govorim ono što znam, iskreno Kinu, Indiju, Zimbabwe i Okinawu nešto i ne pratim sociološki :)
|
Iz perspektive nekga ko je napustio roditeljski dom sa 15 godina, mogu reći da bih opet uradio isto. Osamostaliti se je korak 1 (lakši, jer brineš samo o sebi), korak 2 je osnivanje porodice (teži ali lepši korak jer imaš motiv plus). Lova nema direktne veze sa tim, mislim da je u pitanju volja i da treba imati takav cilj. Ne osuđujem ljude koji imaju uslove da žive sa porodicom u odgovarajućim uslovima, ali greška je sabijati babe i unuke u 50 kvadrata, nije greška, prosto je neprirodno.
|
Citat:
Sto bi se reklo "ZA STALNO"... Mada takva kategorija ne postoji. Lepo pise "NA NEODREDJENO" sto uopste nije za stalno.... Ali tako su navikli i misle da i dalje mogu da ne rade, a da im je plata i posao zagarantovan. Epa nemoze tako. Mi cemo to da menjamo. Jednostavno, od nas zavisi... |
Kakva politicka poropaganda :)
|
ko ti placa racune
Kad zaposljavamo ljude u GSM Public (izdavac e magazina) imamo dva eliminisuca kriterijuma:
- Da li su sposobni uz objasnjenje "Mi se nalazimo u aneksu Hale 9 Beogradskog sajma" dodju na razgovor uz kasnjenje manje od 15 min - Da li sami placaju svoje racune Posle gledamo skolu, iskustvo, reference itd. Miloje @boccio: A zasto ti ne nadjes lepo siguran posao u drzavnoj firmi, nego cukas po tastaturi u 3am dok "posten" svet spava?:1060: |
Citat:
|
A sta reci a ne ponoviti? Svi bi da im DRZAVA da mjesecno 1000-1500E platu, da nista ne rade, da imaju stan u centru i da 'stvaraju buducnost'. - utisak na osnovu citanja nekoliko komentara na clanak... bezveze.
|
a onda sa druge strane sto bih ja otisao od mojih sa 22 godine i bacio 300-400 evra od onog sto zaradim, kad mogu da budem jos uvek kod mojih.
Naravno druga je prica kad preces recimo 25-27 godina. Sad treba da se steka (mada je tesko kad si mlad, tacnije ne ide nikako :seljak: ) i pokusava da napravi nesto :1043: |
Citat:
Sto se ove teme tice, iz moje perspektive nekog ko ima 31 i zivi sa roditeljima, mislim da je to malo naduvana prica. Znam gomilu ljudi koji zive odvojeno, ali su i dalje potpuno zavisni od roditelja. Svaki vikend idu kuci da im mama opere ves, spakuje klopu i da para, i bukvalno bez roditelja ne bi preziveli ni mesec dana. Ne vidim da je njihov kvalitet zivota ili nivo odgovornosti superioran u odnosu na mene koji zivim sa roditeljima, ali naravno placam dobar deo troskova i pomazem roditeljima u kuci, idem u kupovine i slicno. Ziveo sam i sam, i u nekoliko navrata sa devojkom, jedno vreme i u inostranstvu. Od nedavno sam single i da budem iskren trenutno mi bas prija da budem u punoj kuci, da uvek imam nekog sa kim mogu da popijem kafu i popricam, ili gledam tv. Ziveti sam zna da bude super, ali ponekad je uzasan smor.. kad imam dosta posla, (bivsa) devojka je na poslu po ceo dan, a drugari su zauzeti (sto je vrlo cesto stanje stvari) desavalo mi se da skoro ceo ****in dan, do 10 uvece, ne vidim ni jedno ljudsko bice, osim kasirke u samoposluzi.. mom karakteru to uopste ne odgovara, ja sam vise dog-type nego cat-type osobe, treba mi moj copor i tako to :D Mislim da je tu presudno kako se covek slaze sa svojim roditeljima i koliki je stan. Ja se sa svojima lepo slazem, i imam sasvim dovoljno prostora za sebe i izdvojen ulaz, da ne moram da ih gledam ako ne zelim, plus sam navikao na ovaj stan i kraj grada, tako da (trenutno) uopste nemam zelju da bacam 300-400 evra da bih ziveo u necijem tudjem stanu.. kad mi se sklope uslovi za stambeni kredit kupicu si stan, ali do tada mi je ovako bolje.. a verovatn ima veze i sa vaspitanjem, nekako su me naucili da su mene roditelji izdrzavali do sad, pa zato sad ja treba da im se oduzim tako sto cu im biti pri ruci... |
Ma neznam sta da Vam kazem na ovo, tako je to kod nas ovdje, ljudi ne zele da se osamostale, oni koji to zele to i urade. Ja sam jos 2000-te otisao od staraca tad sam imao 17 godina , i od tada sam sam, prije dvije godine se ozenio i volim svoj mir i svoj hljeb nego ista na svijetu, da je tesko jest, ali beu truda nema ni proizvoda.
|
Citat:
|
mislim da ce se, nazalost, taj nacionalni dohodak popeti samo ako ti isti mladi ljudi pocnu da rade na tome, pre svega od sebe - mislim da je sumanuto racunati na drzavu i sposobnost nasih politicara i institucija da obezbede bolje uslove za zivot i bolja radna mesta, osim ukoliko ti isti "mladi ljudi" nisu u stanju da hiberniraju jedno 20-30 godina. imam nebrojenu plejadu "blejaca" u svojoj bliskoj okolini, tako da mi je zaista tesko da imam mnogo razumevanja, iako su ljudi u IT-u, u sustini, zaista prilicno privilegovani u pogledu mogucnosti zaradjivanja za zivot i odnosu na veliki broj drugih profesija kod nas, sto omogucava relativno komforan i dostojanstven zivot, ali budimo realni - to je krvavo zaradjen novac i posle 14-16h riljanja zaista gubim razumevanje za ljude koji po ceo dan traze shemu za buksnu, grebu se za pivo i cepaju blejstejshn - a to radi dobar deo moje generacije.
|
Citat:
|
Citat:
- Svrseni srednjoskolac koji radi kao konobar u kaficu moze sa dobrom napojnicom da uzme sigurno 300E. Kladio bih se da moze i vise neko ko se bas satire od posla, eventualno radi samo nocne smene, etc. ali for the sake of clarity nek bude ovako. Verovatno ih ima i koji rade za 100E, ne znam, pa da ne lupam bas. - Stan u manje excluzivnom delu grada, skomniji, za 3 cimera kosta oko 200E + 100E za komunalije. Znaci po glavi cimera troskovi su 100E. Da ne cepidlacim vise, ali jasno je da se bas i ne razlikujemo previse. Stvar je samo u zelji da se uradi nesto a ne kuka, nista vise... |
U Novom Sadu su stvari još pogodnije jer se zaradi skoro ista kinta kao u BG, ali su stanovi i troškovi života osetno jeftiniji.
Dvosoban stan u kome troje može da živi bez guranja (ili četvoro ako je baš frka za pare) košta ~300e sa svim troškovima (komunalije, grejanje, struja, telefon, kablovski TV i net) što bi trebalo da bude prihvatljivo svakom ko radi. Garsonjera za dvoje sa sve troškovima izađe od 150e do 200e u zavisnosti od lokacije, gazda itd. Ako neko ne oseća potrebu da se osamostali to je njegov izbor. Troškovi su samo puko opravdanje. Znam da je često frka - da li ću imati dovoljno itd ali ako stvarno želiš samostalnost zagrizeš i to je to. Ako do problema dođe uvek se nađe neko rešenje (roditelji ulete sa nekom kintom, pozajmi se da se reše hitne stvari itd). |
To za kintu je samo izgovor. Ja mogu da vam kažem da sam otišao u podstanare (iz stana od 95m2) mesec i po dana posle bombardovanja (kada sam potrošio sve rezerve novca pa sam ostao liht-roze), ostao bez posla u agenciji (posao je u stvari bio na "hold"-u dok se agencija ne "oporavi" što mu dođe na isto), pri tom mi je žena bila u 5. mesecu trudnoće. Hrabar i lood su braća, ali sve se vrlo brzo sredilo - samo je potrebno da imaš hrabrosti, da si vredan i ne čekaš da ti padne sa neba. Ne znam šta drugo da kažem po pitanju tog izgovora "prosečna plata u srbiji ... ovo-ono"....
|
Tema je zanimljiva, nažalost kasno se uključujem...
Ja lično ne vidim ništa loše u tome da ljudi žive pod istim krovom sa roditeljima, to je deo tradicije i kulture i to ne bi trebalo (mada znam da je lako i većina vas upada u tu zamku) dovoditi u vezu sa lenjošću. A ni sa time je li u pitanju urbana sredina ili ne. U tom smislu, slažem se sa Ajvanhom. Ako neko hoće da bude samostalan - otići će. Ako neko ne želi - neće, i ne treba ga prozivati zbog toga. Da rezimiram: pa šta ako imam 30 i živim sa roditeljima? |
Ček malo, poveo si roditelje u u Češku sa sobom? Cool, kako ti je uspelo? :D
|
Kahm, rekao sam retorički... :) Samo ne volim kad mi neko nameće životni stil, a tekst sa B92 je napisan stvarno tendenciozno...
Citat:
|
Naravno da nisu, samo je za pravo osamostaljivanje (da ne zavisis BUKVALNO ni od koga) potrebno vise od kesha kojim ces da placas troskove.
|
jablane, nemoj da me razočaravaš :) Pitaj bilo koga ko ima svoju porodicu i živi sa roditeljima da li bi rado zapalio odatle (ili zapalio roditelje :) )
|
Auuu, e pa milo mi je ako su se stvari toliko izmenile u Srbiji od kad sam otišao. Kad sam radio kao "saradnik za naučno-istraživački rad" na mašinskom fakultetu u Kragujevcu, samo u par navrata sam "preskočio" 100 DM mesečne plate, a za najgoru rupu je trebalo bar 80 DM.
Ipak, i dalje smatram da stvarno mnogo sole pamet ovi sa B92 (kao i obično, uostalom). Ako nekom odgovara da živi sa roditeljima to je njegova lična stvar i kraj priče. |
Jeste, ali je način pisanja članka takav: pišeš o tom "problemu" zajedničkog života (koji btw. uopšte nije problem) i kao uzgred navedeš da je za osamostaljivanje bitna zrelost (što je za problematiku apsolutno nebitna činjenica). Automatski si implicirao da su oni koji ostaju zajedno nezreli.
@bluesman: Vidi, u ljudskoj je prirodi da se žali na nešto. Onaj ko živi s matorima žaliće se kako ga smaraju, onaj ko živi sam žaliće se kako mu fali kevina sarma. DT kapira šta sam hteo da kažem. B92 ovde stvarno soli pamet bez potrebe. |
ne vidim da je "zalba na nesto" normalna stvar.
Ako si se odselio, sta ima da se zalis...tvoja odluka (uglavnom) cinjenica je samo da oni koji su sa roditeljima ZATO STO nemaju bla bla bla, po meni definitivno spadaju u grupu nezrelih (ne u negativnom nego u cinjenicnom smislu) znam ljude koji ne prestaju sa kukanjem, a na apsolutno svaki iole konstruktivan predlog koji zapocinje sa "a sto ti ne bi..." imaju 1001 odgovor koji zapocinje sa "to ne mogu jer...." zitav zivot im je jedan veliki izgovor...tuga. cinjenica je da je osamostaljivanje postepen proces, ako neko nije voljan ni da pokusa, taj najverovatnije u zivotu nece umeti da se izbori sa iole vecim problemom samostalno...a tate i mame nece biti doveka. Ja sam do nedavno zivela u stanu koji sam malo placa i bio je super. Gazdarica ima sina mojih godina i cerku nesto mladju. Njih cetvoro su ziveli zbijeni i delili sobu u malom stanu. Na moje pitanje zasto se neko od njih ne doseli u ovaj stan, gazdarica je rekla sledece: "pa prvo pitanje mog sina bilo je a ko ce da mi kuva..." i sta reci.... |
Prva stvar koja mene prilicno nervira jeste cinjenica da >>uglavnom<< ljudi koji i u 30oj zive sa roditeljima su isti oni koji 24h dnevno sede na klupicama, dangube ili u najboljem slucaju nekad, kumu, prenesu koji dzak brasna za 1000din.
Ti isti ljudi pljuju po svemu, po roditeljima (svojim), pozanicima (likovima iz kraja kako ih nazivaju) kojima ide bolje nego njima, po politicarima, po medijima, po poslodavcima... i na kraju po zivotu. Opet ti isti ljudi ce za 15ak godina, ako im kum neda stalan posao nosaca dzakova, postati opterecenje za sve oko sebe, drzavu, "likove iz kraja". To je sloj drustva koji je ostalim ljudima stavlja okove. Slozicu se da nisu svi slucajevi zivota sa roditeljima isti, ali mogu da garantujem da je 80% tako. @Jablan, @Dragi Tata Nema nista lose ziveti sa roditeljima ako ti to odgovara, ali ovde nije poenta samo ziveti sa roditeljima vec ziveti OD roditelja. Neshvatljivo mi je da neko u svoji 30 moze sebi da dozvoli da zivi od kevine i caletove penzije! ako neko i odluci da zivi sa roditeljima u najmanju ruku treba da se samostalno izdrzava, a pozeljno je da on sam pomaze svoje roditelje umesto oni njega. Oko Srpskih tradicija... Mnogo je tradicija u srbiji, jedna od tih tradicija jeste i Rat, pljuvanje po svakome i svemu, velicanje sebe... itd. Jedine stvari koje nikada nisu niti ce, koliko vidim, postati deo tradicije jesu Odgovornost i Rad. |
Nisu sporni ljudi koji mogu a ne moraju da pale iz gajbe i da se osamostale, već oni koji to ne čine uz izgovore.
Ja kapiram da je za osamostaljenje potrebna petlja, čvrsta odluka i guraj jebiga. Ja sam imao tu sreću da sam nasledio gajbu, ali daleko od toga da cvetaju ruže, ali to nije poenta sada. Tužno je to što je psiha omladine u takvom stanju da je lakše okriviti nekog drugog za to stanje u kome se nalazi. Jebiga, bilo je sranja, i svi su bili u sranju, nije se samo tebi dogodilo. I biće sranja još više, i šta ćeš onda opet da kukaš? Svi na osamostaljenje gledaju kao na nepotrebni ekstra trošak, a niko na to ne gloda kao na ostvarenje jednog cilja u životu, na uspeh. Rezoni su ljudima danas jako niski, "gazde" im zapuše usta sa po 200-300 (ili sličnom sumom koja ovde uopšte nije bitna) eura i oni ćute i srećni su što su dobili i toliko. Evo baš sam juče bio u kraju, vidim neki bosanci podigli kućerinu pored puta, ono je ogromno, i kladim se da će četiri kolena te porodice da živi tu. Meni to jednostavno nije ok, nazovite me "urbanim" ili "odrođenim". |
Ama, ja samo imam protiv što se u izvornom članku, a i u većini reakcija ovde, život sa roditeljima shvata kao apriori nešto loše.
Reći ću vem nešto. Dok sam studirao, a verujem da ni sada nije mnogo bolja situacija, jedan veliki procenat studenata ili "studenata" činili su ljudi koji su se, jelte "osamostalili", to jest živeli odvojeno od roditelja, a svoj dan provodili motajući džointe, igrajući counterstrike i tamaneći pivo po sobicama studentskih domova. I šta sad? Preduzimljivost (a to treba da je poenta članka i teme) nema puno veze sa time da li se živi zajedno ili odvojeno od roditelja. Dosta je porodica u Srbiji, i u ruralnim i u urbanim sredinama, gde sin nasleđuje posao (najčešće zanat) od oca i svi lepo žive i zarađuju zajedno. E na to treba da budu upereni ovakvi članci, a ne na prozivanje svih koji žive zajedno. Dakle, preduzimljivost, a ne osamostaljenje. |
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 05:30. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.