|
Službena ćirilica i stručni tehnički IT izrazi
Potrebno mi je da određeni ugovor koji je u originalu sastavljen na latinici ispišem na ćirilici za klijente iz Srbije. Preslovljavanje sam jednostavno uradio u wordu. Međutim interesuje me koji je pravilan i službeni način pisanja tehničkih termina na ćirilici? Znači radi se o službenom dokumentu. Na dosta mesta spominju se termini kao što su AJAX, PHP, MySQL, shared hosting, dedicated server i sl.
Kakvog smisla ima napisati АЈАX, ПХП, МyСQЛ, схaред хостинг, дедицатед сервер pogotovo što su na primer web adrese potpuno neispravne ako se ispišu ćirilicom (www.некисајт.цом)? Da li prevoditi strane reči ili kako? S druge strane mi je nelogično i neko hibridno rešenje pisanja pola latinicom a pola ćirilicom. Ako neko ima savet vezano za ovu problematiku. Hvala. |
Adrese sajtova naravno ostavis na latinici, kao i neke skraćenice. shared/dedicated hosting možeš da probaš da prevedeš.
|
Pravilan nacin je da se pise onako kako se izgovara sto smo svi savladali u osnovnoj skoli :) . Po potrebi pri prvom pominjanju stranog pojma staviti i kako se pise na stranom jeziku. Adrese sajtova su latinicne i pisu se samo tako. Pojmove Ajax, MySQL mozes pisati na srpskom kao kako ih citas ili ako ih ostavljas u originalu, staviti italic da citaoca ne bi zbunjivala promjena pisma. A pojmove kao dedicated i shared ako vec trebas, prevedi na svoj jezik (npr namenski, odnosno deljeni server).
|
meni je to (pisi kao sto govoris) totalno konfuzno u ovim oblastima, al dobro nit sam pravnik, nit sam nesto narocito upucen u takve stvari.
Cak da je latinica ostala zvanicni jezik po meni je totalno nebulozno napisati "...pehapea i ajaksa a kao baza ce se koristiti majeskuel" mislim WTF... a onda imas ljude koji pravilno speluju sa engleskog "...piejdžpia i ejdžeksa a kao baza ce se koristiti majeskjuel" au brate, jos gore... Nista ja tu ne razumem :( zar je toliko nedopustivo napisati "...koristice se PHP i Ajax, a kao baza ce se koristiti MySQL" ??? za prevodjenje na cirilicu tek nemam komentar :( |
Covjek je pitao sta je pravilno... i ta pravila vaze za cijeli jezik, bez obzira na profesiju kojom se bavimo. Druga je prica sto se mi decenijama susrecemo sa poplavom engleskih rijeci i skracenica, a nemamo pravo i svima jasno rjesenje sta raditi sa njima - pisati u isto vrijeme pravilno, a i dalje razumljivo kako za siroke mase tako i za strucnjake. I to je posebno izrazeno kada pises cirilicom (pogledaj moj blog iz potipsa).
|
Citat:
|
Републички завод за информатику и Интернет користи мешано латиницу и ћирилицу као што је zira предложио. Ево и примера: http://www.rzii.sr.gov.yu/?Preporuke...20lokacije.pdf
Једино би још можда било добро да се, приликом првог појављивања енглеског израза у тексту, у загради ћирилицом напише како се исти чита. |
ja jos nikad nisam ni u jednim novinama procitao da je BMW napisan kao beemve, tako da definitivno ni PHP nije pehape. Just my $0.02
|
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.ph...id=229375&fs=1
:)) Salu na stranu, govorimo o tome sta je pravilno. Skracenice ionako imaju smisla samo u originalnom jeziku. I sam BMW, mora li citalac da zna da li je ovo duplo V ili duplo U. Da li je Audi u stvari Oudi, da li Volkswagen pocinje sa F. Zamisli slucaj da prvi put vidis napisane te rijeci i da nisi cuo za njih. I sad lako je sa poznatim jezicima, kako ces napisati istim principom rijeci iz manje poznatih jezika, pa cak i francuskog sa svim onim akcentima koji bitno odredjuju rijec. Da li prosjecan citalac zna procitati rijec Renault a da je nikada ranije nije cuo? Da li isto pravilo vazi i za arapske rjeci (kako pisemo Al Dzazira?) ili cak sa kineskim? Treba li njih prvo prevesti na engleski pa na srpski? :) |
Jezik je ziva materija i on se razvija kako se razvija drustvo.
Postujem ono sto je rekao Vuk, ali stvarno mi to pravi problem. Koleginica ima interesantan recnik anglicizama, koji je i gospodin Jovan Cirilov u jednoj TV emisiji na ovu temu predstavio. Tu je pokusano spojti pravopis sa orginalom. Pitacu je za orginalan naziv i ime autora. |
Imena se ne prevode tj. ne transkribuju na naš jezik i uvek se pišu u originalu. Za skraćenice nisam baš siguran ali mislim da se isto pišu u originalu.
_______________ Ili misliš - ili znaš! |
Citat:
Citat:
Kako god okreneš, stvar nije jednostavna. :) |
Citat:
Oni koji se rukovode ovim principom to jednostavno rjesavaju tako da ono sto znaju da napisu u originalu tako i napisu, a tamo gdje to ne umiju jer ne znaju jezik, uzimaju engleski naziv i njega koriste. Meni je to bez veze, onaj primjer televizije Al Dzazira je primjer toga, nema nikakvog smisla napisati Al Jazeera jer to nije originalni naziv, vec لجزيرة :) |
Citat:
|
^Nija čak ni kod komšija uvek tako, čak ni sa latiničnim pismom. I oni glavni grad Austrije zovu Beč, kao što imaju prevode i za mnoga druga imena, isto kao i mi (npr. Nizozemska, Mađarska, Bavarska, Njemačka; što je sve različito od originala).
|
To sa imenima gradova nema bas nikakve veze sa transkribovanjem, to je istorijska stvar, za gradove i drzave koji su nam bili bliski u istoriji imamo "svoja" imena (Bec, Nemacka...) a za one koji su se "pojavili" u nasim zivotima daleko kasnije koristimo originalna imena. Dakle, to nema baš veze sa transkribovanjem.
|
Nisam ni hteo da kažem da ima veze sa transkribovanjem (pa očigledno da nema), već je to primer gde jednostavno "imena se pišu u originalu" ne stoji, kako je čovek tvrdio. Osim toga, imaš i primer koji je zira dao.
Kako reče Oliver gore - jezik je "živa" stvar pa mu zakoni ne pristaju dobro, više pravila, a ona imaju izuzetke. Slažemo se :) |
Sve to stoji , ali jezik je pre svega nacin za prenos komunikacije, i kao takav bi IMHO trebalo da bude sto jasniji. Konkretan primer za problem koji nastaje prevodjenjem, odnosno izmisljanjem sopstvenih naziva je "datoteka" (a pri tome rec datoteka je grckog korena i isto tako nije "nasa"). Kad sam se prvi put susreo sa tim izrazom u srednjoj skoli, strasno me zbunjivalo jer nisam mogao da pohvatam sta je sad to, a sta je fajl, i u cemu je razlika.
|
Slažem se da je jezik živ, i da se razvija. Sve zavisi šta se u izgovoru "uhvati", šta preživi promene, itd.
Npr. dosta informatičkih izraza u hrvatskom jeziku nije preživelo, a neki su se baš "uhvatili", kao tipkovnica, npr. Ne znam da li se monitor i dalje kaže zaslon, meni je to isto postalo prirodno : ) Prevod informatičkog materijala zna biti jako pipav posao, a prevod naizgled jednostavnih izraza na koje smo navikli zna postati noćna mora. Mi smo dali dali prevodiocima da prevedu sajt za prodaju fotografija, uglavnom smo bili zadovoljni, makar je bilo potrebno fino podešavanje, da ne kažem prirodnije fine tuning, koje još uvek traje. |
Ja sam za to da se nazivi pishu kakvi jesu... vidjao sam u novostima da umesto www koriste njnjnj naravno cirilicno, nemam instaliranu cirilicnu podrsku... hihihihi...
|
Off Topic: Citat:
|
hehe, uzećemo u obzir. Zato bar imamo ćirilicu, makar je zbog kompromisa sigurno napravljeno dosta grešaka koje nisu u skladu sa važećim pravopisom. Npr. kako prevesti drag'n'drop? Na nekim mestima piše prevuci i ispusti. Kako prevesti lightbox? Takva reč koliko mi znamo ne postoji u našem jeziku, pa koristimo fascikla, što nema veze sa izvornom reči, ali ima (male) veze sa funkcijom lightboxa. Za lightbox su mi preporučili i koferče, meni se taj izraz sviđao, ali je ipak ostalo ovo što jeste.
Smatram da je važno da dođe do neke standardizacije. Ja npr. jedva mogu da čitam domaću informatičku literaturu. Verovatno će i doći do toga kada dođe do kritične mase literature, mislim tu i na online, i offline literaturu : ) |
Imas to objašnjeno na Vokabularu u članku: Prilagođeno pisanje imena iz stranih živih jezika (transkripcija)
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 17:52. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.