-
e-Business
(
http://www.devprotalk.com/forumdisplay.php?f=24)
| martinluter |
26. 06. 2009. 00:08 |
Online prodavnice kod nas!
Zainteresovan sam za otvaranje online prodavnice, ali jos uvek nisam 100% siguran, jer nisam bas upoznat sa ovom oblascu na netu.
Ako imate neka iskustva, inoformacije o tome kako prolaze online prodavnice kod nas, jako bi mi znacilo dal' da se upustam u ovo ili ne?
Konkretno se radi o prodavnici tehnicke robe.
|
| pcigre |
26. 06. 2009. 12:57 |
Onako. Možeš i ne moraš.
|
| Markok |
26. 06. 2009. 13:27 |
Ako znaš odgovor na pitanje kako ćeš dovesti ljude na sajt,
možeš da se upustiš.
|
| pcigre |
26. 06. 2009. 13:38 |
Internet prodavnicama ne trebaju posetioci, trebaju im kupci.
Šalu na stranu, ja svima koji žele da uđu u taj posao savetujem da ne prodaju robu na kojoj su marže u proseku ispod 15%...
|
| Markok |
26. 06. 2009. 13:51 |
I kupci su ljudi,
mada ima i drugih škola mišljenja :)
|
| Aleksandar.Ilic |
26. 06. 2009. 15:01 |
Milos je rekao da im ne trebaju posetioci, Nije rekao da im ne trebaju ljudi :S
|
| martinluter |
26. 06. 2009. 16:42 |
U svakom slucaju potrebni su posetioci i to dosta. Bitno je da stalno ljudi dolaze i prate novine, a po nekad ce neko nesto i da kupi, verovatno ako su im uslovi odgovarajuci. Niza cena :), nacin placanja i dostavljanja kupljene robe.
Sto se tice nacina kako bih reklamirao sajt, verovatno bih isao sa dobrom optimizacijom i naravno placenim reklamama na jako posecenim sajtovima, kao sto je infostud ili slicni. Mislim da bi to bio najefikasniji nacin reklamiranja, sta bi drugo moglo?
Pitanje sam postavio iz razloga sto su ljudi jos uvek skepticni kod nas, po pitanju neta, a verujem jos vice i po pitanju same kupovine na netu. Jos uvek se svodi, cini mi se, na pronalazenje informacija, citanje, koje se primenjuju van neta, u realnom zivotu i na zabavu, muzika, igrice i sl. Nekih ozbiljnih poduhvata, sto se tice posla, jos uvek nema!
Eto ocekuje se neka crkavica, da je tako nazovem, od reklama, ali je sve to smesno.
Verovatno ce se to promeniti kad mladje generacije, koje sad poznaju net u prste, omatore, one koje poznaju net u prste i koje su postale zavisne od njega, pa ce u svojoj starosti i poslovati preko neta. Najveci broj ljudi iz poslovnog sveta ne poznaje net niti smatra da od toga moze imati neke koristi, pa je zato trenutna situacija losa. Kad dodje do smene tih generacija u poslovnom svetu, internetskih pasivnih i novih aktivnih, verujem da ce se situacija znatno promeniti, nadam se!
|
| Lalaland |
26. 06. 2009. 18:10 |
Citat:
Originalno napisao martinluter
(Napišite 71104)
Verovatno ce se to promeniti kad mladje generacije, koje sad poznaju net u prste, omatore, one koje poznaju net u prste i koje su postale zavisne od njega, pa ce u svojoj starosti i poslovati preko neta.
|
Moz' ti poznavati net kolko hoces ako nemas nacina da robu platis karticom, dzaba sve. Dok god su uslovi za otvaranje merchant accounts takvi kakvi jesu (potpuno van pameti, nedostizni bilo kom malom/novom biznisu) od trgovine nema nista. |
| Dragan Varagić |
27. 06. 2009. 09:47 |
Šta se stvarno dešava u srpskoj e-trgovini...
Svojevremeno sam radio konsating za jednu firmu koja ima veći broj prodavnica na ovom području, i sve veoma lepo posluju. Prodaja preko Interneta u Srbiji funkcioniše, ali sve više po principu preraspodele plaćanja u Nemačkoj, a ne u odnosu na SAD.
Veliki broj osoba ima kartice u Srbiji, ali ne i one koje mogu da se koriste na Internetu. Sa druge strane, Blic je svojevremeno pravio anketu u Novom Sadu, gde su ispitanici eksplicitno rekli da nisu sigurni u plaćanje karticama preko Interneta (nemaju poverenja). S druge strane, ista anketa je pokazala da novosađani veoma rado plaćaju sve i svašta putem e-bankinga.
Npr., pitajte Torbicu za procenat plaćanja karticama za domene preko CRI.rs, koji daje popust ako se na taj način kupuju domeni (čak su i reklamnu kampanju pravili povodom ove akcije) - to je inače usluga koju koriste napredniji Internet korisnici, koji bi trebalo da koriste kartice za plaćanje preko Interneta. Ali zato postoje i drugi sistemi plaćanja...
|
| chandler |
27. 06. 2009. 09:52 |
Evo moj drugar je otvorio online prodavnicu hidraulike, sajt je star 2 meseca, kaže da je već posle 2 nedelje na netu imao 2-3 poziva, i sledeće nedelje je prodao nešto sitno za 10-15e. Takodje kaže da uglavnom dobije jedan mail, telefonski poziv, na svakih par dana, ali to je to. Znači ne kupuju ljudi baš, više pitaju. Doduše i sajt mu služi više kao reklama nego online shop jer nije rešena ni online naplata ni ništa upravo zbog toga što ne zna kako će se stvari odvijati. Uglavnom, hidraulika nije isto što i tehnička roba, ti bi imao veće tržište, ali je opet online trgovina kod nas nova tako da ti sigurno predstoji punooo posla pre nego što dovedeš to na željeni nivo. |
| Goran Cirkovic |
27. 06. 2009. 16:19 |
Moje mišljenje je da treba krenuti sa online shop-om ako ste prva ruka u smislu da ne budete posrednik (npr. pčelar prodaje med preko interneta a vi kao web master očekujete svoj procenat...).
Takođe, to nije samo tehničko pitanje web sajta, već cele logistike uključujući i online naplatu kao jako bitnu stavku. Drugo, isporuka, garancija, stanje na lageru, online pomoć, telefonska podrška.
Ko ima dobro razrađen offline posao u trgovini treba da krene sa online prodajom, prvih godinu-dve će svu zaradu ulagati u marketing i treće će odlično poslovati. Drugi recept ne postoji!
|
| Lalaland |
27. 06. 2009. 17:34 |
Citat:
Originalno napisao Goran Cirkovic
(Napišite 71125)
Takođe, to nije samo tehničko pitanje web sajta, već cele logistike uključujući i online naplatu kao jako bitnu stavku. Drugo, isporuka, garancija, stanje na lageru, online pomoć, telefonska podrška.
|
Ovo je jako bitno jer ljudi cesto misle da je online prodavnica neka posebna vrsta trgovine. Jeste u marketinsko/tehnickom smislu ali osnovni principi trgovine su isti (kataloska prodaja bi bila najslicniji oblik). U sustini, najbolja priprema za otvaranje online prodavnice je rad u offline trgovini, tu malo ispeci zanat prvo.
Sto se navika kupaca tice, one se promene zacas. To sto Varagic pominje, jos se boje da kupuju preko interneta a rade e-banking bez problema. To samo govori da se daju lako navici na nesto sto im olaksava zivot. Danas-sutra da se stvore uslovi za online placanje i roba krene, vrlo brzo bi cela stvar postala normalna. Posta, koliko vidim (saljem redovno pakete odavde), radi super. Srbija je toliko mala da trgovci vecim/skupljim stvarima mogu imati i sopstvenu dostavu.
Ako se ovi iz RNIDS i slicnih organizacija toliko busaju da im je cilj razvijanje interneta, sto se tu malo ne pogura stvar, sa bankama na prvom mestu? OK PayPal ali to nije resenje stvari, to je tek pocetak. Troskovi PayPala u odnosu na sopstveni merchant account su mnogo veci a tek kad naletis na problem vidis koliko su u stvari skupi.
p.s. kad vec pominjemo kojekakve institucije i organe, tek kod placanja karticama ce biti mogucnosti da neko ustanovi monopol i krene da dere - pa dooobro pripazite... |
@Lalaland ... pa već postoji ponopol i to preko BancaIntesa ....
|
| Lalaland |
27. 06. 2009. 18:43 |
Citat:
Originalno napisao nixa
(Napišite 71130)
@Lalaland ... pa već postoji ponopol i to preko BancaIntesa ....
|
mogla sam i pretpostaviti da su se Vlasi vec dosetili... koja je njihova zvaka? |
Pa imaš već više tema na forumu oko toga ...
|
| Alex Covic |
03. 07. 2009. 19:19 |
Citat:
Originalno napisao Dragan Varagić
(Napišite 71120)
Prodaja preko Interneta u Srbiji funkcioniše, ali sve više po principu preraspodele plaćanja u Nemačkoj, a ne u odnosu na SAD.
|
Dragane, molim Vas da pojasnite boldovano, zaista ne razumem šta ste hteli da kažete.
Citat:
Originalno napisao Dragan Varagić
(Napišite 71120)
Npr., pitajte Torbicu za procenat plaćanja karticama za domene preko CRI.rs,
|
Koliko se sećam, pre oko godinu dana, kada je krenulo celo ludilo sa .rs domenima, Torbica i Valex su pominjali da je oko 20% domena plaćeno karticama (nek me isprave ako grešim). To uopšte nije mali procenat (doduše, kada se ukalkulišu stranci, i uzme u obzir da su domeni specifična roba sa specifičnim kupcima, može se doći do zaključka da je to i dalje vrlo mršavo). |
| Dragan Varagić |
04. 07. 2009. 10:10 |
Objasnio sam - plaćanje online se dominantno obavlja e-banking-om u Srbiji.
|
| torbica |
06. 07. 2009. 11:48 |
Citat:
Originalno napisao nixa
(Napišite 71130)
@Lalaland ... pa već postoji ponopol i to preko BancaIntesa ....
|
Odakle ti ideja da Intesa ima monopol? Svaka banka moze da uvede IPG samo ne vide razlog... |
| artur_dent |
06. 07. 2009. 19:35 |
Pa ako jedini na trzistu sa tom opcijom, pokrivaju 100% trzista, to i jeste monopol...
Naravno da vecina banaka moze da ponudi alternativu, ali ocigledno je da u tome ne vide "masan" interes...
Verovatno, analiticari koji procenjuju trzista online naplate, koji savetuju banke, nisu takvi optimisti kao ljudi okupljeni na ovom forumu.
|
| mileusna |
06. 07. 2009. 20:02 |
Citat:
Originalno napisao artur_dent
(Napišite 71289)
Verovatno, analiticari koji procenjuju trzista online naplate, koji savetuju banke, nisu takvi optimisti kao ljudi okupljeni na ovom forumu.
|
Pa ni ljudi na ovom forumu nisu baš neki optimisti. :) |
| mnebojsa |
16. 07. 2009. 22:30 |
Citat:
Originalno napisao mileusna
(Napišite 71290)
Pa ni ljudi na ovom forumu nisu baš neki optimisti. :)
|
:1007:Ne, ne, ne.
Mi samo kasnimo za ostalima par godina:krst: |
| borstale |
04. 06. 2011. 11:49 |
Jel veliki paušal na internet prodavnice? Klijent hoće da otvori internet prodavnicu mobilnih telefona, ali da bude sve legalno. Šta mora da uradi pre nego što postavi sajt?
|
Recimo može da otvori doo sa šifrom delatnosti za slanje proizvoda preko PTT-a. Treba videti s knjigovođom koji je tačno broj šifre.
|
| anion |
21. 06. 2011. 14:19 |
Kazes knjigovodji naravno da se sve lepo raspita i ispita kako,sta i gde?
Ako to odgovara otvoris i gotovo.. mislim da je to kod nas procedura....kao i sve uostalom!
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 07:22. |
|
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.
Mišljenja, saveti, izjave, ponude ili druge informacije ili sadržaji nastali na Sajtu su vlasništvo onoga ko ih je kreirao, a ne DevProTalk.com, tako da ne morate da se oslanjate na njih.
Autori poruka su jedini odgovorni za ovakve sadržaje. DevProTalk.com ne garantuje tačnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo čijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju između registrovanih članova.Web sajt može sadržavati linkove na druge web sajtove na Internetu ili neke druge sadržaje. Ne kontrolišemo niti podržavamo te druge web sajtove, niti smo pregledali bilo kakve sadržaje na takvim sajtovima. Mi nećemo biti odgovorni za legalnost, tačnost ili prikladnost bilo kog sadržaja, oglasa, proizvoda, usluga ili informacije lociranim na ili distribuiranih kroz druge web sajtove, niti za bilo kakvu štetu nastalu kao posledica takvih informacija. DevProTalk.com drži i čuva druga prava vlasništva na web sajtu. Web sajt sadrže materijale zaštićene copyright-om, zaštitne znakove i druge informacije o pravu vlasništva ili softver. Članovi mogu poslatu informacije zaštićene pravima vlasništva njihovih nosilaca i ona ostaju zaštićena bez obzira da li su oni koji prenose te informacije to naveli ili ne. Osim informacija koje su u javnom vlasništvu ili za koje dobijete dozvolu, nemate pravo da kopirate, modifikujete ili na bilo koji način menjate, objavljujete, prenosite, distribuirate, izvršavate, prikazujete ili prodajte bilo koju informaciju zaštićenu pravima vlasništva. Slanjem informacija ili sadržaja na bilo koji deo DevProTalk.com, Vi automatski dozvoljavate i predstavljate garanciju da imate pravo da dozvolite DevProTalk.com ili članovima DevProTalk.com bespovratnu, kontinualnu, neograničenu, globalnu dozvolu da koriste, kopiraju, izvršavaju, prikazuju i distribuiraju takve informacije i sadržaje i da iz takvih sadžaja koriste bilo koji deo u bilo koje svrhe, kao i pravo i dozvolu da koriste gore navedene sadržaje. Svi zaštitni znakovi (trademarks), logotipi, oznake usluga, firme ili imena proizvoda koji se pominju na ovom web sajtu su vlasništvo kojim raspolažu njihovi vlasnici.
