Sadržaji na internetu će se naplaćivati by Rupert Mardok
 

Medijski tajkun Rupert Mardok očekuje da će sajtovi koje poseduje njegova kompanija "News Corporation" početi da naplaćuju pregled sadržaja već u roku od narednih godinu dana, prenosi CNN.

Taj potez bi, prema mišljenju analitičara, mogao ozbiljno da uzdrma besplatno dostupne informacije. Govoreći na konferenciji, Mardok je rekao da je trenutni model besplatnog poslovanja koji podržava većina provajdera bio greška.
"Sada smo na sredini epohalne debate povodom vrednosti sadržaja i mnogim novinskim kućama je već jasno da je sadašnji model pogrešan", rekao je on.
Prema njegovim riječima, "News Corporation" predvodi u toj debati, te se nada da će se ubrzo pronaći prihvatljiv model koji će maksimizirati prihod u korist dioničara.
"Bili smo u prvom planu te debate i budite sigurni da smo na puutu da pronađemo dobar model koji će povećati prihode, a u korist naših akcionara...Sadašnji dani interneta uskoro će biti gotovi".
Mardok je naglasio da je dobar primer za to iskustvo sa "Vol Stritom džurnalom"u vlasništvu Njuz Korpa. Oko 360.000 ljudi preuzelo je aplikaciju "WSJ" na iPhone za samo tri nedelje, te se očekuje da će korisnici morati da plate "priličnu cenu" da bi mogli da pristupe sadržaju "WSJ" na internetu.

Mediji na zapadu u krizi, preti gašenje velikih listova
Evropski i američki mediji su teško pogođeni krizom i 2009. godina će biti tmurna i finansijski teška zbog smanjenih prihoda od reklama, pa će medijske kompanije morati značajno da smanje troškove da bi opstale na tržištu, navodi se u izveštaju Rojtersa.
Nemačka medijska grupacija RTL saopštila je da će ove godine imati značajno manji profit nego 2008. godine i da će zbog toga morati da smanjuje troškove u svim televizijskim i radio stanicama koje poseduje širom Evrope.
Španski Telesinko, koji je u vlasništvu italijanskog Mediaseta, imaće u prvom tromosečju ove godine pad profita od 64 odsto, što je posledica značajnog smanjenja reklama, nastalog zbog recesije i povećane nezaposlenosti širom Evrope. Procenjuje se da su u poslednja tri meseca cene oglašavanje pale za 20 odsto.
U sličnoj poziciji se nalaze i američki mediji, pa je senator iz Masačusetsa Džon Keri predložio da vlada uvede poreske olakšice za novine u SAD ili da im dozvoli da posluju kao neprofitne organizacije. Keri smatra da gašenje značajnih novina ne sme da se dogodi, jer će bez njih biti i manje istraživačkog novinarstva.

Vest je objavljena na sajtu: http://www.blic.rs/svet.php?id=91602

Rupi, srećno sa ovim poduhvatom . :)

Nema od toga nista :)

Nadam se da nema ali nisam bas siguran..

slazem se sa odgovorima starijih kolega, igrao se sa ovim neko od velikih i popush.o precice samo na druge sajtove koje nude iste informacije. Ono sto moze da pije vodu su premium servisi na koje navlacis korisnike putem besplatnog sadrzaja ali fully paid - taj aeroplan nikada nece poleteti :)

Papirno izdanje NYT je poskupelo 33%, zasto bi neko davao 33% vise za papirno izdanje ako web kosta 50% od stare cene? :) Think about that....predvidjam da ce u skoroj buducnosti papirno izdanje biti privilegija dobrostojecih...bar na zapadu...

Moje misljenje je da ce u papirnom izdanju opstati samo oni najbolji i novine ce kupovati samo osobe koje iz raznoraznih razloga vole osecaj da drze novine u rukama. To ce isto vaziti i za knjige ali u znatno manjoj meri.

Imam utisak da ce na ovaj nacin veliki igraci u blogosferi jos vise da profitiraju. Njima ovakve odluke najvise odgovaraju.

Moje misljenje je da ce ljudi na Internetu placati informacije samo u dva slucaja: da nadju partnera/prijatelje/da se zabave ili nacin kako da zarade od date informacije. To je manje-vise slucaj i danas.

Da, a mi ćemo svi da potrčimo da platimo taj sadržaj samo da bi oni prebrodili krizu i da bi njihovi akcionari bili zadovoljni. :)

Mislim ako im web donosi malo para, onda neka ga batale pa nek i dalje štampaju novine. :)

Stampano izdanje je vec nekoliko godina unazad cist minus za izdavace na zapadu i naravno prvi su na udaru sto se tice kresanja troskova. Ostace novinari koji ce pisati tekstove, reporteri i fotografi a stampano izdanje ce kostati tacno toliko da kompanija bude u plusu sto za sobom vuce manji tiraz ili vece cene postojeceg tiraza, u svakom slucaju onaj ko hoce da cita nove morace da ili plati vise i cita papirno izdanje ili da plati manje i cita internet izdanje. Sto se mene tice sasvim mi je prihvatljivo da placam 0.5e racimo NYT na dan ako mi se na mail isporuci pdf izdanje tacno u vreme kada izlazi iz stampe + pristup sajtu....

Ne mislim da bi trebalo tako olako odbaciti ono sto R.M. govori...

Suvise bi, verujem, bilo naivno verovati da ce opstati "free-for-all" koncept u pristupu informacijama. Svet je odavno na tom putu i ne vidim zasto bi Net bio izuzetak...

Opet kazem - nazalost, ali to sve zavisi od vasih, 'aj da kazemo politickih ubedjenja. Ako ste malo desnije, mozda i klicete "tako treba!" :)

Internet je anomalija naseg drustva, u smislu slobode izrazavanja i pristupa informacijama - a ne ogledalo drustva kako bi neka "romaticna" dusa mogla da primeti.

All in all, fellas - we're screwed... :1059:

Neki sajtovi će možda uvesti naplaćivanje, niko im to ne brani. No postoji jedna bitna razlika u odnosu na štampane medije. Za pokretanje i vođenje novina potrebna su velika sredstva (novinari, prelom, štampa, distribucija) tako da se skoro sve novine plaćaju i retko se ko usuđuje da se oproba sa besplatnim novinama. Međutim, pokreniti informativni sajt je kud i kamo jeftinije tako će uvek biti onih koji će nuditi free content, što će onima koji naplaćuju sadržaj uvek predstavljati veliki problem.

A sta cu onda da citam u wc-u? :D

^ laptop lepo :D

A ko ce da placa te tekstove na free sajtovima i kako mislis da vlasnik sajtova ima zaradu koja opravdava pokretanje takvog sajta?

Kada kazem placa tekstove mislim na to da nakon uvodjenja pay servisa za novine iste nece biti toliko neinteligentne pa da dozvoljavaju free public republishing preko info sajtova...najvise sto moze da ide je uvodni deo clanka i link ka placenom izdanju...

Da samo što pružaoci free usluga verovatno ne mogu da se mere sa ozbiljnim novinskim firmama koje poseduju velike resurse. Znači oni koji stvaraju stvarni sadržaj nisu u opasnosti od malih i jeftinih. Agregacija sadržaja npr. nije stvaranje sadržaja već presipanje iz šupljeg u prazno. Tako da prave novine, sa svim svojim resursima, nisu u opasnosti u tom smislu. Razlika je samo u formi finalnog proizvoda koji se isporučuje krajnjem korisniku i sasvim je logičan prelazak na elektronsku formu. I kao takav, može biti samo jeftiniji u odnosu na štampano izdanje i za njih i za nas. Pa ako smo do sad plaćali za papirno izdanje, u čemu je problem da plaćamo isto ili čak manje za izdanje u npr. PDF-u? A mislim da nije zanemarljiv ni aspekt uštede, ni iz ugla izdavača koji se rešio troškova štampe, a ni iz ugla ekologije gde se više ne generiše toliko fizičko đubre.

Pa ko ih sad plaća?! Kako trenutno sajtovi zarađuju kad nema pretplate?!

A ko je pričao o republishingu?! Da li su novinari koji rade u WSJ ili NYT jedini kadri da napišu dobar tekst?! Da li TechCrunch ili Perez Hilton nekog republišuju ili sami pišu tekstove?! Mislim, o čemu ti pričaš, nije mi jasno?! :)

pa tako je i sada, agregatori samo uvodni deo vesti preuzimaju.

Misli se na sajtove novinskih kuca, dakle zaradjuju prodajom novina.

Govoris o specijalizovanim sajtovima koji nemaju veze sa onim sto je napisano u prvoj poruci. Govori se dakle o pocetku naplate na NEWS sajtovima jer ne znam bas kako recimo TechChunch ili slicni mogu da me informisu o stanju u Iraku, berzi u Kini ili prenesu atmosferu sa sajma u Tokiju...a sve i da uspeju u tome nisam bas siguran da ce da dele besplatno kad vide da oko njih neki od toga uzimaju kintu...

Da samo sto bi uvodjenjem placenih servisa news agregatori izgubili na vrednosti...

bas naprotiv :)
ako sajtovi agregatorima daju uvodni deo [kao do sada] - posetilac ce sam sebi reci:
"sto da idem na Blic, oni mi traze da platim, idem lepo na agregator - oni imaju svaku vest iz svih mogucih izvora, polovina je besplatna, plus je na agregatoru sve lepo sortirano/povezano sa svim izvorima"

Zavisi kako gledas na to, ja sam recimo na Naslovima bio ukupno mozda 5 puta u zivotu zato sto imam sajtove sa kojih se informisem i to je to. E sad ima ljudi koji zele sve da pregledaju i vide ko sta nudi ali opet oni najbitniji i najrelevantniji nece biti besplatni, ja zaista ne vidim kakvu zaradu moze da ima jedan news agregator ako samo naplacuje reklame...ne samo u Srbiji, vec uopste. Kad kazem zarada onda mislim na vise od plate full time IT strucnjaka jer to onda znaci da je sajt one man show sto opet znaci da od toga korist mogu da imaju 3-4 osobe na nivou Srbije sto je nista...

Nisam bas ubedjen da ce ljudi pohrliti da se pretplate na online novine. Mora postojati neka ekskluzivnost da bi se to desilo - za vesti, dnevne novine ne verujem. Casopisi su nesto drugo.

Opet, sa druge strane postoji primer u nasem okruzenju gde postoji pretplata i to vec niz godina, sto ce reci da im taj koncept donosi vecu korist nego zarada od reklama. U pitanju je http://www.dnevniavaz.ba/ - najpopularnije novine iz federalnog dela BiH. Koncept je - udri po interesenatnim, senzacinalistickim i skakljivima temama i na net pusti deo clanka da se masa navuce pa neko ce i da plati.

Moje misljenje je da ce idalje postojati i besplatne stampane novine kao 24sata ili kako vec, kao i placene. Neki mediji ce uvesti pretplatu za online izdanja ali siguran sam veliki broj njih nece.

EDIT:
Sad pogledah taj sajt - klikom na par nasumicnih clanaka vidim da su prikazani celi. Eto toliko o tom konceptu - i oni su izgleda odustali. No videcemo, vreme ce pokazati.

Kako do sada niko nije pomenuo odnos zvuk i šum.

Milion i po agregatora blogova idi mi dođi mi. Svako ko može da napravi dobar sadržaj i privuče posetioce to treba i da naplati. Ukoliko WSJ, CNN, BBC ili neko drugi misli da može da napravi dovoljno dobar sadržaj da bi ga neko platio tako i treba da bude.

Ja prvi volim da citam lepo složene prelomljene magazine više nego blog postove.

Pa ako pratiš razvoj situacije, trenutno su upravo štampani mediji u krizi i ceo ovaj tekst je inspirisan time da novine propadaju lagano i da se sve seli na web a sad treba videti kako web što bolje unovčiti. Zarađuju oni i od weba, nigde ne piše da ne zarađuju od weba, samo piše da akcionari nisu zadovoljni tim što se zarađuje od weba.

Naravno da ima veze sa onim što je napisano u poruci. Ti pod NEWS sajtovima smatraš samo one koji imaju i štampano izdanje?! Evo čak i u Srbiji postoje e-novine.com koje recimo izlaze samo na netu i u kojima možeš da saznaš i stanje na berzi i šta se dešava u Iraku. Takvih sajtova u svetu je puno, zar ti misliš da samo NYT zna šta se dešava u Iraku?! Pretplatiš se na AP ili Reuters vesti i imaš uvek sveže informacije na svom sajtu.

I što TechCrunch i Perez Hilotn nisu news sajtovi, nego šta su?! Specijalizovani jesu, ali to upravo pokazuje da će se za svaku nišu naći neki dovoljno dobar sajt koji će i dalje nuditi besplatan sadržaj podjednakog kvaliteta kao i onaj koji WSJ i ostali budu naplaćivali.

Svaka roba ima kupca, ja ne sumnjam da će WSJ imati puno pretplatnika, ali daleko od toga da će free content da odumre u sledećih 20 godina.

Edit: A news agregatori nemaju ama baš nikakve veze sa ovom temom, ne znam kako ste to uspeli da ubacite u ovu diskusiju. :)

Pratim ja razvoj situacija ali ti ne razumes da su novine samo sredstvo za prenosenje robe koju proizvode novinske kuce (roba su informacije). Internet je postao dovoljno dostupan da se predje na drugo sredstvo za prenos robe koji je neuporedivo isplativije i sa neuporedivo manjim troskovima distribucije i pripreme.

Ne nego samo one koji sami prizovde informacije tj. imaju svoje novinare, svoje urednistvo i komplet redakciju.

Besplatnihh sajtova na svetu je puno ali oni ce polako nestajati sto se tice news contenta jer prosto se polako prelazi na drugi vid prenosenja robe (informacije), sa papira na net.

Free content ce uvek biti prisutan ali ce relevantnost istog biti marginalizovana...

Mislim da je ovde pravis krupan previd. Veliki deo sadrzaja novina su agencijske vesti, a manji deo kreira redakcija.

Zapravo - novine su te koje delom prestaju biti potrebne. Onaj koji stvarno kreira sadrzaj - agencije ili pojednici su potrebni u svakom modelu poslovanja

Kao sto je neko vec rekao i sajt sa besplatnim pristupom moze da se pretplati na agencijske vesti + deo sopstvenog sadrzaja i da pozitivno posluje sa prihodima od reklama

Mislim da gresis. To je mozda u Srbiji slucaj mada ni za to nisam siguran. Kupi Novosti, Politiku ili recimo Ekonomist pa pogledaj.

Evo ti onda po toj tvojoj analogiji još jednom, pa neću više... Taj proizvod, "informaciju", nije tako teško proizvesti koliko ga je u vreme novina bilo teško i skupo distribuirati i zato novine nije mogao da pokrene svako. Sada svako ko "proizvede" informaciju može lako da je distribuira putem Interneta i tu se pravila igre u potpunosti menjaju naspram onoga na šta je g. Rupert navikao i to je poenta cele priče.

Nije tako niti sam bilo gde rekao da je tako.

Rekao sam da je distribucija novina, prelom, stampa i ostalo veoma velik trosak jer je sve to samo distribucija robe koju proizvode novinske agencije, kako sada treba kresati troskove a povecati profit to je najjednostavnije uraditi promenom distribucije finalnog proizvoda tj. informacije a ova kriza dolazi kao kec na 11 da to sve opravda...


Gresis, poenta cele price je sto niko Mileusnicu nece platiti za vest koju je on objavio i napisao vec ce platiti Rupertu, kao sto niko nece verovati Mileusna Pressu vec NYT-u. Jasnije?

Jeste, jasnije mi je što te bluesman stalno proziva za trolovanje. :)

Kad kazes "proizvodnja informacija", na sta tacno mislis? Da li je to ona inicijalna vest/reportaza do koje je neko dosao? Da li je dalje komentarisanje/nadgradnja tog dogadjaja takodje proizvodnja informacija?

Samo sam koristio žargon drugog učesnika u diskusiji. :)

A nadogradnja/komentarisanje/analiza svakako jeste informacija. Recimo Reuters može da objavi vest da je nafta poskupela, to je jedna informacija. Sa druge strane, ako neki ekonomista uzme tu informaciju i napravi analizu kako će to poskupljenje uticati na svetsku privredu u vreme krize, to je jedna potpuno nova informacija.

Tačno, Huffpo radi tako i to vrlo uspešno, kako izgleda, bar za sada.

Oni plaćaju agencijama kao AP za vesti koje preuzimaju od njih, a imaju i sopstveni sadržaj (blogovi/komentari poznatih ličnosti). Čak i video materijal koji prenose, rade u dogovoru sa originalnim kreatorima (npr. MSNBC, Comedy Central, itd) koji unutra imaju reklame koje naplaćuju, itd.

I svi su zadovoljni, čak toliko da je Huffpo nedavno osnovao i fond od oko 2M (čini mi se) za finansiranje svojih novinara-istražitelja, itd.

Sve je to ok ali koji marketing model treba da postoji da bi to bilo isplativo? Placanje vesti koje preuzmes + placanje coveka koji ce ga editovati i posle plasiranje na web sajt koji treba reklamirati. Sta treba ce to da akumulira profit pored svih tih troskova?

^Morao bi da pitaš Arianu Hufington, a ako zaguglaš, sigurno ćeš je naći kako raspravlja na praktično svakoj popularnijoj TV stanici u USA, baš na ovu temu, poslednjih dana/nedelja.

Evo nekoliko linkova, nije mi bilo teško, pa kreni redom od ovih kraćih do teške artiljerije..

1. Arianna appeared on MSNBC's Morning Joe Friday morning to discuss her testimony before the Senate Commerce Communications subcommittee earlier in the week. The Wall Street Journal's Peggy Noonan joined the discussion about the future of journalism and the challenges new media faces.

http://www.huffingtonpost.com/huff-t..._b_199956.html

(video)

2. The discussion about the aggregation and distribution of content on the web heated up this week when the Associated Press announced plans to "launch an industry initiative" designed "to protect news content" online.

http://www.huffingtonpost.com/ariann..._b_185309.html

(+ video intervju sa njom (@Charlie Rose) na kraju članka.)


3.
Prošle nedelje je dotična skoro-pa-nam-zemljakinja (inače je iz Grčke) bila i u Senatu na razgovoru po tom pitanju, zajedno sa predstavnicima štampanih medija, pa koga baš interesuje (2.5 sata..) evo čitavog saslušanja :)

Print versus internet discussed at Senate hearing
http://www.cspan.org/Watch/Media/200...e+hearing.aspx

(video)

Današnji Blic: http://www.blic.rs/svet.php?id=105124

- Kraj besplatnih vesti sa interneta -

"Medijska korporacija Ruperta Merdoka „Njuz korporejšn“ počeće da naplaćuje onlajn klijentima sadržaj svih svojih vebsajtova. Ovaj 78-godišnji medijski magnat izjavio je da čitaoci mogu očekivati da će u već ovoj fiskalnoj godini, koja se završava u junu, morati da plaćaju ulazak na novinske i televizijske vebsajtove....."

http://www.politika.rs/rubrike/vesti...zdanja.lt.html

Toliki internet ce bas da uzdrma sto fali par stotina strana na dan iz nekih bednih novina.

Sigurno ce da ponude odlomke za google traffic ali se nadam da ce google da im blacklistuje sajtove sa npr +30 penalty.

Tad ce Rupert da zakljuci da je pogresno zakljucio.

Pa ja ne vidim nikakav problem sa tim modelom, recimo WSJ nudi zaista kvalitetan sadrzaj koji ljudima iz te branse apsolutno vredi te pare, i ljudi ce naravno da plate za kvalitet. Besplatne informacije ce se svesti na servisne informacije tipa pao avion, bio zemljotres i sl, ali bilo kakav kvalitetan, autorski sadrzaj ce se sigurno placati (a placao se i do sad, jer realno internet novinarstvo ne nudi bas neki kvalitet, 99% se radi o textovima prenesenim iz stampanih izdanja)

Ideja o naplacivavanju sadrzaja na internetu ima sanse da opsatane samo u segmentu koji se tice specijaliziranih oblasti gdje postoji interes da se kupi takva informacija.

Vecina informacija se ne moze prodati na takav nacin niti postoji interes kod onih koji ih plasiraju niti ima interesa da ih se kupi. Opste vijesti, politicke vijesti, sport, zabava, opste vijesti iz nauke i tehnologije, sve su to oblasti gdje ne vidim nacina da se one naplacuju jer tu nema takvog nacina interesovanja, a usto oni koji ih plasiraju zavise od posjetilaca.

Nikad nemojte zaboraviti da je reklamiranje u medijima u stvari prodaja posjetilaca, gledalaca, citalaca od strane davaoca informacija. Ako njemu opane prodaja opasce interesovanje onima koji imaju potrebu za oglasavanjima. Preselice se tamo gdje se okuplja veliki broj ljudi. U stvari informacije su kolacici koji se daju kako bi se oni koji dodju bili iskorisceni da pogledaju reklamu.

Kod nas uglavnom su inernet novinari manje placeni nego u drugim medijima, a oni vise rade jer gazde nece da angazuju dovoljan broj kadrova za kvalitetniji rad. Da bi jedan mediji bio iole uspjesan on mora dnevno da plasira preko 120 informacija iz svih oblasti. Izmedju toga najmanje 20% mora biti autorski rad novinara i da to bude vidno istaknuto.

Sad je polje interesovanja kod citalaca pomaknuto ka sporednim temama na ustrb politickim i zivotnim pitanjima. To je posljedica popularizacije interneta jer se tu pojavljuju ljudi koji se manje interesuju za "ozbiljnije" teme. Njihovo polje zanimanja fokusirano je na zabavu u sirokom smislu.

Da se vratim samom pitanju naplate sadrzaja. Vlasnici kompanija su u panici zbog smanjenja zarada i sad nastoje naci nacin kako bi vratili ono sto su nekad imali i tu se radjaju razne ideje, a izmedju toga i naplata pristupa. Oni nece da shvate da je proslo vrijeme ekstremnih zarada i da je internet napravio revoluciju i rasprsio zaradu na bezbroj malih sajtova. Njihova moc opada, a sve je to pospjeseno sa narastajucom krizom. Oni ce se morati navici da zive sa smanjenom zaradom ili ce propasti.

Da se moze zivjeti od oglsavanja bez naplate su vise realne, i to su primjeri nekoliko uspjesnih stampanih medija koji su presli potpuno na online. Usto tu ima onih koji godinama opstaju samo na internetu.

Posto je sistem kakav preovladava na zapadu sav u grcu od sve ucestaliji kriza koje sve brze izbijaju, sustizuci jedna drugu. Posljedica toga je povecavanje siromastva i tu se smanjuje broj mogucih kupaca dobro upakovanih proizvoda, informacija.

Da bi se pokrenuo internet saj sa vijestim ne trebaju velike pare, kod njegovog razvoja su mala ulaganja, i ako se poznaje tehnologija proizvodnje vijesti i trziste postoji velika vjerojatnoca da ce takav medij da opstane i on ce uzeti svoj dio kolaca na ustrb velikih. Usto oni su manje politcki povezani sa vlastima ili mocnicima pa postoji veca mogucnost da slobodnije pisu i istrazuju. Tako da politicki utjecaj velikih uvijek se moze dovesti u pitanje prije ili poslije.

Ovo nije idealiziranje, dosta ovoga pisem iz licnog iskustva i iskustava drugih mojih kolega kod nas i u inostranstvu.