|
I posle tridesete sa roditeljima
21. januar 2007. | Izvor: B92
Beograd -- Čak 85 odsto mladih ne napušta porodični dom ni sa 30 godina, dok se deca sa Zapada odvajaju od svojih roditelja već sa 18. Pojava "velike dece" i "produženog detinjstva" u Srbiji sve je rasprostranjenija. Finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla najčešći su razlozi dugog zadržavanja u porodici. Neretki su primeri onih koji imaju više od 30 godina i žive sa roditeljima koji ih izdržavaju. Oni nemaju nameru da sami preduzmu nešto, sve pod izgovorom da su prilike takve. Dok se zavisnost od roditelja na neki način podrazumeva za vreme školovanja, ona se nastavlja i kada se deca zaposle. Život pod sopstvenim krovom i emancipaciju od roditelja mladi ljudi u nekim zemljama na zapadu počinju mnogo ranije. Najtipičniji primer su anglosaksonske i skandinavske zemlje. Iz potrebe ili kulture dosta polažu na negovanje individualnosti. Kroz različite kredite i otvaranje tržišta rada žele da stvore odgovorne članove društva. Španija, Portugalija i Italija sličnije su srpskom društvu po ovom pitanju, dok u SAD postoje posebne olakšice. U Srbiji je tradicionalno održavanje više generacija na okupu. Posledice koje će zbog ovoga snositi pri formiranju vlastite porodice nisu zanemarive. Osamostaljivanje ne znači samo odvajanje u zasebnu stambenu jedinicu. Neophodna je psihička i fizička zrelost, poverenje, iznad svega odgovornost, ali i još mnogo toga, kako bi se neko osamostalio u pravom smislu reči. |
Ovo je istina, medjutim nikako ne mogu da podnesem to kako se mi poredimo sa svetom. Pre svega mi smo iza Evrope oko 400 godinia (priblizno), a iza USA oko 550 do 600.
Nasa ekonomija, nas MENTALITET, nas odnos prema stvarima, patrijahalnost... Mislim da je to poznata stvar, ali nema potrebe oko toga sada cupati kosu, jer kada se nekad odselis ili ti roditelju poumiru, bice ti zao sto si celav. |
Ima zanimljivih komentara na originalan članak...
Ja volim samostalnost i srećan sam što mogu sebi da je priuštim. Onaj ko želi da se osamostali on se osamostali. Imam drugara koji radi za 300e platu. Ne iznajmljuje trosoban stan u centru i ne vozi tatina kola, već živi sa cimerom u jednoiposobnom stanu gde dele sve troškove, a na posao ide gradskim. Obojica rade, imaju za troškove i džeparac i gura se, a vrlo lako su mogli ostati kod kuće. Kad zaškripi roditelji i prijatelji malo pomognu i preživi se. Kad odluči da se oženi doći će do smene cimera i opet polako. Razumem da se nema para i da je takvo stanje u državi, ali ljudi su prepuni kojekakvih izgovora. Kao da je uslov za osamostaljenje sopstveni stan, X5 pred zgradom i 1500 eura plata. |
^ Ilija je sve rekao!
|
Citat:
|
Sve ste rekli, samo da se slozim sa tim.
|
Yap bas tako ... evo vecina mojih drugova jos uvek ceka na mamu i tatu ... Cak sta vise u par navrata sam im nabacivao poslove i terao ih da ih ucim da programiraju ili sta vec ali njima je lakse da sacekaju da mama dodje sa posla.
|
Ugh hebote, ovo mi je tema poslednjih pola godine, doduše ne zbog mog slučaja, već drugara sa kojima sam odrastao. Niko ne jebe da radi nešto, samo izgovor do izgovora, a što je najgore - uopšte se ne osećaju loše što troše novac od roditelja i ne vraćaju ništa u kuću iako su i te kako sposoni za rad. Kad matorci nemaju, slegne se ramenima i izađe se napolje u nadi da će se nači neko da plati pivo, ili se ostane kući sa besom an ceo svet koji je tako nepravedan, a država naravno kriva za sve.
Uhh, ne smem da napišem više, evo već mi skače pritisak. Ne znam kako vipe da gledam na to, odrastao sam sa tim ljudima, poznajem ih preko dvadeset godina, i ne mogu da im objasnim neke stvari koje oni odbijaju da vide. I sve je gora situacija jer vreme prolazi, a oni su sve stariji. |
E, ima li neko mozda epizodu "Ciklotrona" (B92) koja nosi naziv (cini mi se) "Blejanje"... Ono o likovima koji nista ne rade, igraju igrice po ceo dan, grebu se od keve 100 dinara za gradski autobus, stekaju pare u rupi u stablu neke tamo palmice... Ili onaj sto je "astronaut", al' "nema rakete" i kako bi "radio neki biznis" samo da mu daju 10000 evra.
|
Pored svega navedenog, ovde postoji jedan kulturološki izuzetak u odnosu na ostatak sveta (većinu). Naime, ovde je sasvim normalno, šta više i očekuje se, da roditelji obezbede deci posao, obično u istoj firmi gde radi i tata (ili mama). Mnogi čekaju da im posao padne sa neba, a nedavno sam imao jedan razgovor sa jednim ocem koji ne dozvoljava sinu da radi za "privatnika" jer mi je bolje u državnoj firmu, iako ima 11000 dinara platu, tamo je bar "siguran". Čak ni posle pola sata priče nisam uspeo da ga ubedim da "dozvoli" sinu da se zaposli kod privatnika za 300 eur.
Postoji dosta slučajeva gde su "prisiljeni" da žive sa roditeljima jer nemaju stan, ali jednom moraš da presečeš, ako ništa drugo zbog mira u kući. Da se bezgranično volite, kada 6 ljudi živi u 40-50 kvadrata - mora da izbije kratak spoj negde. |
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 16:17. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.