SEO/Copywriting u Srbiji
 

Kakva su vam iskustva po ovom pitanju? Kako se snalazite za tekstove i prevode? Ko odlučuje o pisanom sadržaju u projektima? Cene? Da ne kuckam ponovo kako meni spolja izgleda cela situacija, evo linka do bloga http://ucesnik.blogspot.com

Pozdrav svima!

Pozdrav. Ne moraš da kuckaš ponovo u celosti, ali možeš da izneseš svoje viđenje ukratko i tek onda ostaviš link za one koje interesuje koji detalj više. Ovako izgleda kao reklama za blog, tim pre što nisi ostavila link na konkretan post.

Izvin'te na nepoznavanju netikecije. Pa, misljenje mi je da je stanje dosta lose i da se moze puno toga uciniti samo ako se malo vise obrati paznja. Takodje, web dizajnerima je u interesu da poslodavcima objasne zasto je SEO/copy vazan jer i najbolji dizajn gubi mnogo ako je sadrzaj traljavo napisan.

Sustina problema je u tome sto izradom veb sajtova ne bi trebali da se bave ni dizajneri, ni programeri, ni online marketing ili PR profesionalci vec svi oni zajedno u multidisciplinarnim timovima. Besmisleno je u izradi sajtova paznju pokloniti samo dizajnu, ne razmisljajuci o razlogu za njegovo pravljenje, nameni, konceceptu itd a prvenstveno o efektima koji sajtom zele da se postignu.
Ovakvim integralnim pristupom bi i SEO nasao svoje mesto u procesu pravljenja sajta od samog pocetka a pisanje odgovarajucih tekstova bi se radilo paraleno uz dizajn i kodiranje.

^^ apsolutno tacno, mada je takva idealna sinergija vrlo retka i napolju...

mislim da se moze reci da danas ne moze covek da bude samo dizajner ili copywriter ili marketinski strucnjak koji se bavi webom, vec se ocekuje da svako ima bar neka osnovna znanja iz drugih srodnih oblasti, jer se sve to visestruko preplice. Bez toga mozes da imas multidisciplinarni tim, ali ce komunikacija i efikasnost tog tima da bude losa (jedan od razloga zasto je mnogo losih sajtova koje su radili solidno veliki timovi, ali timovi sa nedovljno "renesansnim" ljudima)

Kaže se "riba smrdi od glave" - uvak je odgovoran onaj ko rukovodi poslom.

Tim može biti mali, veći, one-man-band, ali je pitanje u postavljanju prioriteta kada se radi o konceptualizaciji Web sajta. Da li je bitno kako će sajt izgledati (naravno da jeste, ali to dolazi na kraju), da li o tome treba odmah na početku raspravljati, ili se usresrediti na to šta je cilj nastupa i kako ga postići u konkretnim koracima?

Jedan od tih (prvih) koraka jeste briga o kreiranju samih sadržaja za sajt, u odnosu na koncept nastupa.

To je tako čest slučaj da se krene od dizajna pa se onda naknadno uklapa sadržaj a na kraju se sete da bi i neki SEO mogao da se uradi pa, sve jovo nanovo. Kreiranje sajta je pre svega kreiranje poruke, moraš prvo znati šta hoćeš da kažeš. Ako je za novinarstvo aksiom "ko, šta, gde, kada i kako", za marketing može biti "šta, kome i kako" saopštavaš. Problem su i očekivanja klijenata. Oni prvo što hoće da vide je rotirajući logo, zato su te, jel', i najmili da im praviš sajt, a ako im prvo dodješ sa parčetom papira gledaju te belo.

ajmo po redu
 

Moraš prvo znati zašto nešto hoćeš da kažeš (poslovni cilj) pa tek potom šta hoćeš da kažeš (komunikacioni cilj). Inače sajt praviš da bi ga imao.

Pa, dobro, to je pitanje terminologije, dal' je kokoška ili jaje... Meni se nekako podrazumeva da je (poslovni) cilj nerazdvojiv od onoga što hoćeš da kažeš. Ili grešim? Možda upravo u tome leži zec: da smo još u toj fazi gde nije jasno da sajt ima i neku konkretnu svrhu a ne samo tako da stoji i skuplja prašinu. Ljudi se nekad silno iznenade kad im se javiš preko sajta, u fazonu, jao nismo znali da ovo i radi. Ovo govorim za domaće firme pretežno.

Upravo tako. U fazi smo (generalno govoreci) da postoji svest da treba da se ima ali ne i zasto. Lep primer.

Kako je kod vas?

Ma, i ovde ima svega i svačega. Svi se generalno slažu da, hteo-ne hteo, moraš da si prisutan na web-u, u kojoj meri i kako zavisi od onog čime se baviš. To, naravno ne znači da svi znaju kako to da ostvare a što se bolje sam klijent edukuje pre nego što se udje u projekat, to bolje za sve. Bar da zna neke osnovne stvari pa da može da potraži second opinion ako treba.

S druge strane, obilje sam-svoj-majstor platformi i relativna lakoća sa kojom se kakav-takav sajt može sklopiti, je dovelo do toga da se usluge stručnjaka manje cene. Njih se sete kad shvate da nije teško napraviti sajt, nego da je teško napraviti dobar sajt, a o posećenosti da ne govorim.

Tržište Internet usluga je još uvek donekle divlji zapad i ovde. Imaš lovce u mutnom, naročito kad je u pitanju SEO, koji ti obećavaju prvo mesto na Googlu u roku od odmah, preprodavce sumnjivih linkova, a izgleda da je generalno najveći problem tzv. flake factor, i sa jedne i sa druge strane. Ja sam se tako nadovršavala tudjih započetih radova. Nedavno sam imala slučaj jedne devojke koju je "dizajner/developer" ubedio da treba da ima full-blown e-commerce sajt sa najskupljim ssl sertifikatom, gateway, merchant acc., bla-bla, a ona ima ukupno tri proizvoda (nakit) i time se bavi kao hobijem. Uzeo joj pare a kad je shvatio da ne zna kako da uradi sve to što je naobećavao - nestao! S druge strane, desi se lako i da te ne plate za rad.

Što se naših firmi tiče, oni bi svi u svet načelno al', ako mogu, da ne moraju da komuniciraju sa istim. Retko ko odgovara na mejlove, čak ni ono kurtoazno, hvala nismo zainteresovani. Samo nek se nauče da zaista koriste te svoje sajtove za komunikaciju, pa smo pola posla uradili.

Apropro Vaseg poslednjeg posta "Po jeziku se dan poznaje" kao i cele price koju ste naceli, krajnje prijateljski ukazujem da je glagol "treba" bezlican u spskom jeziku, sto znaci da se ne menja po licima, stoga podnaslov Vaseg bloga nepravilno stoji "Svetu trebaju ljudi", a trebalo bi pravilno "Svetu su potrebni ljudi."

Dobra vest je da je konacno posle vise od 189 godina izasao monolingvalni, odnosno srpsko sprki recnik u izdanju SANU. Deluje kao enciklopedija, ozbiljno je i tezak, ali nezaobilazno referentno delo za profesionalnu upotrebu.

Odlično, Jelena! Evo našli smo lektora za srpski. Ovo je prilika da uputim poziv svima zainteresovanima za jedan content oriented projekat iz Srbije prema svetu u veoma, veoma početnoj fazi. Skoro da i ne postoji:)

Ja sam baš o ovoj temi (web copywriting) pričao na BizBuzz konferenciji.

Princip važi od slučaja do slučaja. Neko je vizuelni tip, neko auditivni, ili kinestetički. Neko polaže jako puno na sadržaj, a nekom je bitno samo da lepo izgleda. Jako retki su oni koji kapiraju da nije njihov pogled na svet jedini i da treba jednako posvetiti pažnju svemu.

Klasičan primer kada je vođa projekta vizuelni tip: Uradi se ceo sajt sa Lorem Ipsum tekstovima a onda se na ta mesta "umetne" tekst koji stigne iz dotične firme. Onaj ko je vizuelni tip verovatno će za takav pristup reći da je normalan, "šta tu nije u redu?".

I ja sam recimo vizuelni tip, pa sam mislio da je takav pristup najnormalniji, dok nisam ušao dublje u NLP i shvatio kako ljudi funkcionišu.

Znači copywriting za web ima dve komponente: SEO i klasična komunikologija koja postoji mnogo pre Interneta.

E sad, kod nas ne postoji fakultet za copywritere. Ljudi koji to rade u Srbiji po advertajzing agencijama najčešće su završili dramaturgiju, političke nauke, ali i bilo koji fakultet. Po mom mišljenju web copy treba da radi osoba koja se razume u web tehnologije i ima talenta za pisanje i komunikaciju.

Marko Bijelić je recimo čovek koji je jako talentovan za web copywriting. Svako može da nauči SEO tehnike i da prožima svoj tekst visoko rankiranim frazama, ali dobar, smisleni copy, za to treba ipak talenat.

Pretpostavljam da si mislio na web koncepcije, principe, načine funkcionisanja i sl.

Da, dobar web copy mora da ima ravnotežu jer imaš ne dva, nego tri gospodara: naručioca posla, search engines i krajnjeg korisnika. Ako imaš sreće, naručioc ce ti dati odrešene ruke i verovati da znaš šta radiš a ako ne, sav trud će biti uzaludan. U mojoj praksi bilo je i slučajeva da dizajner/programer izgura neku svoju verziju jer mu tekst kvari dizajn! Ili odbije da se napravi Google sitemap jer, eto baš, on pruža i hosting service koji ne podržava skript potreban za Google sitemap. S obzirom da je korist od SEO teško objašnjiva, nije vidljiva golim okom i nema čvrstu garanciju uspeha, lako izgubiš raspravu.

Sto se tiče nekog posebnog fakulteta za copywrite, nisam sigurna da to postoji i ovde. Uglavnom su to ljudi kojima je engleski bio glavni predmet na studijama ali dolaze i iz raznih drugih oblasti. Ono čega ovde ima je obilje kurseva za copywrite, uglavnom kako spojiti kreativno pisanje sa tzv. sales pitch. SEO tehnike se tek od nedavno uključuju u kurseve. Postoji neki opšti koncenzus oko osnovnih SEO tehnika ali, kao što znamo sve se to lako promeni čim Google mahne repom. Mislim da je tu bitnije znati šta ne treba raditi.

Postoji fakultet. Ja znam da ih u Americi ima X. Moj jedan prijatelj je nedavno prodao stan da bi otišao u Ameriku na studije iz Advertising Copywritinga.

Mada, mnogi ljudi su talentovani za pisanje i bez fakulteta. Copywriting može da se nauči donekle, ali ni Čehov, Dostojevski, Hemingvej ili bilo koji veliki pisac nisu završili književnost.

Dobar copywriter, kao i dobar pisac, pre svega je osoba koja je jako zainteresovana za ljude, koja prisluškuje i pamti sve razgovore oko sebe, i zato jako dobro poznaje društvene stereotipe.

Ne sumnjam da ima koledža koji nude copywriting specijalizaciju kao što imaš creative writing kao major subject na gomili institucija. Pitanje je koliko ti takva diploma zaista otvara vrata (sigurno ne može da škodi), osim ako nije od nekog ultra prestižnog univerziteta gde dobiješ dobro generalno obrazovanje a ovo mu dođe kao šlag na tortu.
No, nema tu nekog opšteg pravila. Ne retko iskustvo (proven track record in generating and increasing sales) pretegnu. Ko što kažeš, dobar uvid u ljudsku prirodu i društvo su možda najbitniji faktori - dobar trgovac je pre svega dobar psiholog a, kad je reč o advertising copy, što bi rekli ameri, đavo je u detaljima.

Suština je po meni.
"Skoči pa reci hop",
"Ispeci pa reci",
"Razmišljaj tri koraka unapred kao u šahu".
Kada sve to imamo onda možda možemo govoriti o nečemu konkretnom i kvalitetnom.

srecom po nas, to tako uopste ne funkcionise ;)

kada bih birao izmedju fantastichnog copy-a koji je radio neko ko uopste nema pojma sta je seo i dobrog copy-a koji je eto i "SEO friendly" :1014:
ja bih uvek izabrao onaj prvi.

Same SEO tehnike ostavljaju dovoljno mesta za manevrisanje, i taj "gubitak" se moze kompenzovati bez problema.

Evo da se prikljucim temi, jer sam vec izvesno vreme freelancer u ovom poslu , a i smatram da jesam merodavna ponesto da dodam :) (dimplomirala iz lingvistike i engleskog jezika).

Pozdrav za Lalaland ;)
Secam se dobro Istokovog predavanja sa BizBuzz-a, za mene je bilo pravo osvezenje :)

Iz mog iskustva evo kako ide pisanje contenta za web (ovde mislim prvenstveno na sajtove) ako se dobije materijal od klijenta, jer cesto se pise od nule.

Od klijenta dobijem pisani materijal o firmi, proizvodima, uslugama, itd. To su uglavnom promo brosure pisane sa neke sajmove, i slicno, ili brosure o proizvodima, eventualno neki promo film. Neki put ima ponesto materijala sa starog sajta, ako se radi novi.

Pre nego sto zagnjurim u tu hrpu materijala, pitam klijenta ko su mu partneri, klijenti, konkurencija.

Onda krenem da razmisljam o ciljnoj grupi koja ce da pretrazuje i koristi taj sajt, i razmisljam cisto kao korisnik. Aha, ovo ce mi biti potrebno od informacija, ovo bih volela da saznam o njima, a da li imaju i ovo, gde to nude, kako i sta…

Tako ja sastavim lepo i mapu sajta. Pa na ovoj strani bi bilo lepo da bude ovo, odnosno logicno bi bilo da bude i ovo, a ovde link za ono... Znaci, vodi me cisto “koritnicki instinkt” odnosno vodim racuna o prakticnosti, dostupnosti, kvalitetu informacija, i generalno o user experience-u.

Onda se konsultujem sa web dizajnerom, i on uvek nesto sugerise, ovo moze, ovo ne moze, itd.

Kada se ustanovi konacna mapa sajta, onda ja krecem sa pisanjem materijala.
Opet razmisljam o korisnicima, ko ce da to cita, i kako treba da predstavim firmu.

U zavisnosti od delatnosti, kao i od ciljne grupe klijenta, sadrzaj pisem formalnim ili manje formalnim stilom, kostim zargon (da ne bude zabune :) to nije sleng), ili korstim sleng, kazem razlika, a ne distinkcija, i obratno, nesto sto u lingvistici spada pod termin registar jezika  Na ovaj nacin se gradi izmedju ostalog i imidz i osecaj profesionalnosti, ili bliskosti firme sa korisnikom.

Cesto mi se desi da zalepim na ekran sticker sa imenom ciljne grupe i njenim karakteristikama, sto pomaze da se drzim odredjenog stila jezika koji koristim, da razmisljam sta bi meni kao korisniku bilo blisko i korisno.

Naravno ovo je samo draft, ili ti prva ruka, jer posle slede obavezno smanjivanje kolicine teksta i finese tj. glancanje :)

Moje misljsnje je da je neophodno da copywriter-i budu diplomirani ljudi iz himanistickih nauka, koji su talentovani za pisanje i komunikaciju, i odlicno poznaju pravopis i gramatiku jezika na kome pisu.
Takodje je neophodno da imaju sasvim dobro znanje internet marketinga (SEO se ovde podrazumeva) i poslovnih komunikacija, jer pisu marketing, a ne knjizevni materijal.

Postoji toliko materijala na ovu temu na internetu i neophodno je da se stalno cita i uci, pocevsi od elementarne stvari kakva je priholoska razlika u citanju na webu i materijala u stampanom obliku.

Sto se NLP-a tice, generalizujem i uproscavam stvar da ne bude posle zabune, i upravo gledam handout-e jedne od prezentacija, vecina nas je ipak vizuelni tip :), a ogromna vecina “standardnih-poslovnih web prezentacija’ je pravljena za vizuelne tipove.

Nisam siguran da sam razumeo ovo "srecom po nas, to tako uopste ne funkcionise" ? :)

Što se tiče tvog komentara - pitanje je šta je efektnije, prosečan copy koji je 100% SEO optimizovan ili ultra zanimljiv i dobro napisan tekst koji nije SEO optimizovan.

Ovaj prvi će definitivno dovesti više posetilaca koji traže određene ključne reči, bar u početku, i jako će se dobro kotirati na Googlu za kratko vreme. Međutim, većina posetilaca će, kad počnu da ga čitaju, shvatiti da je to beskoristan tekst i neće ga uzeti za ozbiljno. Sa druge strane zanimljiv tekst koji je pisao neko ko nema pojma šta je SEO ima šansu da se viralno proširi u smislu da će ono malo ljudi koji nalete na njega da ga citiraju na svojim blogovima, i njegov PR će polako ali digurno da raste. To se meni desilo npr kada sam na svom blogu napisao zanimljiv tekst o podmuklom viralnom spamovanju koje radi Tagged.com . Taj tekst je mesecima bio drugi hit na Google-u kad neko kuca tagged.com . Ja tad nisam imao pojma šta je SEO ali eto, prosto tekst je bio zanimljv i skočio je jer su me citirali na XXX drugih blogova.

U svakom slučaju, ubedljivo najjača je kombinacija - zanimljiv tekst koji je dobro SEO optimizovan. To je ubica.

Jeste većina vizuelnih tipova, ali nisu svi! Oko 50% ljudi su vizuelni tipovi, 30% auditivni i 20% kinestetički. Plus, retko ko je samo jedan tip, obično su kombinacije, npr vizuelno auditivni.

Dakle, ta optimizacija poslovnih prezentacija za vizuelne tipove je greška jer to automatski znači da oko 50% i više posetilaca neće biti zadovoljni. To je greška koju sam i ja pravio godinama praveći Flash sajtove.

Primer: Najbolje dizajnirana poslovna prezentacija na svetu, koja je dobila sve najprestižnije nagrade za dizajn, a koja ima copy u fazonu "Mi smo vodeća kompanija za blablabla u regionu" učiniće da svaki čovek koji ima malo više razvijeno auditivno čulo pomisli da su u pitanju poslednji amateri.

Poznati su mi oni podaci u procentima :) Slazem se sa tvojim opazanjem. Rekoh da generalizujem stvari u uproscavam :) Posto je polje mog profesionalnog interesovanja pisani content i poslovna verbalna (pisana il ismena) komunikacija, sasvim se ogradjujem od dizajna, ali se savrseno slazem da vizuelno fenomenalna prezentacija nece mnogo uciniti, ukoliko je content loseg kvaliteta.

E sada nesto o skolama, odnosno profesionalnom usavrsavanju.

Sto se tice skola za copywriting, odnosno kurseva, oni u Americi pre svega funkcionisu na nivou jednogodisnjeg poslediplomskog skolovanja, posle koga se dobija ili sertifikat ili diploma, posto je za ozbiljnu magistarsku titulu, MA ili MSc potrebno da se polaze GRE, a i traje program 2 godine. Ima izuzetaka na par univerziteta, ali se MA odnosi na komunikacije i advertajzing, a ne samo na copywriting.

U Britaniji je nesto drugacije svi magistarski programi MSc ili MA su jednogodisnji, uz obavezno pisanje teze. Ukoliko nema teze, onda se dobija postgraduate diploma.

Ranije su ove programe, kao na primer postgraduate diplome in copywriting ili advertising, nudili koledzi koji su bili manje referentni, ali su u poslednje vreme sto se tice Amerike, poceli da ih i nude i kvalitetniji univerziteti, ali je to i dalje izuzetno daleko od Ivy League skola.

U Britaniji su ipak u pitanju koledzi, ili eventualno neki od “mladih” univerziteta, (nekadasnjih politehnika, koje su dobile status univerziteta 60-godina proslog veka, i bili su osnovane kako bi se deca iz siromasnijih slojeva obrazovala) koji imaju studijske programe koji pokrivaju medije i komunikacije. Ovi programi i dalje ne postoje na univerzitetima sa izuzetno dugom tradicijom, koji neguju tradicionalniji pristup nekim od drustvenih nauka.

I u jednoj i drugoj zemlji nije toliko bitna skola, a narocito mogu to da tvrdim za Britaniju, vec iskustvo koje imate.
Ukoliko ste zavrsili fakultet, pa jos imate i postgraduate diploma iz copywritinga, posto nam je to sada tema, uopste niste u prednosti u odnosu na nekog ko je diplomirao geografiju na primer, a ima na primer jednogodisinje iskustvo copywriter-a u advertajzing agenciji.

Ali generalno i u jednoj i drugoj zemlji je i dalje izuzetno bitno sa kog univerziteta dolazite, ako ste diplomirali, i koju on reputaciju ima. Svake godine se stampaju liste na kojima se univerziteti rangiraju To kao i radno iskustvo (idealno tokom studiranja, barem u obliku internshipa) govore poslodavcu mnogo, a vama olaksavaju dobijanje posla.

Jedina skola za koju ja znam da kod nas nudi nesto slicno jeste FDU i njhov specijalisticki program, znaci nije magistarski, iz oblasti reklame i medija.

Pozdrav, Jelena :)

Da, to je otprilike i moj proces a najlepše od svega je što se uvek sazna nešto novo, toliko je različitih biznisa i proizvoda pa nikad nije dosadno. Ono što mislim da bi svi Internet profesionalci, programeri, dizajneri, pisci, trebalo da imaju u vidu je tzv. big picture. Neki put se desi da sve ide glatko i bez project manager-a a neki put je prava katastrofa, pogotovu ako vođa ni sam nije dovoljno upućen u proces) jer svako vuče na svoju stranu nadmećući se čija je uloga važnija. Retko ko je 100% upućen u sve aspekte a, svakako, što više znaš, to bolje ali, s obzirom na količinu materijala, to je stvarno teško postići. Najveću uslugu ljudi čine jedni drugima u poslu je ne kad samo ističu ono što znaju, nego kad su svesni onoga što ne znaju. Uvek je bolje imati nekoga ko možda i nema odgovor na sva pitanja ali zna kako da dodje do odgovora.

ovo je sustina koju jako mnogo ljudi prospusta. Sajt ne pravis za sebe, nego za druge, i njihov ukus/potrebe/misljenje je ono sto je najbitnije...

Inace IMHO nema razloga da se tehnike istrazivanja trzista razlikuju bitno za sajtove ili za bilo koji drugi marketing (kvalitativno i kvantitaivno, fokus grupe i sl..), jedino su za sajtove, bar kod nas, budzeti premali za neko ozbiljno istrazivanje, pa se sve svodi na "osecaj" i talenat pojedinca da shvati kako ciljna grupa dishe...

Baš tako. Onda i copy prema njima i to konsistentno (uf, jedva otkuca ovu reč). Negde sam videla neki naš sajt (web design, consulting, tako nešto), vrlo elegantan, sav u nekom super profesionalnom zen fazonu, copy pristojan, dobar engleski, i onda na kraju stoji: Wanna know more? To jedno "wanna" koje se nikad, nikad ne koristi u pisanom jeziku osim ako sajt nije za rapper-a iz Brooklyn-a, pokvari sve. Grešaka, hvala bogu, se uvek nađe al' ovo mi je baš nekako bilo neočekivano s obzirom da je sve ostalo odavalo jedan sasvim drugačiji utisak.
Ja bolje da se skinem sa ovog foruma jer mi pola posla ostade neobavljeno danas:(

kako to izgleda konkretno?
 

Lalaland i Jelena Mickic na kojim sajtovima ste primenili saznanja o kojima pisete? Lakse je shvatiti gledajuci primer.

Mislio sam na ovo
potrebno je mnogo vise truda nego prozeti tekst visoko rankiranim frazama. Google postaje sve pametniji, srecom po nas.


Eto bas o tome ti pricam, ako previse obratis paznje na keyworde to ces uraditi na ustrb kreativnosti.
Slazem se da je killer onaj ko zna da najde pravu ravnotezu ta dva, ali IMHO vecu tezinu ima sitnica tipa, da sajt prolazi na validatoru i bude semanticki ispravan nego to napucavanje copy-a.

Uvek mi je malo bez veze da prozivam ljude doslovce, pogotovu ako nisu tražili review, nadajući se da će se možda prepoznati pa popraviti grešku. Upravo to se i dogodilo sa mojoj poslednjom opaskom o upotrebi "wanna". Greška je ispravljena ali, ako baš insistirate bila je na http://www.implementek.com/en/about.html . Ako pogledate stare stranice na www.archive.org videće te je.
Ko god radi tamo, :1043: na ažurnosti.

Upravo sam shvatila da sam možda pogrešno razumela Milojevo pitanje o konkretnim primerima. Ako su zapravo traženi primeri mog rada, evo jedne studije slučaja
Sweezers (PDF)