Mapiranje prepreka za razvoj e-trgovine
 

Kao što možda (ne)znate, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i Ministarstvo trgovine i usluga uspostavili su dosta dobru saradnju tokom proteklih nekoliko meseci o povodu rada na novoj Strategiji razvoja informacionog društva u Srbiji, koja je predvidela usvajanje akcionog plana za uklanjanje prepreka za e-trgovinu. Ova strategija usvojena je tokom leta na Vladi, što znači da imamo zeleno svetlo za nastavak akcije :)

Okvirni plan tokom narednih par meseci je da MTID i MTU naprave što detaljniju/jasniju mapu prepreka za razvoj e-trgovine u Srbiji, kako bi svima postalo jasnije šta su najveći problemi, koja regulativa treba da se menja/dopunjava, ko je za taj posao nadležan/odgovoran, koliko je vremena/para potrebno, koji su prioriteti itd.

U okviru ovog procesa potrebna nam je Vaša pomoć, posebno imajući u vidu da se ovaj forum u značajnoj meri bavi temama e-trgovine i da se na njemu okupljaju oni koji od toga žive (ili bi voleli da mogu da žive) ;)

Osnovne grupe pitanja su:

1. Sa kojim problemima se suočavaju trgovci i pružaoci usluga u procesu prodaje roba i usluga (kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji):
- na domaćem tržištu, domaćim fizičkim i pravnim licima
- u inostranstvo (izvoz), stranim fizičkim i pravnim licima

2. Sa kojim problemima se suočavaju krajnji kupci, domaća fizička i pravna lica kada kupuju robu i usluge:
- od domaćih trgovaca i pružalaca usluga
- od inostranih trgovaca i pružalaca usluga

3. Koji su to drugi problemi koji usporavaju, ograničavaju ili na drugi način štetno utiču na brži razvoj e-trgovine, na primer u oblastima:
- pružanja/korišćenja infrastrukturnih usluga (ISP, hosting itd)
- ugovornih odnosa (osiguranja, reklamacije, garancije itd)
- administrativnih procedura: registracije firme, vođenja knjigovodstva, obračunavanja poreza itd.
- finansijskog poslovanja (načini plaćanja, domaći i strani payment provajderi itd)
- logistike/dostave

Idealno bi bilo da u ovoj temi imamo samo poruke koje se bave što preciznijim identifikovanjem problema, a eventualnu diskusiju o problemima premestimo u neku drugu temu.

Pošto znam da je na ovom forumu u prošlosti bilo dosta diskusija koje su se vodile na temu raznih prepreka za e-trgovinu, bio bih vam vrlo zahvalan (naročito moderatorima) ako biste u ovoj temi poslali linkove na te teme ili direkne linkove na individualne poruke koje opisuju neki problem.

Takođe, pravilo je: što preciznije - to bolje. OK je da opišete slobodnim stilom šta vas 'boli', ali bi još korisnije bilo ako možete da navedete koji zakon/pravilnik ili koji član zakona/pravilnika je uzrok problema, koja institucija sprovodi neku problematičnu proceduru itd.

Naravno, slobodno pošaljite i opise svih eventualnih nedoumica u vezi sa e-trgovinom koje vam zagorčavaju život ili u praksi dovode do toga da se regulativa nekonzistentno primenjuje (takva situacija često nastaje kada neko pitanje nije zakonom regulisano ili je regulisano tako da ostavlja prostor za različitu interpretaciju od slučaja do slučaja/opštine do opštine itd).

Ako biste nešto želeli detaljnije da elaborirate ili pošaljete neki veći attachment, moj email je slobodan.markovic@mtid.gov.rs i raspoložen sam za prijem tona papira :)

Takođe, biće prilike da se uskoro vidimo uživo i popričamo na ovu temu na predstojećem DPT roštilju ;) http://bit.ly/aIsKuU (Beograd), BlogOpenu www.blogopen.rs (Novi Sad), konferenciji eTalk www.etalk.rs (Subotica) i BizBuzzu www.bizbuzz.rs (Niš). *** Obratite pažnju da priča uživo NIJE ZAMENA za notiranje problema u pisanom obliku u ovoj temi ***

I na kraju, ja se lično ne sećam da je neka državna institucija skoro pitala ljude koji se bave e-trgovinom "Šta država treba da učini za Vas", pa mislim da je ovo zlatna prilika koju svakako treba iskoristiti :)

Hvala unapred i pozdrav,
Sloba

[vaši odgovori ispod ove poruke]

a)

Najpre, problem je nepostojanje lako dostupnog sistema za online naplatu. Pod lako dostupnim mislim na to da je procedura jednostavna u svakom mogucem pogledu.

Bitno je da se omoguci da elektronsku naplatu mogu da implementiraju i sitni igraci koji nemau veliki promet i ne mogu da priuste da placaju astronomske cifre kako za koriscenje servisa za online naplatu, tako i za njihovu implementaciju. Doduse, cak i da hoce, oni to ne mogu da koriste jer su finansijski i tehnicki preduslovi za koriscenje takvih sistema za njih previsoki i neostvarljivi.

Trenutno su takvi servisi dostupni samo velikima, koji imaju dovoljno finansijskih resursa da mogu da se upuste u pustolovinu implementacije online naplate.

Najveci broj mojih klijenata koji je imao ideju da svoj posao prosiri i na internet, jeod toga odustao jer su uslovi za implementaciju internet naplate takvi da su za njih nedostupni. Jos uvek je prakticno jedini nacin internet naplate u Srbiji stara dobra naplata pouzecem ako postoji dovoljan nivo poverenja ili placanjem unapred, ako tog poverenja nema.


b)

Druga stvar, neophodno je da drzava nevosmisleno razjasni problem fiskalnih racuna u online trgovini. Trenutni propisi su nejasni i mogu se razlicito tumaciti. Vidi: http://pedja.supurovic.net/elektrons...-fiskalna-kasa


c)

Bilo bi pozeljno da drzava sa svoje strane moze da utice na bankarski sistem koji se ponasa kartelski i svojim visokim marzama obeshrabruje bilo kakvu vrstu elektronske naplate sitnim klijentima, pocev od obicne naplate na pos terminalima, pa do online naplate. Idealno bi bilo da drzava ustanovi takav sistem, da elektronsko placanje u svakom obliku bude najradiji izbor svih, pocev od banaka, preko trgovaca pa do kupaca.


d)

Naravno, nepohodno je da drzava najzad obezbedi sve potrebne uslove da u Srbiji pocnu da legalno rade poznati svetski sistemi online naplate.


e)

I na kraju, neophodno je da drzava sistemski obezbedi elektronsko placanje kao i internet placanje za sve svoje servise, usluge, takse, ili sta god da naplacuje od gradjana i firmi. Sve dok drzava to ne obezbedi svako njeno zagovaranje uvodjenja elektronske naplate s ene moze tumaciti drugacije osim kao sakupljanje politickih poena bez stvarne namere da se nesto stvarno i postigne.

Ja bi okrenuo malo celu pricu. Da bi odgovorio na to sto si napisao Slobo ja bi trebao da do detalja poznajem sve zakone, ne? Sto znaci da ja sada treba da izucim sve zakone Srbije da bi mogao da nadjem sta ne valja?

Ajde ovako, neka ti ljudi napisu njihov scenario kako bi izgledalo idealno poslovanje u polju e-trgovine. Pravni strucnjaci pri vladi jako brzo mogu da detektuju pravne probleme koji se namecu i na osnovu toga da se eventualno usklade zakoni.

Mislim da ne mozes traziti od preduzetnika da pisu i sklapaju zakone, jednostavno to nije njihova profesija. Pusti ih da naprave scenarije biznisa pa neka vlada vidi da li taj biznis moze da se radi u Srbiji ;)

Ja cu licno da doprinesem akciji sa mojom idejom koja ce manje-vise biti case Study posla koji je bio profitabilan (i time dokazan) i pored svih problema na koje je naisao (wtfjeans). Razlika je samo da ga nisam "izvozio" prvo u FR pa posle radio biznis, profit bi mi bio veci, a drzava Srbija zaradila od mene ;)

@Petar Marić
Naravno. Ti kažeš šta je problem i šta treba da se dela, i mi delamo :)

@Blogowski
Ne moraš da izučavaš zakone, niti da pričaš pravnim jezikom. Ono što nam treba u ovoj fazi je primarno opis konkretnog problema. Extra goodie je ako znaš šta je uzrok tog problema tj. u kom zakonu je problem, ali nije obavezno. Naravno, korisan je i predlog o tome kako bi nešto trebalo da funkcioniše, kako bismo mogli da formulišemo izmene regulative sa pravnicima.

Takođe, moje iskustvo sa državnom upravom govori da ćeš vrlo teško naći pravnog stručnjaka u Vladi koji će ti jako brzo detektovati problem kada mu opišeš kako bi nešto trebalo da funkcioniše, a sada to nije dobro regulisano. To je obično mission impossible i za daleko jednostavnije stvari od e-poslovanja koje obično dotiče veći broj potpuno različitih resora i zakona. U tome se zapravo i krije glavni razlog toga što se e-trgovinom u Srbiji malo ko bavi -- oblast je dosta široka i prelazi preko više resora (prodaja, porezi, ugovori, transakcije, porezi, dostava, uvoz, izvoz itd), ne postoji jedna institucija koja je nadležna za sve pomenute aspekte, ne postoje stručnjaci sa odgovarajućim iskustvom u svim tim oblastima i teško ćeš naći državnog službenika koji će pri čistoj svesti & zdravoj pameti ;) da se uhvati u koštac sa tim ludilom :)

Zato sve treba lepo mapirati, razvrstati, ispasirati i servirati u malim porcijama na usvajanje... da ono što je sada unmanageable postane manageable :)

Pozdrav,
Sloba

Praktično svi glavni problemi e-trgovine već su navedeni u prethodnim komentarima.

a) Problem sa carinama mora da se reši tako da se s jedne strane poveća cena proizvoda koji se bez carine mogu preko Interneta kupovati iz inostranstva, ali tada opet može da nastane problem (kao sa Nekermanom) sa firmama koje organizuju svoje poslovanje sa proizvodima koji imaju cenu do naznačene min cene carinjenja, pa organizuju prodaju van Srbije. Jedan od načina rešavanja ovakvog problema je među državni dogovor između ex-yu država o prodaji robe preko Interneta bez carina (ili sl.) - nešto kao "Inicijativa za regionalni razvoj e-trgvine".

b) Drugi najveći problem je priča o fiskalnim računima za prodaju online.

c) Priča o online naplati se ne može rešavati izvan bankarskog sistema, jer sve zavisi od toga koje banke rade ovakve usluge od nas... Ovaj problem ćemo imati bar još dve godine, ne-vezano za ovu inicijativu. Jedino što se može uraditi jeste promocija prodaje u Srbiji putem e-bankinga (ovo ne vredi van Srbije).

d) Mislim da bi bilo veoma potrebno da država naruči ozbiljno istraživanje o stanju e-trgovine u Srbiji, i to po privrednim granama, jer prema informacijama koje posedujem postoji bar desetak privrednih grana u kojima poznoji značajna aktivnost e-trgovine, ali se to nigde ne vidi zato što:

1. Privrednici iz ovih oblasti neće o tome da pričaju da "ne navuku" konkurenciju ozbiljnije na Internet.

2. Većina poslovnih modela su vezana klasična trgovina sa Internet trgovinom, pa se ne može iz APR-a (ili sl.) videti kolika je vrednost online prodaje.

3. Kako se radi uglavnom o tržišnim nišama, ako niste upućeni konkretno u stanje datih oblasti poslovanja, ne možete imati pojma da se nešto ozbiljno dešava na tim tržištima.

e) Nakon ovakvog istraživanja, bilo bi dobro da se u saradnji sa RTS-om napravi skup TV emisija sa temom edukacije i promocije e-trgovine.

Samo da podsetim da je diskusija još otvorena. Nije valjda da je ovo sve od problema što imamo vezano za e-trgovinu? (ne kažem da i ovo što je do sada navedeno nije više nego dovoljno i problema i posla, ali bih voleo da dobijemo što bolji pregled stanja...)

30.8.2010 je doneta Uredba o delatnostima koje nemaju obavezu izdavanja fiskalnih računa, a prvopomenuta je Internet trgovina :)

Inace, mi smo nesto ranije dosli do misljenja Ministarstva finansija koje kaze da pravna lica koja posluju u okviru sifre delatnosti 52610 (trgovina na malo u prodavnicama koje postom dostavljaju narucenu robu) a isporuku dobara vrse posredstvom kurirskih sluzbi, nisu u obavezi da ostvareni promet evidentiraju putem fiskalne kase....

Nova uredba nije loša za početak. Deo problema koji se odnosi na trgovinu robom i telekomunikacione usluge je rešen. Međutim, ja i dalje nisam skroz zadovoljan, jer mi se čini da veliki deo delatnosti (naročito usluga) koje se prodaju elektronskim putem (recimo delatnost 63: hosting i informacione usluge, tipa press clipping itd.) i dalje NISU uredbom izuzeti iz obaveze izdavanja fiskalnog računa. Nisam pametan šta bi bilo pravo rešenje -- ukinuti obavezu za sve što se pruža/prodaje elektronskim putem ili dopuniti uredbu tim "zaboravljenim" delatnostima (jednostavnije)...

U međuvremenu, pogledajte novu klasifikaciju delatnosti http://bit.ly/cXD8NK pa mi pošaljite info o još nekoj delatnosti koju bi eventualno trebalo izuzeti iz obaveze izdavanja fiskalnog računa, a ne pominje se u novoj uredbi http://bit.ly/bjxgeq

Pozdrav,
Sloba

Koliko je meni poznato, što se tiče klasifikacije delatnosti, u APR-u se sada navodi samo jedna, pretežna delatnost. Više nema onog "čaršafa" gde navodiš sve žive šifre koje ti padnu na pamet. Kako se ova uredba odnosi prema tome? Da li se popisane delatnosti odnose na pretežnu delatnost firme ili na pojedinačne poslove i fakture?

^ Је ли ова нова класификација делатности ступила на снагу?
Шта ће се десити са постојећом регистрацијом фирме ако те делатности уопште нема или је промењена?
И ово што рече милеусна...како ће се нпр. примењивати уредба о фискалној каси, према уписаној делатности или према стварном послу или фактури?

edit:
sad vidim da je uredba stupila na snagu jula o.g.

62.01 Рачунарско програмирање
i
62.02 Консултантске делатности у области информационе технологије

bi po logici trebalo takođe izuzeti. Kako bi i mogli artikli da se unesu u kasu kad su uvek različiti, od slučaja do slučaja? Jedino eventualno na sat rada ali i to zavisi od kompleksnosti posla tako da ne vidim logiku da postoji kasa.

Po meni je najbolje rešenje da se ukine obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sve obveznike koji naplatu vrše bezgotovinski. Cilj fiskalne kase je da spreči utaju poreza (tako što trgovac uzme keš i ne prijavi izvršeni promet i time izbegne obračun poreza). Sve ostale vrste transakcija imaju mogućnost kontrole.

@mileusna @3banchi
Pretpostavljam da se gleda delatnost u okviru koje si izdao račun. Dakle, kada obavljaš delatnosti sa spiska onih koje su izuzete iz obaveze izdavanja fiskalnog računa, onda ne izdaješ fiskalni račun. Recimo, kada prodaješ dopune putem Interneta, ne izdaješ fiskalni račun, ali ga izdaješ kada prodaješ hosting. Naravno, ovo je samo moje tumačenje koje ne mora da odgovara realnom stanju. Notiraću ovo pitanje, pa ćemo i njega da razjasnimo u komunikaciji sa MTU...

Pozdrav,
Sloba

...
 

Malo toga je ostalo sto dobri ljudi nisu vec pomenuli. Mislim da problem vise nije toliko u regulativi specificno e-trgovine vec finansijskog poslovanja uopste, narocito sa inostranstvom, poreske politike, efikasnosti sudstva itd. Jednostavno smo zaostali i to se sistemu svidja. Ali eto, ajd korak po korak

Carina i posta su vec obradjene ali moram da podvucem glupost sa spedicijom. To mora da se izbaci iz procedure za vrednost ispod, recimo, vrednosti jednog prosecnog kontejnera iz Kine.

Veliki sistemi su inertni i iako bi bilo idealno da pogurani sopstvenim interesom banke, drzavne institucije i regulatorna tela sama urade sve da pojednostave i pospese razvoj sektora, u datim okolnostima potreban je "nudge" u bubrege. Izdavati obavezujuca, jasna i lako primenjiva uputstva/naloge svim ucesnicima u lancu trgovine koji su pod drzavnom kontrolom kako da obavljaju poslove koji su specificni za oblast. Znaci sve poste, carinske ispostave, poreska odeljenja, NBS itd.

Dalje, bilo bi dobro napraviti poreske olaksice za neki pocetni period bavljenja ovim poslom, idealno do 3 godine. I tu ne mislim na porez na profit koji je vec mali vec na PDV i slicne namete koje na kraju placa krajnji kupac. Nista nece ispopularizovati kupovinu online kao primetne razlike u cenama. Po isteku olaksica trgovac ce morati vec da bude u konkurentnom lancu nabavke i moci ce sam da kreira manje cene ili ispasti sa trzista.

Procedura kreiranja e-trgovine u zakonskim okvirima mora da bude pojednostavljena po uputstvu Blogowskog.

Drzava ne bi trebala da se petlja u odnos banaka prema ovom sektoru. Ali moze da radi sa njima da ih "relaksira". Na ovom trzistu je sigurnost uvek ispred profita jer je malo i greske skupo kostaju a ne nadoknadjuju se lako. Nije tu problem sigurnost placanja karticama, vec nepoverenje prema trgovcima. Ovo implicira formiranje tela koje bi se bavilo auditingom onlajn trgovaca, neki Better Business Bureau koji bi davao sertifikate da je posao legitiman (ne u smislu da ste registrovani vec da imate televizore koje prodajete na magacinu ili resurse da isporucite uslugu). Ovo ne bi smelo da bude obavezno ali je ocigledna prednost prodavnica koje imaju "nalepnicu" u odnosu na one koje nemaju. Samim tim i banke bi opustenije ulazile u odnos sa e-trgovcima. Da li ova agencija/telo treba da bude drzavna? Moze ali i ne mora. Moze i tu da bude konkurencija izmedju fakulteta, instituta, revizorskih kuca, racunovodja itd. Ali drzava moze da izdaje sertifikate za bavljenje revizorstvom.

Omogucavanje davanja escrow usluge za to registrovanim firmama (advokatima). Ambiciozniji na ovom planu mogu da pokrenu sopstvene sisteme onlajn naplate sa escrow elementima.

Potpuno legalizovanje finansijskih posrednika (poput eMS-a) koji postoje da malim preduzetnicima omoguce rad onlajn a koji ne ispunjavaju zahteve banaka.

Formiranje nevladinog tela koje bi imalo moc da predlaze izmene u zakonima a prema presedanima i kretanjima na trzistu da ne bismo morali za 10 godina opet ovo da radimo.

Evo kratak update u vezi sa PayPal:

Imao sam juče telekonferenciju sa ljudima iz centrale PayPal u SAD i zastupništvu za Evropu u Briselu. Rekli su da su zainteresovani da za naše tržište aktiviraju uslugu slanja novca. Što se tiče datuma aktivacije, rekli su da neće uspeti ove godine, već tokom sledeće, jer su našu zemlju stavili u biznis plan sa drugim zemljama regiona u kojima sada nije podržan PayPal, pa sve ciljaju da puste u isto vreme. Kažu da im je potrebno dodatno vreme za integrisanje podrške za sva ta tržišta u interne poslovne procese i informacione sisteme (u šta spadaju anti-fraud i anti-money laundering kontrole, prilagođavanje Web servisa itd). Što se tiče mogućnosti za prijem novca tj. naplatu preko PayPal, rekli su da im to za početak nije interesantno. Prema njihovim rečima, politika nastupa na novim tržištima im je takva da počnu sa uslugom slanja novca, pa onda dalje šire ponudu. Imajući u vidu postojeća ograničenja NBS u vezi sa otvaranjem računa u inostranstvu, pitao sam ih da li postoji mogućnost saradnje sa nekom od banaka koje su prisutne u Srbiji radi omogućavanja usluge prijema novca. Nisu isključili tako nešto i rekli da će do kraja godine napisati i poslati MTID više detalja o dinamici i drugim detaljima u vezi sa uslugama koje će ponuditi za naše tržište.

Pozdrav,
Sloba

Evo, evo biće - samo što nije :)

U "QUOTE" su navedene sve prepreke koje postoje za razvoj e-trgovine.

Ne razumem zašto je autor ove teme pokretao temu kada je znao sve probleme koji postoje i koje je sam mogao da mapira a na kraju nam ih je i drugarski tonom predstavio? :lost:

skoro je Ivanhoe u jednom postu pominjao pasivno agresivan tip ličnosti.
Meni ovo liči na psihološku igru "Što ti ne bi, da ali..." objavljenu u remek delu psihologije "Koju igru igraš" Erika Berna gde igra počinje iznošenjem problema od strane glavnog igrača u formi "Postoji problem, ne znam kako da ga rešim...?".
Drugi, naivni i dobroćudni igrači se upliću u igru, prijateljski želeći da pomognu rešavanju problema iznošenjem predloga u formi "Što ti ne bi pokušao to i to?".
Glavni igrač nadmoćno odgovara "Da, ali taj predlog ne valja zbog toga i toga..." sve vreme znajući koje rešenje je moguće, podsvesno uživajući u superiornosti svoje pozicije tokom igre.
... kažem... meni liči na ovo ali nisam siguran :lost:

ono što sam dobro razumeo jeste da ćemo u sledeće 2-3 godine imati i dalje istu situaciju po pitanju PayPall-a u Serbistanu?

Koji si ti tip licnosti? Samo trolujes?
Ja sam kao i Blues za diskusiju ali ti brate, nisi konstruktivan. Malo se samobanuj dok ne prestanes da prosipas zuc.

Nije mi jasno čime sam zaslužio ovakvo šikaniranje sa tvoje strane?

Ja sam ovu temu postavio i ovde i na drugim forumima zato što *zaista* nisam mogao da sagledam sve probleme u vezi sa e-trgovinom i zaista sam puno naučio o tome od drugih ljudi. Nikad nisam rekao, niti mislim, da su predlozi koji su izneti glupi ili da ne funkcionišu, naprotiv.

Pozdrav,
Sloba

@smarkovic nisam govorio da su predlozi glupi ili da ne funkcinišu i nisam imao nameru da moj post doživiš kao šikaniranje.
Rekao sam da mi nije jasno zašto si pokretao temu kada si u startu znao odgovor zbog čega e-biznis ne funkcioniše u Srbiji a to si i prikazao u svom predposlednjem postu?


@torbica :) znao sam da ćeš se prvi javiti u odbranu.
Meni je takav vid solidarnosti gotivan i to sasvim je OK.

Slobo, ti si vlas' u ovu državu ... zagrizi metak ... izdrži šikaniranje :)

Vidak, daj brate zapevaj onu jednu tvoju ... prijatniji si :)

Najveci problem privrede trenutno je duznicko poslovanje, koje je kod nas postalo svakodnevnica. Ako krenemo od glave (glava uvek najvise smrdi), drzava je najveci duznik privredi.

Sa druge strane, drzava ne ispunjava svoje obaveze, ali trazi da svi oni koji duguju njoj ispunjavaju sve obaveze na vreme. Tako dolazimo u situaciju da se obrt para zaustavlja, i samim tim drzava svesno stavlja firme u nezavidnu situaciju.

Sa novim zakonom o stecaju drzava je opet obezbedila sebe, tako sto ona ima prioritet u naplati svojih potrazivanja, a sa druge strane ukinula je prebijanje dugova. Tako da uzmemo primer:

Firma A ode u stecaj.
Firma B potrazuje od firme A 100 hiljada dinara
Firma A potrazuje od firme B 120 hiljada dirana.
Firma A duguje drzavi milion.

Kako nas zakon funkcionise: Drava potrazuje milion, ima prioritet. Drzava od firme B trazi svojih 120 hiljada dinara, ne ineresuje ih to sto firma A duguje firmi B 100 hiljada dinara.
Firma B mora da plati 120 dinara, rizikujuci da i sama ode u stecaj. Naplatu svojih potrazivanja moze da uradi kada stigne na red, sto je uvek posle drzave, i to pod uslovom ako ima, a ako ne, otpisuje dug, opet na svoju stetu...

Tako da, dok se "gospoda" ne smiluje i dozvoli privredi da funkcionise, svako dalje pricanje o razvoju nekog drugog vida poslovanja je besmislen... Pravimo kucu na losim temeljima...

Ono sto je najtuznije je to sto su svi svesni ove situacije, svi znaju gde je problem, i niko nece nista da preduzme da promeni, jer to "gospodi" odgovara, i tako ce ostati na vlasti josh koji dan, godinu... dok ne obezbede svoje praunuke...

@vidak
Suština je u tome što u momentu pokretanja ove teme nisam imao sveobuhvatni pregled situacije (a ni kolege u MTU), što je bila jedina motivacija za pokretanje teme. Sada znamo mnogo više i to u velikoj meri zahvaljujući ovim diskusijama.

Možemo ti i ja da se oko nekih stvari slažemo ili ne slažemo, ali bez obzira na moju ili tvoju poziciju, u najmanju ruku je nekorektno sugerisati da igram neku besmislenu igru na 4 foruma sa ljudima čije mišljenje i rad izuzetno cenim.

Pozdrav,
Sloba

Nista, Slobo, sto bi se reklo, thanks for keeping us posted. Svaki reality check je dobrodosao, nama pretpostavke i analize ne znace nista, dok nam neko u brk ne kaze sta ce bude, mi kao da smo slepi.

Da li onda imamo neke druge predloge, lose bi bilo da se padne kao u neku depresiju zato sto, eto, PayPal nije jos a kada ce ne zna se, a svi smo znali i pre ovih diskusija da od full PayPal-a nema nista jos barem 2, cak i 3 godine.

A LiquidBrain sto je napisao, to je haiku i zalosno je da mozes da u tako malo reci opises koliko je bedna nasa ekonomska realnost i kratkorocne perspektive.

@smarkovic
Postoji bitna razlika između tebe i svih drugih učesnika na ovom forumu.

Taksimetar sve vreme kuca u tvoju korist.
U prevodu, ti primaš platu za to što se dopisuješ na 4 foruma a većina nas koja bi razvijala e-biznis trpi neostvarenu dobit (valjda pojam "neostvarena dobit" ne moram da objašnjavam).

Rekao si da ti i tvoje kolege iz MTU niste imali sveobuhvatan pregled situacije.
Državna uprava je mesto gde bi trebalo da borave edukovani i iskusni ljudi koji znaju kako da rešavaju pravne i organizacione probleme pa me interesuje da li si ti rekao da to u MTU nije slučaj?

Mislim i da si na potpuno pogrešnom mestu počeo da mapiraš prepreke jer posao MTU jeste da menja uzroke koji stvaraju prepreke a državne institucije bi trebale da vam budu izvor informacija o uzrocima i motivima države t.j. zašto državi ne odgovara da PayPall proradi (o ovome sam pisao ali nisi uzeo u obzir).


@bluesman
dao sam sve od sebe da u ovom postu budem prijatan ali brate, ja sam propevao od muke a ne zato što mi je do *a*a. :)

Meni su savršeno jasni problemi koje iznosite, i mogu da kažem da se slažem sa svim napisanim, samo ne mogu da nađem vezu koju ste vi pronašli između Slobe i te priče. Ako mi to objasnite - pridružiću se i ja šikaniranju Slobe :)

Razumeo sam svrhu nekoliko poslednjih komentara, pa mislim da nema smisla dalje polemisati na tu temu.

ua Slobo, ti si za sve kriv :)

@Vidak
Mislim da Sloba radi mnogo vise od dopisivanja na 4 foruma, ali zato ima puno nekompetentnih radnika u tom ministarstvu da je to tuga jedna. Ali, to je slika i prilika nase zemlje, te se slazem sa Herr Goranom da nije problem u EU, uzrok problema smo mi sami.

Video konferencija o konkretno ovoj temi.

http://livetv.rs/cms/view.php?id=11008&userid=0

@smarkovic.Iz zadnjeg pasusa - Kakvi tacno ugovori treba da se sklope izmedju svoje firme u stranoj paypal-om podrzanoj zemlji i vlastite firme u Srbiji da bi ona mogla da naplacuje usluge preko paypal-a a da sve bude u redu u pogledu poreske administracije. Najbolje bi bilo da strana firma sluzi prakticno kao protocno sredstvo za naplatu preko paypal-a I da sav novac biva prebacen u Srbiju.