|
Nasa pitanja za nadlezne iz Mup-a, finansijske policije, tuzilastva...
Potekla je ideja da se organizuje sastanak sa merodavnim ljudima (advokatura, knjigovodstvo) i predstavnicima nadleznih institucija u zemlji (policija, finansijska policija, tuzilastva, poreska uprava, odnosno njihove nadlezne uprave) sa svima nama koji smo zainteresovani za e-poslovanje ili vec imamo neki oblik ovog biznisa.
Na tom sastanku bi trebali, koliko je to moguce, razjasniti mnoge nedoumice, nejasnoce, nepreciznosti kao i tumacenja postojecih propisa koji regulisu oblast internet poslovanja u zemlji i sa inostranstvom, bilo da je rec o poslovanju firme, preduzetnika ili pojedinca - freelancera. Pozivam vas da ovde sacinimo listu pitanja (FAQ) koja su svakom od nas znacajna i nejasna i ticu se e-poslovanja. Ovu listu bi na kraju zajednicki sredili i redigovali i poslali na adrese ljudi i institucija koji bi ucestvovali na sastanku sa ciljem da se i oni mogu sto bolje pripremiti. Naravno, sve ovo je motivisano poslednjim slucajem hapsenja nasih kolega, ali samo u cilju razjasnjenja slicnih situacija i bez namere da branimo bilo koje krivicno delo ukoliko je ucinjeno u konkretnom slucaju. Za sada, nasu solidarnost mozemo da izrazimo samo u odbrani njihovog ljudskog dostojanstva, odnosno da izrazimo neslaganje i osudu nacina na koji su ih mediji prikazali, sto moze biti predmet neke posebne akcije. |
Evo da probam da pomognem sa nekim pitanjima na koje godinama nemamo 100% precizan odgovor.
1) Kako je regulisano primanje prihoda od Internet poslovanja kod pojedinaca (fizickih lica). Primer a) Posedujem Web sajt sa reklamama i dobijam cek od recimo Googla (adsense). Kome i koliko placam porez na to? Primer b) Radim za americku kompaniju koja mi mesecno salje novac wire transferom (loro doznaka). Kome, kada, kako i koliko placam porez na to? 2) U skladu sa najnovijim desavanjima gde su vlasnici sajtova kladionicar.com uhapseni zbog affiliate linkova, voleo bih da vidim zakonsku regulativu jer: a) Po kom osnovu je postavljanje affiliate linkova protivzakonito? b) Ako je protivzakonito staviti linkove koji vezane za kladonice sta je sa ostaima? Npr. Amazon.com ima svoj affiliate program za prodaju knjiga. Da li to znaci da zaradom od tih affiliate linkova ponovo krsim neki zakon i mogu da prodjem poput nasih "kladionicara"? 3) Zarade preduzetnika Moj licni primer, za razliku od mnogobrojnih kolega koji rade kao pojedinci za strane firme, ja sam svoj rad "legalizovao" otvaranjem agencije. Pa opet, cak ni sada nisam 100% siguran da ne krsim neki zakon. a) Moja agencija npr. naplacuje intelektualnu delatnost (programiranje) i konstalting usluge. Pa opet, kada je programiranje u pitanju i primanje novca od stranih firmi (dakle izvoz), na pojedinim forumima postoje tvrdnje da su za takvu delatnost (izvoz software-a preko Interneta tj. updload na starne servere npr.) potrebne carinske deklaracije, medijimi na kojima ce software biti smestan, spediterske deklaracije itd. b) Preduzetnici pausalci bi navodno mogli da podizu bez problema do 100k din dnevno bez navodjenja konkretne svrhe (npr. sitni racuni). Da li je ovo zaista legalno i da li se onda ti "sitni racuni" mogu podvesti i kao prihod preduzetnika, sto samim tim moze upasti u one "ukupne prihode" (placanje poreza na extra profit ili kako se vec zove na kraju godine) Takodje nevezano za ovo, imam pitanje za njih, zasto je dozvoljena ovakva medijska hajka (koju je zapoceo MUP svojim saopstenjem) gde su dva obrazovna momka u javnosti predstavljeni kao "hakeri", "prevaranti", "kladionicari" itd. Mislim da je taj deo mog pitanja poprilicno jasan. |
Čini mi se da su ljudi koji su formalizovali svoje poslovanje otvaranjem firme ili agencije, imaju nekakva (kakva takva) uputstva gde, kad i koliko treba da plate, šta se kome prijavljuje itd.
Sa druge strane imamo fizička lica koja posluju preko interneta, gde je mnogo veća konfuzija, i kolaju razne dezinformacije. I na ovom forumu se svako malo pojavi neko sa pitanjima šta i kako sa porezom. Pri tom je naš posao takav da ogromna većina počinje samostalno od kuće, pa tek kad se biznis razvije razmišlja o tome kako prijavljivati te prihode. Evo još neka pitanja koja mi padaju na pamet, pored onih koje je Dinke već postavio: - da li ima nekih poreskih olakšica za pružanje usluga ili prodavanje proizvoda u inostranstvu? Ponegde se pominje da se na ono što se izveze ne plaća porez. - kako se dokazuje poreklo novca? Ugovorom? Mnogi nemaju klasične ugovore u papirnom obliku, naročito ako rade sitne projekte na elance-u i sličnim sajtovima. - kako dokazati poreklo ako je novac išao preko posredničkih sajtova tipa moneybookers (poznata "kladionica"). - šta ako novac dolazi od offshore kompanija - da li je to automatski sumnjivo iako su takve kompanije potpuno legalne? - kako fizička lica dokazuju svoje troškove? Npr. imaš sajt od koga zarađuješ, ali i plaćaš dobar deo zarade npr. 50% na adwords. Realna zarada je 50%, i samo na to bi trebao da se plati porez, ali kako dokazati šta su troškovi? - kako firme dokazuju svoje troškove? Za domaće poslovanje je jasno pošto novac teče preko računa. Šta se dešava sa troškovima u inostranstvu kao što su hosting, marketing troškovi i drugo? Verovatno nije problem ako se plaća poslovnom karticom online, ali sam čuo da se poslovne platne kartice relativno teško dobijaju za mlade firme. U tim situacijama vlasnik je u iskušenju da plaća svojom ličnom karticom, ali tada je teško prikazati te troškove i dobiti smanjenje poreza. |
Samo da dodam...slobodno predlazite pitanja bez obzira da li ih je vec neko stavio na listu, da ne biste gubili vreme uporedjujuci pitanja i trazeci duplikate! Tako cemo saznati i sta nas najvise svrbi...dakle, take brainstorming!
Sredjivanje liste cemo uraditi na kraju.;) |
po kom osnovu se zakon o igrama na srecu moze primeniti na internet sajt koji je hostovan u inostranstvu i okrenut stranom trzistu (cak iako poseduje prevod na srpski) ?
|
- kada fizičko lice ostvari prihod preko interneta, da li plaća samo porez na dohodak, ili treba da plati i ostala davanja koja plaćaju zaposleni, tj. socijalno, zdravsteno, penziono, itd? A šta ako je prihod stekao pored već postojećeg radnog odnosa (čest slučaj), gde je već platio socijalno i ostalo?
Mislim da bi i za državu bilo značajno da se ova pitanja raščiste, jer nije mali broj ljudi koji zarađuju preko interneta. Nisu samo programeri u pitanju, već i dizajneri, fotografi (stock photos), prevodioci, copywriteri, itd. |
Koji je kriterijum da bi se neki sajt smatrao domaćim ili stranim?
Po kom osnovu je pominjani www.freebeting.net domaći sajt da bi se zakoni Republike Srbije primenjivali na njega (vezano za zakone o oglašavanju, igrama na sreću itd, nevezano za pitanje poreza koje plaćaju rezidenti) ? Sajt se nalazi u inostranstvu, obraća se stranim klijentima na stranom jeziku i koristi strane servise za zaradu. edit preteče me xippi |
- pošto koristimo softver koji često ne može da se kupi od naših resellera, kako u slučaju inspekcije dokazati da je softver legalan ako je kupljen preko weba privatnom karticom i nema druge papirne dokumentacije?
- microsoft ima besplatne pakete za male softverske firme koje počinju, npr. Microsoft Empower, gde se besplatno ili za male pare dobija gomila softvera. Kako objasniti inspektoru odakle taj softver? |
@Markok
Samo mala napomena: domaći zakoni se primenjuju u potpunosti na poslovanje domaćih privrednih subjekata (firme, preduzetnici itd). Dakle, nema veze da li domaća firma ili preduzetnik pravi proizvode (web sajt/nameštaj/konzerve/whatever) prilagođene/lokalizovane za strano tržište i posluje samo sa stranicama -- oni su i dalje registrovani u Srbiji, imaju račun u Srbiji, u nekom momentu verovatno primaju devize na svoj poslovni račun u Srbiji itd. Dakle, nema smisla posmatrati sajt koji je u funkciji prodaje odvojeno od onoga ko je taj sajt napravio, odnosno onoga ko od tog sajta zarađuje. Ako se neko bavi privrednom delatnošću, a nije za to propisno registrovan (kao d.o.o, preduzetnik ili nešto treće), onda je to protivzakonito. Naravno, ako nekome ne odgovaraju domaći zakoni, može da registruje firmu u nekoj drugoj zemlji, ali to je potpuno druga priča... Dakle, u konkretnom slučaju: sajt ima svoj affiliate ID, za taj affiliate ID isplaćuje se provizija na račun firme ili preduzetnika u Srbiji koji je napravio taj sajt. Da je ta provizija uplaćivana na račun neke firme ili preduzetnika registrovanog u recimo Italiji ili SAD, primenjivali bi se zakoni Italije ili SAD. Dakle, situacija je jasna što se primene zakona tiče, a da li je neki naš zakon prekršen ili nije, to je sasvim druga priča o kojoj može i treba da se diskutuje na ovom forumu, predloženom događaju i drugde... |
Pročistio sam temu od offtopic-a. Molim sve članove koji žele da učestvuju u ovoj temi, neka postave pitanje. Sve ostale diskusije neka predju u zasebnu temu.
|
Zasto placamo PIO i Zdravstvo ako je firma registrovana kao dodatna delatnost?
Primer: Radim u nekoj firmi, i pored toga imam firmu registrovanu kao dodatna delatnost. PIO i Zdravstveno mi uplacuje firma u kojoj sam stalno zaposlen, zasto to placam ponovo za dodatnu delatnost? |
Kako zakon (koji god) posmatra fizicko lice koje zivi u Srbiji koje ima sajt na stranom jeziku, na stranom serveru, zaradjuje tim sajtom (recimo prodajom reklama) i novac leze na racun u inostranstvu? A kako ako su svi parametri isti osim sto je sajt na srpskom (okrenut dijaspori recimo)?
Kako zakon posmatra fizicka lica koja posreduju u trgovini na e-bay-u? :) Kako zakon regulise rad online aukcija gde aukcijski sajt uzima proviziju od transakcija ili pak samo prodaje neku vrstu "kredita" koji omogucavaju prodaju? Da li aukcijski sajt treba da se registruje kao komision ili antikvarska radnja ili buvlja pijaca? Da li vlasnik sajta mora da izdaje fiskalne racune za prodate "kredite" online? Ako kladjenje online potpada pod "igre na srecu" a Lutrija Srbije ima monopol na to, kako onda zakon posmatra razne privatne kladionice i "kvizove" na televizijama? I kako je dozvoljeno oglasavanje istih na svim medijima osim na sajtovima koji nisu deo velikih medijskih kuca? |
za poreze je jasna stvar, ali ne bi bilo lose razjasniti sledece: ako je server hostovan u americi koji se zakoni primenjuju vezano za sadrzaj sajta i koji je sud nadlezan u slucaju spora? Koliko ja znam vaze zakoni zemlje u kojoj je server (zato je recimo masa americke pornografije hostovana u Holandiji), ali bih voleo da mi neko strucniji to potvrdi...
|
Citat:
|
Sumnjam da se na sva ova i buduca pitanja moze adekvatno odgovoriti u okviru postojecih zakonskih propisa. Ali bar da cujemo tumacenja nadleznih, jelte.
Citat:
|
Bilo bi dobro da ako vec treba da se placa porez, da u bankama cim stigne bilo kakva uplata fizickom licu na racun, da mu se AUTOMATSKI skida procenat koji je rezervisan za porez. Naravno, lice kada otvara racun se potpisom slozi za tako nesto... Mislim ovo je predlog i pitanje da li je ovo moguce :)
|
Citat:
Scenario 1: U ponedeljak podigneš 10.000 dinara sa računa. U petak uplatiš nazad tih istih 10.000 dinara. Stanje na računu se uvećalo samo za 8.000 dinara. Scenario 2: Kupiš laptop od 50.000 dinara u prodavnici i platiš karticom. Posle 2 dana ustanoviš da ne zadovoljava tvoje potrebe (npr. Linux ne radi kako treba), vratiš ga nazad i prodavnica ti uplati novac nazad na račun. Stanje na računu se uvećalo samo za 40.000 dinara. Scenario 3: Studiraš u drugom gradu. Roditelji ti uplate 400.000 dinara za školarinu. Stanje na računu se uvećalo samo za 320.000 dinara. |
^ covek je verovatno mislio na devizne prilive.
Generalno, porezi i dazbine za fizicka lica su preveliki, i ja jednostavno ne vidim sta mi konkretno dobijamo time sto uplacujemo. Nek nam objasne tacno sta i kako, koliko ide od sume koje nam uplati neko iz inostranstva, ... takodje ako neko x lice primi devizni priliv, dali je moguce (i kako) jednostavno i sa relativno niskim troskovima, opravdati deo koji je x lice dalo y licu za neke usluge. u prevodu ako ja primim uplatu za neki projekat, to se u sustini svodi da sam ja celokupnu sumu zaradio i podlezem porezu, iako sam ja od te sume dobar deo raspodelio na ostale clanove tima. a pritom su u pitanju fizicka lica, sve gubi smisao ako su meni dazbine velike, i prakticno prelaze polovinu ukupno zaradjene sume, ... takodje ako primimo uplatu od famoznog moneybookersa, ne bitno dali je to uplatilo fizicko lice, kad se novac prebaci kod nas u banku, gleda se kao da je uplatilo pravno lice, tj. moneybookers, iako to nije slucaj... |
Ako sam ja dobro shvatio na svaki devizni priliv koji stize od pravnog lice na racun fizickog (a verovatno to vazi i za cekove)
trebalo bi da se plati >>porez na ostale prihode koji iznosi 20%<< i koji bi trebalo da se prijavi i plati 15 dana od podizanja novca. Plus bi trebalo da se plati i >>godišnji porez na dohodak građana<<, ako na kraju godine zarada predje odredjenu granicu. Ja do sad nisam imao nikakva iskustva sa placanjem gore navedenih dazbina, (primam novac na racun u banci po osnovu honorara od pravnog lica iz inostranstva). Prvo sta bi ja predlozio je da nadlezni organi uvedu posebnu pod kategoriju za oporezivanje, za sve one koji zaradjuju legalno novac putem interneta.Da se porezi umanje ( mislim da je tih 20% ipak previse),da pojednostave sto je moguce vise proceduru za placanje poreza(na primer da omoguce da se porez placa na nacin na koji se i novac zaradjuje,putem interneta). Mislim da bi sve to bilo itekako u interesu iole normalne drzave jel bi se samim tim i povecao uveliko broj novih poreskih obaveznika. |
Citat:
|
Ako mozemo da se uzdrzimo od diskusije na ovoj temi, pogotovo odgovora na postavljena pitanja. Zelimo da na njih odgovore strucnjaci, pausalne odgovore vec imamo godinama, nisu nam potrebni novi.
|
Prvo pitanje je, ko je sastavio ono saopstenje za javnost iz Mup-a i zasto ja moram da placam takve retardirane policajce, koji ustvari treba da nas stite od pravih kriminalaca?
|
Pitanja, većina postavljena i gore ali čisto da nekima dodam na težini.
1) Plaćanje online troškova u inostranstvu (firme). Plaćanje hostinga i mnogih drugih stvari je u većini slučajeva moguće samo karticom, a firme, pogotovu preduzetnici u početku verovatno imaju problema da dobiju kartice (zavisi i od banke do banke) kojima se može vršiti plaćanje putem neta, kako onda pravdati te račune na zadovoljavajući način poreskim inspektorima?! 2) I ako plaćate kompanijskom karticom ili iz svog džepa, račun koji dobijete od hostinga, ili ste online platili licencu za neki softver, kupili domen i sl, je obično odštampani PDF, da li je to dovoljno poreskim inspektorima?! Fakturu sa pečatom sigruno nećemo dobiti od ovih servisa. 3) Affiliate marketing. Pomenuh gore da se po ovome što se desilo kladioničarima i sajt koji nudi affilate linkove za avio karte ili hotel booking može okarakterisati kao turistička agencija bez licence. 4) Naplata preko posrednika kao što su MoneyBookers, 2checkout i sl. Nisam puno radio sa ovim servisima, ali kontam da je bezbolna varijanta za knjogovodstvo da fakturu zavedete kao da je klijent Moneybookers jer će on uplatiti novac, mada je to u osnovi pogrešno jer ste proizvod/uslugu prodali nekom trećem i ta firma će možda za sebe tražiti vašu fakturu?! Neko mišljenje ministarstva kako ovo pravilno voditi kroz knjigovodstvo. 5) Fizička lica i prilivi, ono što većinu ovde najviše interesuje. Koliki porez, gde se i kako plaća i sl. Iako su neke stvari ipak jasne posle višegodišnjih diskusija, dobro bi bilo da postoji neko mišljenje ministarstva koje sve lepo definiše i zaokružuje, da možemo da ga linkujemo po forumima sledeći put kad neko postavi pitanje koliki porez treba da platim na Google AdSense ček. 6) Famozno slanje faktura deviznom inspektoratu?! Mada ako se ne varam to će uskoro biti ukinuto u giljotini propisa?! Note: Pitanja se verovatno kasnije mogu razvrstati prema tome da li su vezana za poslovanje honoraraca ili preduzetnika/pravnih lica. |
Da li je se može dobiti službeno tumačenje u koju vrstu prihoda spada adsense, affiliate, prihodi od stock photo sajtova vezano za poreze i doprinose (za fizička lica).
Mišljanje koje se najčešće spominje: Citat:
|
Odična pitanja i drago mi je da se napokon nešto pokrene po tom pitanju. Hteo bih samo da se nadovežem:
1. Pravdanje licenci koje inače nisu besplatne, ali su dobijene besplatno pa ne postoji zapis čak ni na izvodima kreditne kartice. Dobio sam određen broj ovakvih kao član ASP-a, bilo za lepu reč ili u zamenu za moju licencu njima. 2. I drugo, verovatno ne baš FA, ali sigurno Q: danas sam stavio post na blog u kome, da bih pomogao poznanicima, pozivam ljude da uplate donaciju bolesnom detetu (direktno na njihov račun, naravno) umesto da kupe licencu. Da li sam upravo prekršio neki zakon jer nemam licencu za bavljenje humanitarnim radom? Off Topic: Naravno, ako neko od vas želi i može, svaka donacija je dobrodošla. Ima tamo link ka FB grupi sa detaljima... |
Citat:
Da li je pomenuti sajt (freeebetting) prodaje uslugu klađenja ili prodaje oglasni prostor? Da li je affiliate prodaja ili reklama? Ko prodaje, kome se plaća, ko isporučuje uslugu? Da li je prihod od web sajta (adsense, affiliate) prihod od imovine ili prihod od rada - ili što bi rekli prihod od posedovanja ili prihod od činjenja? Ako je prihod od rada, kako je moguće da da neko može da sedi 5 godina u zatvoru a da ima prihod od rada? Ako je prihod od imovine - da li je ta imovina u Srbiji ili u inostranstvu? Ako je websajt imovina u Srbiji - zašto nadležni organi ne ugase sajt freebeting (uzet kao primer). Ako je web sajt imovina i nalazi se u inostranstvu - da li ta imovina podleže zakonima u zemlji gde se nalazi ili zakonima neke druge zemlje. |
Svaka cast ljudi, mora se stati na put protivpravnom drzavnom nasilju.
|
Citat:
Nije jasno kako mogu da pomisle da mogu da ih optuziju za reklamiranje kockarnica u SRBIJI (tj srbima) - ako ne reklamiraju kockarnice (kao na freebetting) ima marketing target internacionalno trziste a ne srpsko jer je u srbiji zvanicki jezik srpski - znaci srbi to zvanicno ne mogu ni da razumeju.Ne postoji zakon da srbin ne sme da reklamira stranim drzavljanima kladionice. Ali ova tema za razjasnjavanje ovakvih slucajeva i sluzi -mada cak ni u ofline primeni ovo ovde ne pije vodu. |
i da li postoji neka razlika u tome kako zakon tretira slucaj kad affiliate program isplacuje fiksnu nadoknadu u odnosu na isplatu procenta ?
|
Povodom naših "kladioničara", za koje i dalje nisam siguran kako su prekršili zakon stavljajući affiliate linkove imam i ja jedno pitanje.
Imam sajt i želim da privučem posetioce. U tu svrhu organizujem nagradnu igru i nađem sponzora koje je spreman da dobitniku pruži uslugu hostinga na godinu dana. Prijave su besplatene, tako da ja kao organizator i sponzor nemamo nikakvu finansijsku dobit, već nam je cilj da naši sajtovi dobiju pažnju. Sad, na ovom forumu se pokrenulo pitanje da li ja treba da od ministarstva finansija da tražim dozvolu za organizovanje igara na sreću. Može li mi neko pojasniti ovo? Šta ako sam hosting provvajder odluči da organizuje nagradnu igru i u svrhu promocije pokloni hosting paket? |
Citat:
btw @dinke Ovo nije pausalni odgovor, dobih ga od drzavnog poreznika (pre ... 6meseci), ukoliko vas zanima tacno koliki je X mogu saznam oma. |
Kako regulisati sledeću situaciju:
Čovek drži agenciju. Prima uplate od stranih klijenata preko raznih online payment procesora na fizičko lice (neki od tih payment procesora i prihvataju samo fizička lica). Šta i kako taj novac regularno preneti na račun agencije? Ima li tu nekih dodatnih poreza i slično? |
Ajd jos jedno pitanje:
Sta se desava ako neka lica nisu placala nikakav porez ranijih godina a imali su prihode ispod granice za extra prihod? Sta se desava ako neka lica nisu placala nikakav porez ranijih godina a imali su prihode iznad granice za extra prihod? Da li ti dugovi mogu da se otpisu i da li to oni mogu da garantuju - pismeno. |
I kada stizu odgovori na ova pitanja ?
To nije pitanje za njih nego za organizatora. :) |
I da li se adsense i dalje definise kao i ranije - dakle bez poreza posto su mi u poreskom pre par godina rekli da treba za adsense da se placa samo extra profit jer je definisan ko izvoz.
|
Western Union. Koji je kriterijum i na koji način dokazivati da li je novac zarada, što podleže oporezivanju, ili ga šalje "tetka" (član porodice, rođak, prijatelj,...) na šta ne bi trebalo da se plaća porez.
Mada ako pročitate poleđinu formulara za prijem novca, lepo piše da fizička lica koja rade transakciju ne bi smeli da su u poslovnom odnosu. Ali činjenica je da ljudi ovo koriste i za zaradu, i kod nas i u inostranstvu. Dakle treba nam neko mišljenje za legalnu upotrebu Western Union-a. |
Citat:
|
ok ali koliko je to otprilike meseca dana, 2 meseca ili vise?
|
Rekoše 9. mart.
Predlog za prvo pitanje: Šta je to internet sajt? |
Citat:
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 21:14. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2025, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.