Prava cena startup-a
 

Berislav Lopac, Vladimir Kežić, aka Brlaub i moja malenkost, a sve povodom jednog dela teksta na biznisblogu razvili smo neku teoretsku priču o ceni jednog fiktivnog startupa na ovim prostorima. Priča je prilično uopštena, ali eto ja sam pošao od pretpostavke da se zna šta se radi i postoji jedna osoba koja plaća sve to, a.k.a. sugar-daddy, odnosno sponzor (što onda nas čini sponozrušama valjda) :)

Priča je počela od mog izveštaja sa FOWA gde sam spomenuo jednu izjavu o projektu "to i nije bio startup već više neki eksperiment jer je budžet bio tek nekoliko desetina hiljada dolara (računam oko 40-50k)", pa je moj komentar bio "šta je pravi startup? nekoliko miliona dolara?". Ok, naravno da razumem da se ne može meriti cena rada u Srbiji i SAD, ali ako neko uloženih 50k naziva "eksperiment, zezanje, čisto za probu" onda više i ne znam šta da mislim.

Nije stvar samo u cijeni rada, već i u masu drugih faktora (prostor, tehnika itd). Ali najbitnije je razlikovati iznos koji se planira od iznosa koji će se zaista potrošiti, pri čemu ovaj drugi se nikako ne može znati unaprijed. U tome je suština poslovnih planova, pa zato preporučujem moj drugi članak, napisan noćas u sitne sate.

Naravno, ali potrebno je onda definisati "referentnu tačku". Znači postoje razni projekti, ja sam pokušao da protumačim tvoj "setup", pretpostavljam da je to priča gde jedan investitor okupi ekipu i organizuje im prostor, računare, daje plate i sve ostalo (including free beer).

Neki realniji setup je da se pojavi investitor koji okupi ekipu koja već ima svoje računare i svoj prostor, ili rade od kuće. Samim tim i inicijalna cena pada prilično.

Mozda i najčešći setup je kada je investitor u stvari neko iz te ekipe pa okupi ortake (prijatelje) i naprave na "o-ruk" neki proizvod.

Ako si primetio ja sam dao marginu greške u proceni od čak 50%, pa računam ako neplanirani troškovi budu dodatnih 50% od planiranih, opet nikako da pređem neku cifru od 20+ k evra za najgori slučaj. A što se tvog drugog posta tiče, mislim da je ipak okrenut ka drugoj temi koliko god liči na originalnu.

Da li je u toj tvojoj analizi za startup budzet uracunat marketing i propaganda? :) to zna znacajno da digne cenu, a i sky is the limit sto se tice para koje se mogu utrositi na taj deo. :)

Pedjaa, da znaš da si u pravu, ali ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se :) Mrzim tu reč, ali hajde nađi mi bolju.

@STELLANOVA: nismo još došli do makretinga, ovo je faza izrade, marketing nije uračunat.

Aha, onda je dosta doga tu sumnjivo. Mozda bi bilo dobro kada bi neko nabavio listu troskova nekog startSIC!up-a sa vecim budzetom cisto da vidimo na sta idu pare. :)

Mada moze da se pretpostavi da na zapadu mnogo ozbiljnije shvataju sam pocetak i realizaciju neke ideje (angazovanje prof. team manager-a za svaki tim u projektu, coveka koji je skolovan za vodjenje takvih projekata itd...). Toga kod nas bas i nema.

Upravo nadjoh:

http://www.bplans.com/st/article.cfm/55


Kao sto se moze videti oni su predvideli za konsultante (prodavace magle :D) 15 milki, mislim da vecina startup-ova kod nas ne bi bila u stanju niti bi razmatrala toliki trosak za konsultante.

pa.
 

Mislim da se u ovoj diskusiji treba napraviti neka usporedna kalkulacija
fiktivnog startup-a u ovim drzavama, jer razmisljanje o promociji i marketing je jos fiktivnije..
Generalno sve zavisi kakva je vrsta promocije je potrebna.

Takodje mislim da kolega Kezic u svojoj kalkulaciji je samo napravio gresku vezano za programere.
On navodi da se moze naci programer za 600,00 KM sto je tacno ali za osobu koja zna modifikovati wordpress...
Bilo koji ozbiljniji programer u Banja Luci a i BiH, s obzirom na veliku ponudu poslova ne radi ispod 1000,00 KM. A i mislim da je mnogo bolje imati pouzdanog programera nego fancy office.. Pogotovo ako se radi o nekom aplikacijski/programerski zahtjevnijem projektu.

Da malo odem off..

Buduci da posljednjih pet godina radim u jednom startapu (od osnivanja do akvizicije) i osnovao sam drugi startap iz potpisa, mislim da u cijeloj kalkulaciji nedostaje bitna stvar:
OK, tri developera ce za 6 mjeseci (3 mjeseca je premalo imho) uraditi proizvod, ali:
- Ko je menadzer projekta i kako ce on biti placen?
- Ko ce voditi biznis i kako ce on biti placen?
- Ko ce voditi prodaju?
- Ko ce voditi marketing i od kojih para?
- Ko vodi finansije i knjigovodstvo?
- Tim za podrsku i kako ce on biti placen?
- ...

Poenta je da ako je to "experiment", onda vam ove stavke nisu potrebne. Ali ako je to ozbiljan biznis, pogotovo ako imate investitora koji ce da taj potreban novac ili njegov dio, za ocekivati je da ce on i traziti ljude koji znaju da rade svoj dio posla (prodaja, podrska, marketing...) i ti ljudi kostaju. Developeri su samo dio price.

Naopako si postavio cijelu stvar. Planirani troškovi ne ovise o tome imaš li vanjskog investitora ili se skupi "škvadra iz ulice".

Isto tako, planiranje se ne radi po sistemu "idem napraviti najoptimističniju varijantu i onda dodati neplanirane troškove" -- naprotiv, isplaniraju se svi iole realni troškovi, a onda se u realizaciji njih pokušava srezati.

A što se tiče cifre od 20.000 EUR, sasvim je lako moguće da je to realna cijena startupa u Srbiji -- ako pogledaš moje postove vidjet ćeš da je u Hrvatskoj daleko najveći trošak plaća ljudi, gdje država na netto iznos plaće uzima još otprilike isto toliko. A pretpostavljam da su i cijene najma prostora daleko niže, iako mislim da Internet i informatička oprema koštaju podjednako ili čak i više.

Još jednom moram napomenuti da se neki troškovi u određenim uvjetima mogu ignorirati, ali to ne znači da oni prestaju postojati u teorijskom smislu. Npr. ako planiraš raditi iz roditeljske kuće, to ti može eliminirati troškove prostora; no ako te roditelji izbace, a nisi planirao troškove prostora, možeš se slikati.

Možeš molim te ovo malo pojasniti? Tema je izračun cijene startupa, a ne njegovih stvarnih troškova.

@stellanova & zira: Što se tiče moje kalkulacije, ona pokriva samo troškove (pardon, cijenu) izrade tehnološkog prototipa u roku od šest mjeseci. Također sam pretpostavio da je riječ o tehnološki složenom projektu, znači ne neki Digg-klon ili "uzmi CMS pa nalijepi reklame" portal.

Troškovi marketinga, prodaje itd u ovoj fazi nema, jer nakon šest mjeseci projekt još neće moći imati prihode, ali će biti na razini da krene u punokrvno poslovanje. A to je razina od koje projekti počinju biti zanimljivi VC fondovima i drugim institucionalnim investitorima; naravno, podrazumijeva se i da je riječ o projektu globalnog potencijala, a ne samo usko lokalnog.

Naravno, za interes investitora poželjno je (iako ne i nužno) da projekt ima kompletan poslovni plan; ova moja kalkulacija samo je jedan njegov dio.

Odličan link. Ja inače već duže vremena koristim BusinessPlan Pro, a sad vidim da je knjiga "Hurdle" (koju se inače dobivalo uz program) besplatna za download. Svakako svakome tko je zainteresiran za tematiku poslovnih planova neka ju skine i prouči.

U engleskom jeziku, a posebno u Americi, pojam consultant ima jedno drugačije značenje od onog koje je kod nas uobičajeno. Mi smo navikli da konzultanti pametuju i savjetuju sve i svašta, a da za to nemaju nikakve odgovornosti; ali ako pogledaš npr. Wikipediju, vidjet ćeš da je tamo definicija konzultanta "a professional who provides advice in a particular area of expertise".

U praksi, to uključuje ne samo poslovne i strateške konzultante kao kod nas, već bilo kojeg stručnjaka koji radi za neku firmu -- obično i u njenom uredu -- a da nije njezin zaposlenik. To se kod nas obično naziva vanjski suradnik, a tamo uključuje npr. programere koji rade u IT odjelu ali nemaju jednake uvjete kao redovni zaposlenici. U našim prilikama, ako recimo zaposliš studenta da ti radi na aplikaciji i plaćaš ga preko Student servisa, on je konzultant.

mislim da je ovde dosta stvari totalno paushalno i promaseno... pre svega, kakav startup (koja infrastruktura je potrebna - 1, 10, 100, 1000 servera, koliko brz rast je potreban, sta radis u situaciji kao sto je slashdot effect)? koje trziste (lokalni niche bez mnogo konkurencije - mala bara bez krokodila, svetsko trziste - god help you) ? koja projekcija zarade (da li uopste postoji - van onog "ovo je $4.000.000.000 market" - my ass)? troskovi za papirologiju i advokate, hellooo - ovo je mozda jos uvek relativno mala racunica ovde, ali uglavnom zato sto se radi daleko povrsnije nego "na zapadu"... $40-50K je u dobrom delu slucajeva nista.
pored toga - sta bi tacno znacila "cena startup-a"? cena razvoja prototipa, proizvoda, sustainable biz modela - necega sto donosi pare?
postoji toliko proizvoljnih parametara da bi celu pricu trebalo da prati pitanje "a koji proizvod, za koje trziste, sa kojom tehnologijom zapravo?". i sta je zapravo mitski startup o kojem se neprekidno prica - cak do te granice da je ta rec postala ekvivalent reci "transparentno" u domacoj politici.
iskreno, radim u najtipicnijem mogucem VC backed startup-u sa malim izuzetkom da je gro devel-a u srbiji, sto je btw. samo jedna od stavki na racunu - ne i presudan faktor, i sve ove price mi deluju totalno off, bar iz moje perspektive. moguce da postajem matori_seronja(tm), ali kada se prica o startup-u, uglavnom svi pricaju o pocetnoj fazi (angel capital, seed faza - 2 klinca koji su za nedelju dana napisali ... my ass su napisali) i krajnjem ishodu (akvizicija, going public, ili prosto - najmanje pominjani sustainable biz u privatnom vlasnistvu), ali svi, apsolutno svi izbegavaju onu najmuchniju i najtezu fazu od koje zapravo sve zavisi - growing business, pretpostavljam zato sto nema bajkoviti oreol kao ove dve.

Odgovorit ću kad popijem persen.

Pa naravno da svi pricaju o te dve faze jer da bi doasao do trece moras prvo da prodjes te dve a malo njih je uopste i doslo do 3 faze...

Malo obrnuto... da bi dosao do toga da skupis neke pare, moras prvo da napravis nesto. Ja sam radio u dva start-upa (od kojih prvi uopste nije bio vezan za Web, cisti R&D u oblasti wireless modema), i sve cega se secam je rad 60-70 sati nedeljno, teska i sve veca anksioznost sto je rok za prototip bio blizi i kulminacija u vidu "pukovnik il' pokojnik" atmosfere oko nastavka finansiranja projekta... Bacanja po podu, cupanja kose, budjenja u ofisu u 8am krmeljiv u izguzvanoj trenerci...

Ja se ovakvih lepih cifara, projekcija, i ostalih cudesa bas i ne secam... evo, opet mi je zeludac proradio kad se setim tog startupa :)

@Berislav Lopac - nije bilo tebi upuceno berislave, to je genericki hate kao posledica redovne neispavanosti - coal mine sindrom.

@STELLANOVA - ako se ne varam ova faza je izmedju te 2 o kojima se najcesce prica.

Ih bre, gde vi odoste... pa možemo sada da pričamo o milion stvari, caboom ode ti na 1000 servera čoveče? :)

Berislav je krenuo sa nekom pričom koja uprošćeno može da se nazove: "koliko bi vremena i para trebalo da se odradi jedan projekat" i jedino ti troškovi su računati, niko nije pričao šta posle i šta pre toga. Slažem se da je "startup" teška reč, zato je i mrzim, ali pokušaj da shvatiš o čemu govorimo... nikako ne govorimo o petogodišnjem planu i sličnim stvarima :)

Shvatio sam ja to, zato mi je i trebao persen. (No, dobro, nisam popio persen, samo sam otišao obaviti neke obaveze. :) )

Kao što je Goran rekao, tema od koje smo krenuli bila je vrlo konkretna (Gorane, ja bih rekao "započne" umjesto "odradi", ali to je manje više to), a ti si osuo paljbu po svemu što te je ikad zasmetalo u naivnoj priči o startupima.

@boccio

Ne bi da ispadne kao da trollujem but, da bi nesto napravio moras da imas pare, nece da padne sa neba :)

Ovo nesto sam boldovao iz razloga sto mislim na konkretan proizvod a ne na projekat 3-4 drugara na dobrovoljnoj bazi bez da su placeni.

Procitah sve (2 sata manje produktivnosti :) ) i zakljucih... "mnogo li je..." :)

Mnogo idelanih uslova i pretpostavki a nigdje osnove - STA se pravi? Kao da je ideja najmanji problem. Kao, samo da se pare nadju pa cemo mi vec napraviti nesto. Takodje "risk-management" ne postoji? Sta je sa ljudima i motivacijom? Nisu to masine da se tako linearno moze racunati produktivnost developra. Sta ako sve isplanirano nije zavrseno za 6mjeseci?
Mislim da nedostataje "sta" da bi se bilo kakve procjene mogle iznositi. Jer to "sta" odredjuje zivot citavog projekta tj ideje.

Iskreno, sa mog aspekta - nadjite mi dobru ideju (globalnog karaktera) i ja cu naci tih 50.000E bez nekih vecih problema. Ali ideja nije 'ej, idemo mi to praviti pa kad zavrsimo onda cemo vidjeti na sta ce da lici pa cemo onda da prodamo to nekome'. :) Koliko sam primjetio, velik broj projekata koji su nastali iz 'nule' (mislim da nije bilo planskih i hiljade-milionskih ulaganja velikih corp.) su nastale na entuzijazmu i bez pocetne ideje o nekoj zaradi i velim parama vec su ljudi pokusavali napraviti 'nesto novo' i to je ono sto ih je dovelo do kraja.

U pravu si misk0 ali (uvek ima ovo ali :) ) mislim da je u Srbiji skupo i mnogo rizicno da budes entuzijasta na svoj racun.

@Stella: ne mislim da je u pitanju Srbija ili druga drzava. U pitanju je ideja, koja, ako je globalnog karaktera, nije vazno gdje se realizuje. Takodje nije u pitanju entuzijazam vec interes, a rizik u svakom poslu postoji, negdje veci, negdje manji. Generalno u ITu je veci nego recimo u proizvodnji ali su i dobitci veci.

U pravu si -- stvar je izvorno postavljena generički, bez definiranja o čemu se radi. Da budem precizniji, ja sam svoj setup definirao na bazi jednog konkretnog projekta kojeg imam osmišljenog već dvije godine ali mu se ne mogu (još) posvetiti. Neki drugi projekt bi zahtijevao drugačije pretpostavke, ali negdje smo morali početi.

Znam da nisi to doslovno mislio, ali da -- ideja je najmanji problem. Svatko od ljudi na ovom forumu i od onih koji prate moj site imaju svoj folder posvećen idejama za razne projekte. Ono što je veći problem jest krenuti u nešto, odreći se drugih stvari i realizirati tu ideju. Pogledaj prvi dio slogana na mom sajtu.

Točno. Kod startupa se risk management svodi na "sve ili ništa".

Motivacija je uključena u obliku plaća. Naravno da postoji bezbroj drugih oblika motivacije, ali financijska je jedina koju možemo mjeriti.

Ovisno o situaciji, možda se projekt može malo odgoditi, možda se može izaći u nedovršenom obliku (čuvena "perpetual beta"), a u najgorem slučaju sve pada u vodu. Jebi ga, to je rizik startupa; nema tu nikakve sigurnosti.

Opet ti tražiš sigurnost. Tko će moći procijeniti što znači "dobra ideja"? Je li pokretanje search enginea u vrijeme dominacije Infoseeka, Lycosa i sličnih bila dobra ideja? Je li pokretanje sajta na kojem ljudi stavljaju svoje linkove bilo "dobra ideja"? Jedini način da procijeniš je li neka ideja dobra jest da ju realiziraš.

Jesi li svjestan da su ove dvije tvoje rečenice izravno kontradiktorne jedna drugoj? ;)

Ooo itekako postoji procjena rizika... Ti mislis da danas ljudi daju pare zato sto su postoji par entuzijasta koji otvorenih ociju i usta tvrde 'mozemo mi to'? :) Ma daj, necemo biti neozbiljni. :)
Biznis plan, ako je dobro tj sto je moguce objektivnije uradjen, kaze sam - to moze ili to ne moze. Nema tu 'nagadjanja'. I na osnovu istog tog biznis plana banka ti da ili ne da kredit. Bez nekih magija i vracanja, gledanja u grah i slicno.

I da risk-management je 'sta ako se jedan od programera razboli', 'sta ako nadje drugi posao', 'sta ako mu je pun qr svega'?. To su najbanalniji moguci razlozi tj rizici.

Osim toga, sto se mene tiche ides (ne mislim ti, nego eto, neko sa idejom, imaginarni startup wannabe) malo pogresnom pretpostavkom. Ti bi da ti neko da pare za ideju i da ti onda 'pokusas' da je realizujes za 6mjeseci? Pa to ne postoji! To ti ni deda mraz nece ostaviti ispod jelke.

Mislim da bi ovde trebalo razgraniciti 2 pristupa:
- pravimo od nule, radimo kad stignemo, zivimo od staraca, stipendije, nekog redovnog i dosadnog posla, a svaki trenutak slobodnog vremena iskoristavamo da radimo na 'projektu'. Ulaganje - 0, gubitak ako ne zavrsimo - 0. Moguc samo dobitak.
- pravimo sa kapitalom, imamo ideju, biznis plan koji prolazi, dobili smo lovu i drzimo se tajminga, rokova, limita i slicno. Nema kasnjenja, nema zajebavanja, nema spavanja, rizikujemo svu ustedjevinu i kredit za duzi niz godina.

Mislim da sve one metode, radimo od kuce, radimo na svojim compovima, radimo kad stignemo, kad smo zdravi i veseli, imaju smisla kad nema para u igri i kad nema gubitaka tj 'risk-free'.

I poslednja recenica je mozda pogresno slozena. Mislio da su recimo mnogi 0start projekti poceli na ideji da se nesto napravi a ne da se zarade pare. Prvi primjer koji mi pada na pamet - YouTube. Kad su odlucili da naprave sajt da podijele video-e sa prijateljima nije im ideja bila da uloze 100.000 i da zarade 1.7milrd a ne kao kad velike corp. ulazu milione u razvoj i racunaju da ce bar 2 puta vishe zaraditi.

Pa nije najmanji problem, ali se time i ne bavimo :please:

Hajde da probamo ovako: zamisli da je neko došao sa projektom i rekao ti "evo ti sve napisano na 180 strana PDF-a, uradi kako tu stoji" i da onda treba da izračunaš koliko vremena i para treba za to. Taj neko će da da plate, da iznajmi i opremi office, da kupi računare...

I nemoj da brineš da li mi je ideja ok, kako ću da odradim marketing, šta ćemo posle... koliko ću ja para kasnije da uložim i koliko sam para do sada pukao pre nego što sam tebi dao da uradiš to što sam smislio.

I ne uzimamo u obzir buduće verzije, izmene posle nekoliko meseci, dorade, nove features... to je predmet posebnog dogovora ako do toga dođe. Možemo sada da pričamo?

za onoga ko vec ima milione startup sigurno nije par desetina hiljada, jer realno, to ne moze da isprati marketing nikako za nekog ko puca na veliko
za nas sa skromnim budzetom startup moze nista da ne kosta u pocetku a 30-40000 eura bi svakako bila kompanija vec

medjutim, napraviti aplikaciju ne znaci imati startup
generalno za mene je startup sve ono sto je na svom pocetku, tek realizovai biznis plan, biznis koji tek treba da se dokaze

Pa da, super, ali ako neko dodje sa idejom, specifikacijom, planom i parama to nije realizacija startupa, vec time/cost estimate (buduci da vec scope imas definisan) i nista vishe. To je to!

Ja odustajem.

odustajes jer se ne slazes da startup nije samo gola aplikacija ?

Procitao sam vecinu postova osim par zadnjih... ali u svima se vrti ista prica.
Koliko sam shvatio Blues je ovde hteo da prica o samom startu odnosno koliko je sretstava potrebno da bi se krenulo i stiglo do nekog proizvoda.

Postoji mnogo razlicitih nacina za pokretanje startupa... samo jedan od njih jeste direktna investicija treceg lica (angel, banka itd). Ovo kazem zato sto se dosta ucesnika ove teme slepo drzalo pretpostavke da je potreban prototip koji bi se nekome pretstavio. Primera radi neko je mozda prodao dedovinu ili kucu na moru kako bi zapoceo svoj mali/srednji/veliki biznis (popularno poznat kao startup).

Tzv startup nije nista drugo do previse eksplatisan, fancy termin za kompaniju koja je tek u povoju. Moje licno misljenje jeste da je termin nastao posto je drugi termin postao previse trashy, sigurno ga se secate... Bubble. Dok je bubble nastao kada je postalo previse izlizano nazivati neki biznis .kom (.com). Iako su druga dva izraza usko vezana za IT, startup nije.
Ako pominjemo developere zasto ne bi smo pomenuli i recimo mashino-strugare... startup (grr) nije termin vezan za web pa ni za IT, jednostavno u toj sveri ih trenutno ima najvise ili je jednostavno tu najlakse razviti buzz (drugi termn koji preti da postane jos dosadniji od reci startup).

Samo mali tip zarad kvaliteta diskusije. Otvorite html editor, search and replace: "startup"->"poceti biznis".

ok ok, to je bio figure of speech (the keys are like right next to each other ;) - ali ilustracije radi mi (vast.com) trenutno rabimo 100-200 servera + ponekada 50-100 ec2 instanci za odr. set operacija - daleko od toga da je ovo uobicajen slucaj.

priznajem da je prilicno grubo sa moje strane - ali zaista mislim da trenutno ima previse buzz-a u regionu i premalo rezultata. posledica toga je da cela scena izgleda sve apsurdnije. naime, sve je veca kolicina konferencija, price i ima veoma malo rezultata. realnost je malo drugacija - infrastruktura je losa, kontakti su slabi i kadrovi su veoma diskutabilni (govorim o inzenjeriji, ne bih uopste da nacinjem menadzment) - jedini nacin da se to promeni je, jel - nepopularni rad (rinse & repeat).

delimicno se slazem, niko ne baca novac - u najgorem slucaju, baca ih matematicki na 100 glupih ideja od kojih ce 1 glupa ideja evoluirati u nesto sto zapravo isplacuje 100 propalih investicija (brojke su u stvarnosti drugacije i ovo je izuzetno naivna matematika sa moje strane - samo daje blagu ilustraciju nekih naizgled sumanutih investicija - uostalom, nedeljni presek prikazanih proizvoda na techcrunch-u je dobar primer, tona cool projekata na kojima ce biti "R.I.P." za godinu dana - a u koje je ipak investirano). u ranoj fazi, o kojoj izgleda pricamo, mnogo cesce se "kupuje" tim nego resenje - bar u tom VC svetu (ne govorim o bankarskim kreditima, naravno), posto je (da citiram XYZ bogatih ex-founder-a koji su vise smorili od mantranja) osnovna ideja po pravilu skoro uvek promasena i proizvod je vise na nivou demo-a nego necega sto ce zapravo imati konstantan rast i donositi novac - sto je u kapitalizmu ipak primarni cilj.

Pa koje to pare je imao Ilija kad je krenuo i napravio aC?

(Kao i uvek, mislim da je najbolje o ovakvim stvarima čuti od ljudi koji su to prošli: boccio, zira, Ilija, itd.)

^ rekoh da procitam temu i spomenem iliju, kao i donesi.kom
i jedno i drugo jesu startupi - koliko ce oni biti fin. uspesni - vreme ce pokazati

i dok mi ovde pisemo i mislimo, ja precrtavam jos jednu ideju u mom spisku ideja - neko je vec realizovao last.fm za bugarsku :D

kao sto neko rece: vecina nas ima neki takav spisak, ali je problem zaustaviti sve drugo i raditi na njemu - opet, sto si sigurniji u ideju, to je opravdaniji rizik
a ideja radim posao + dodatno radim moj projekat - u principu je ok, ali sve mi se cini da me je prosao taj period - 20h dnevno rada ;)

realno pogledano - bluesmanovo racunanje mi se cini najpravilnijim
cak sam ubedjen i da ukoliko to rade 3-ca entusijasta (neko spomenu studente u komentaru) - prvobitno ulaganje se moze svesti do bas male cifre

recimo da se za 2 meseca ne moze izgurati ceo proizvod ali da ga ipak 3-ca developera mogu dogurati do faze da se pocne ozbiljnije misliti o trazenju angel-a ili pak arketingu il slicno

a ukoliko ste (manje-vise) sigurni da imate dobru ideju - 2 meseci i nisu veliki problem (naravno, porodica, kredit, ovo-ono, ali opet, moze se. eto recimo blues ima sve navedeno pa je opet isao u london - a to je mogao uloziti u neki omanji startup ;) )

Ulozio je svoje vreme i znanje, znaci ulozio je pare koje bi zaradio da je bio angazovan negde drugde.

Znači uložio je svoje vreme i znanje, a pare nije, fakat.

Za to vreme mogao je i da leži i spava, te ne zaradi ništa, itd.

Ne bih da se prepucavamo ali za sta ti dobijas platu u firmi gde radis? :)
Vreme + znanje = novac

"Mogao sam da zaradim x da sam radio negde, znači uložio sam te pare pošto nisam."

E pa onda možeš da kažeš - mogao sam i da odem i kupim tiket za lutriju i dobijem $10,000,000. Znači uložio sam $10M, pošto nisam.. Mislim, takvom tvojom logikom možeš mnogo što-šta da izvedeš i dokažeš..

Anyway, ja ću da stanem ovde, da se ne prepucavamo, kao što kažeš.

Cvele: slazem se sa tobom, osim u pogledu termina bubble. Bubble je termin koji se koristi u ekonomiji, i kao i startup, mora imati odredjeni prefiks. Tako je i nastao izraz dot-com bubble. Medjutim, u domenu ekonomije, bubble se odnosi na "maniju" spekulisanja, usled koje se akcije vrednuju mnogo vise od njihove prave vrednosti. Analogno tome, izraz dot-com bubble se odnosio prvenstveno na pojavu spekulacije sa akcijama internet kompanija koja se odigrala na berzama, gde su se akcije mnogih firmi u povoju (da ne kazem startup-a), vrtoglavo rasle i isto tako, kao balon, pucale. Dakle, bubble je bio posledica spekulacije sa akcijama gomile internet kompanija u povoju (startup-a).

Ali back to topic. Dakle, start up kao sto samo ime kaze znaci zapoceti nesto. Bilo da je metalostrugarski, klesarski ili internet business. Zato se cesto ispred samog naziva startup ubacuje tip posla, te je ispravnije reci internet startup, itd. E sada, vreme je zaista novac. Ekonomiju pokrece novac, a novac je naravno merilo vrednosti neke robe ili usluge. Samom cinjenicom da je za proizvodnju robe ili pruzanje usluge potrebno odredjeno vreme, materijal (u slucaju usluge vreme) se mora na odredjeni nacin iskazati - najcesce novcano. Dakle, kada govorimo o ekonomskim kategorijama, vreme je zaista novac.

Koliko je novca potrebno za web startup. To je po meni vec pitanje koje se ne moze standardizovati. AC je web startup, ali je u njega ulozen rad, vreme, znoj i test server. Blogodak je takodje web startup, ali druge vrste (uz naravno ulozen rad, vreme, znoj i test server hehe). Analogija je sledeca: industrija je internet, ali sam profil kompanije moze biti veoma razlicit. Primera radi: firma koja se bavi ugradjom vodovodnih cevi je takodje u industriji gradjevine, kao i firma koja se bavi investiranjem u nove objekte. Sve u svemu, startup troskovi, pardon, troskovi pokretanja biznisa (u periodu dok ne pocne da vraca ulozeno), variraju od kompanije do kompanije. Takodje, mislim da je bitna cinjenica da se startup moze realizovati po principu: koliko je jorgan dug, toliko se i noge pruzaju - tako da gornju granicu mozemo eliminisati, i pricati samo o donjoj granici, tj o minimalnim sredstvima potrebnim za ulaganje. U sustini, na kraju se sve svodi na proces budzetiranja, finansijskih projekcija troskova, planiranje prihoda, i analizu rizika.