Sayonara Nixa - さようなら
 

Upoznao sam Nixu upravo na ovom forumu 2005. i nekako imam potrebu da napišem ovo upravo tu.. Od sinoć kada sam na twitteru saznao, malo lutam bespućima neta i nekako ovde završim svaki put.

Sa Nixom nisam bio neki veliki prijatelj, ali dovoljno dobar da se međusobno ponekad kritikujemo, hvalimo, savetujemo i zajedno sanjamo.

Sećaš se noći na gtalku, skypeu, ali i na kafama kad bi ja naleteo u Beograd. Čak si jednom došao u Pančevo dok sam bio kod matoraca u poseti, da se ne bi smarao autom po gužvama u Beogradu..

Slike mi prolaze kroz glavu kada smo 2005. radili na onom web sajtu za one Francuze. Naše praktično prvo upoznavanje i saradnja.. I zajednička lova zarađena.

Se sećaš kada me u Kraljice Marije zaustavila murija i kenjala pa se ispostavilo da me pandur prati na twitteru i pustio me.. Kako smo se samo smejali..

I one zajebancije što smo imali kada si zakupljivao server u Francuskoj na OVH. Priče o tvom dedi iz Francuske.. I onda kada si mi promovirao neki projekt na ovom mestu sa bannerima. I kad si mi tražio savete, ali i kada si mi davao kontakte u USA da bi mi pomogao u sranju sa Paypalom.. I kada si mi menjao pseudo ovde... :)

Provlači mi se milion slika.. Ovih se setio trenutno..

Sve nas nekada život opauči po pičci. Voleo sam kako si uvek bio u gardu i fightao se. Nisi se dao nikada..

Jebemu, imao sam potrebu da sve ove možda bezvezne stvari napišem i kažem.. Morao sam ovde, mesto gde smo se upoznali..

Drago mi je što sam imao priliku da te poznajem Nixa. A sada idemo dalje.. Da radom pokušamo bar malo promeniti svet. Imaš ekipu iza tebe koja će sigurno preuzeti svaki po deo od tebe...

RIP my friend

Počivaj u miru :(

http://www.juznevesti.com/Hronika/Te...rljiga.sr.html

Kakva užasna vest... :(

Nisam coveka znao, ali sam citao njegove pisanije ovde, zao mi je zaista.
Najazeio sam se kad sam procitao ovo.
Nisam bio siguran o cemu se radi, al' mi bilo glupo da pitam, sve do linka Gruje.
Dirnula me prica Blogowskog, prica o nekome koga poznajes, prica o lepim trenucima, a te osobe vise nema.

Pocivaj u miru Nixa!

Nisam ga poznavao lično ali me je ova vest pogodila kao da sam ga poznavao ceo život.
Ja sam izgubio rođenog brata takođe u nesreći (nije saobraćajna) tako da znam kako je kad udari grom iz vedra neba. Posle toga mi je srce malo otvrdnulo tako da se nisam puno potresao kada bih na TV-u čuo da se desila neka nesreća, ali nije svejedno kad na Twitter timeline-u vidiš da neko nešto piše, da bi samo par sati kasnije saznao da ta osoba nije više sa nama.

Nikola, počivaj u miru.

Koliko god nekih mana da je imao, Nixa je bio mlad, pametan i jako talentovan lik, i da je samo imao vremena da malo odraste, mogao je velike stvari da uradi... znamo se odavno, ali smo 2009. proveli bas dosta vremena zajedno, pola godine svaki dan u office-u u Harageju, i jos isli zajedno na posao i sa posla jer smo tad stanovali u istoj ulici, pa na pice vikendom... i ja cu ga se uvek takvog secati: kao energicnog i zabavnog lika, face kakva se retko srece, koji u jednom prozoru gleda kod ili dizajnira nesto, u drugom cita o rootovanju iphone-a, a u trecem muva klinke na facebook-u...

ono sve ostalo sto je posle doslo je vec odavno postalo nebitno, a pogotovo sad...

Evo ja od sinoć blenem u šoku, ne znam šta da kažem, šta da uradim. Mislio sam da je neka glupa fora i taman sam se naoštrio da svima pojedinačno spomenem mamu - nekima sam obećao ako je fora da neću do kraja života reč da progorim ... nije bre fora. Nije.

Malo sam popizdeo što je blogowski napisao ovo pre mene, ali realno hvala mu jer je otvorio nešto što sam ja trebao da uradim ... ali pošto mi nikako ne ide - pomogao mi je. Sećam se takav sam bio i kada mi je mama umrla, trebao sam nešto da kažem na sahrani ali nisam znao šta .... ne mogu ... ne idu reči ... samo suza.

Ne znam ... iskreno meni dođe samo da psujem. Ne znam šta drugo. Besan sam i tužan, strašno. Prvo što sam pomislio je "jebem ga smotanog, pa ko njemu dade da vozi"... sad to više nije važno.

A ja ga znam ipak malo duže od većine vas. On me je i ubedio da započnem sa ovim forumom, kada sam razmišljao da li da pokrenem jedan mali forum gde će biti malo poruka ali da probamo da udarimo na kvalitet, on me je ubedio da je to dobra ideja.

A upoznao sam ga kao "tamo nekog klinca koji me stalno nešto zapituje". Voleo je sve da zna i uvek sam mu pomagao jer nije bio od onih "hajde uradi mi" nego "hajde objasni mi", zato sam mu rado i pomagao. I nikada mu nije bilo dosta. Stalno je učio i napredovao, pravio je glupe greške kao i svi mi, ali to je cena "odrastanja". Jebeš developera koji nema bar 50 nezavršenih projekata i bar 100 koji su još u fazi "imam sjajnu ideju". I svoje mane je vešto prikrivao svojom velikom energijom. I meni je uvek među prvima pokazivao šta god uradi, hteo je da se pohvali da je naučio i da zna da odradi sam.

I cimao me je stalno "hajde kad ćeš da završiš ono tvoje", "hajde što se ne reklamiraš", "hajde ovo ... hajde ono ..." ... bre nixa, nemam ja više živaca za to a i mator sam bre, na kraju ako ja to sve završim šta će vama da ostane. Zajebavali smo se stalno i kapirao je dobro moja čudan smisao za humor, možda se i ljutio nekada kada preteram, umem ja to, ali nikada nije pokazao.

Ne znam bre nixa ... najrađe bih te sada tako izudarao da završiš u urgentnom centru, ali znam bar da bi bio živ ... sve se nadam da ćeš da iskočiš negde da mi se keziš u facu kako si me zajebao. Ja bih te izvređao najstrašnije da ti je to najgluplja fora koju si ikada smislio ... ali bih ti oprostio.

Pročitah tamo ... 27 godina ... za mene si uvek bio "mali nixa", onaj dosadni klinac koga sam upoznao pre 10 godina, nisam ni primetio da imaš već 27 ... ali rano je bre za ovo ... strašno.

Ne vjerujem i dalje.

Nixa je bio toliko veci od zivota, da ne vjerujes da nije tu.

Upoznah ga na onom DPT rostilju na Adi...ne verujem sta citam.

Rip

On je bio jedan od onih sa kojim nisi morao puno da se sreces ili da se cujes ali kad se sretnete negde imao si utisak kao da ste stalno u kontaktu. Verovatno i zbog pisanja na forumu, TW, FB itd.

I pored toga sto smo smo mnogi na DPT-u profesionalci u svojoj oblasti., vise puta sam se prijatno iznenadio citajuci njegove poruke koliko siroko znanje ima i vidi se i po broju poruka koje je napisao koliko je doprineo razvoju ovog foruma, pored toga sto ga je i pokrenuo sa Bluesmanom. Bas pre nego sto sam video Flylordov info na FB, citao sam jedan topik na DPT o project management alatima gde sam naisao na njegovu preporuku i ono sto je napisao za Bluesmanov GK. Bio je pravi web samuraj. Zbog svega toga smatrao sam da je jedan od onih sa ovih prostora koji moze da uradi nesto na globalnoj sceni. Rekao sam mu kad smo se culi na FB da je malo-malo u NYC, nekako mi je delovalo da mu je uspeh nadohvat ruke...

Ne znam kako vi, ali nekako mi deluje da njegov gubitak za Internet zajednicu moze da se meri sa gubitkom za estradu kada je poginuo Tose. Oboje, iako su bili poznati u svojoj sferi, zapravo su tek pocinjali da krce svoj put ka zvezdama. Oboje su stradali na isti nacin, bili mladi, veoma talentovani i mogli su puno da postignu...

Znali smo se samo preko neta, ali i to je bilo dovoljno da osjetim koliko energije i potencijala ima u tom čovjeku, baš me je pogodila ova vijest. Život uzimamo zdravo za gotovo dok nas ovako ne ošamari.

Čovek obiđe pola planete, i neke nama strane destinacije poput Irana i Indije bez problema i okonča život u Srbiji. Tuga... :(

Jebiga... ni po jednom osnovu on nije trebalo da bude prvi među nama koji će da ode. :(

Stvarno mi žao iako ga nisam lično poznavao van internet sveta.
Počivaj u miru.

jednostavno sam bez reci. nadao sam se da je sve samo twitter zajebancija

rip brate

Nismo se poznavali licno, ali svejedno sam danas bio sokiran.. RIP.

jbte..

Videli smo se u subotu na startup-u posle gotovo nekoliko godina. Srdacno smo se izljubili i ispricali :(

Jos uvek ne mogu da dodjem sebi...

Rip :(

Da nixa moze da vidi ovu temu, izmenu bg dpt-a i poruke sa tw, verovatno bi i njemu zastala knedla u grlu. Neka mu je laka zemlja.

E jebi ga...

Upravo se dovezoh iz BG i kontam kako užasni uslovi za vožnju zadnja 2-3 dana...

Vec neko vreme ne pratim ovdasnju "twitosferu" i juce kada me je Sinisa cimnuo recima "si video ovo za Nixu" predosetio sam da je u pitanju nesto strasno. Isprva pomislio sam da je u pitanju neka zajebancija ovih bolesnih Nislija, ali Flajko je bio jasan da se sa takvim stvarima ne zajebava. Pa ipak otvorio sam njegov kontakt na iPhone-u ali nisam mogao da ga cimnem ... mislim da sam dugo gledao u taj kontakt i osetio kako mi se steze grlo sve dok nisu krenule suze :( Cak i sada deo mene ne moze da poveruje da sve ovo nije neka zajebancija, za razliku od Blues-a rado bih mu platio pivo i cestitao kako nas je sve zajebao ...

Inace Nixu znam jos sa ES-a, upoznao sam ga na jednom od es@pivo okupljanja mnogo pre nego sto smo otvorili DPT. Imao je taj sindrom decka iz provincije kako neko od ovih njegovih brojnih "prijatelja" rece, glumeo je neku fensi facu pokusavajuci da izgleda bolji od ostalih ali nasamo uvek je bio svoj i drag. Uvek se javljao svaki put kada bi provalio da sam u Bgd-u ili da sam u stranom gradu gde je on bio ili ako bi i naslutio da mi treba pomoc oko necega, bilo cega o cemu je imao makar i najtanju ideju kako funkcionise. :)

Secam se kako smo sedeli jedan pored drugog na blogopenu u Nisu i chatovali preko adiuma i bezanju u kafanu... ili kako smo ga dijica i ja zajebavali kako je just gay enough ... secam se kako je vozio onaj motor po Bgd-u, kako smo se drali kao magarci u Srahinjica Bana proslog leta ...

Ne znam Nixa brate, ja sam ateista ali nekako kad se ovakva sranja dese zelim da verujem da sam potpuno u krivu i da si sada sa mnogim ok likovima na nekom boljem mestu ... i da imas i tu jebenu baklju koju si spominjao ovde.

Dosao na DedaUp, zezali se maksimalno.
U utorak sa Miskolinom i ekipom iz Nisa napravili jedno predavanje, pricam u najvece, kad eto ga Nixa.
Prekinem pricu i kazem kako je stigao kralj, pridjem u sred predavanja, pozdravimo se..
Posle ga pitam odkud, a on kaze, Dosao sam da te ispostujem kao onda u Bg!!!


Suze mi i sada idu dok kucam ovo...
Necu doci na sahranu, u isto vreme imam krstenje jednog novog zivota, ali cu ga pamtiti i stalno spominjati kao kralja!

Srecno NIXA!!!

Nixu sam upoznala istog dana kad i Dinketa, 2009. godine, na Blog Openu u Nišu i naravno da sam, kad sam ga videla, pomislila: U jbt! Zajebala sam predavanje Miloja Sekulića (izvini Miloje, bežala sam ja i sa važnijih predavanja i bez tako dobrog povoda) i otišla sa ovom dvojicom, Dinketom i Nixom u neki obližnji šugavi kafić. Njih dvojica su sat vremena pričali nešto jebem li ga šta, ja ih ama baš ništa nisam razumela te sam se zabavljala njihovim pojavama i nekako je to uhvatio Dinketov fotoaparat zbog čega me je Peđa Blogowski posle zezao: “Gleda @Dijica u @NikolaDenic i kaže mu: Sad' ću te "mali" pojedem!!”

Vi ga znate bolje, znate kakav je bio programer, kakv drug, ali za mene je Nixa bio i takvog ću ga pamtiti frajer koji je uz to i programer. Da me ne shvatite pogrešno, ali ne viđa se ta kombinacija tako često.

Možda ne bih ni reč rekla o svemu ovome, jer ja uprkos tome što je do sad trebalo da razvijem imunitet na umiranje, s obzirom na moju profesiju, nemam dobru reakciju osim da zanemim pred činjenicom da je neko umro prerano. I da to nije fer. I da se ljutim zbog toga. Ali Nixu sam videla veče pre toga, i malo smo proćaskali, rekla sam mu da spava malo više, i da to kako brzo živi ništa ne valja. I rekla sam mu još neke privatne stvari, da prenese jedan pozdrav i da mi učini nešto kad se vrati u Bg. I rekla sam mu na kraju: “Srećan put Nixa. Aj vidimo se!” Nisam mislila ovako. Ne u subotu. I ne na onom mestu.

http://youtu.be/YyGPjr-ACQY
( nikad nisam znao kako YT da okacim ovde)

Ljudi, da ne kazem developeri i sl. , mnogo brzo umirete.
Nekako se gubite u nekom momentu, secam se bluesman-a... (da ne tupim).

Nixa izvini za off, ali ljudi mnogo ste brzi, a zivot kratak.

Nixa pocivaj u miru.

Čitam danas sve što pišete, od twittera, facebook-a, blogova, komentara ... primetio sam jednu interesantnu stvar. Jako puno ljudi, na čelu sa mnom, je prvo pomislilo da je ovo neka jako loša šala ... onako glupa kakvu samo pravi punokrvni geek može da smisli. Neverica, da li kao neki odbrambeni mehanizam ili nešto drugo - uglavnom primetio sam masu komentara u fazonu "jel ovo istina ili neka fora", "ej, nemojte a ložite", "glupa vam je fora" ...

Ne znam šta da mislim, verovatno svi oni koji su ga poznavali "uživo" ne mogu da se pomire sa tim da je njega nešto zaustavilo. Jurcao je na sve strane, ja sam ga par puta i pitao "jeli bre, jel ti radiš nešto u životu ili ideš samo po tim konferencijama, tvitapovima, okupljanjima ... ". Imao je snage i volje da bude svuda, u tome je neprevaziđen.

A sećam se i ja onih čuvenih "cipela sa prstima", evo i sada mi je to izmamilo osmeh, zezao sam ga za to gde god sam stigao. To smo ranije viđali samo na netu i share-ovali međusobno fotku kao "ej, provali ovo", ali to tako liči na nixu da obuče baš nešto tako ... čini mi se da je uživao u tome da bude ne samo u centru događanja nego i u centru pažnje, na ovaj ili onaj način.

Ja i dalje ne verujem. Sa svim svojim manama je pre svega bio naš.

I am too old for this ****.

Počelo je juče kada mi je bilo čudno kako Ivan Minić lajkuje moju fotku gde je Nixa .... a sam Nixa je rekao kako na toj fotki nije ispao najbolje, da ima podočnjake, što nije čudno, onako visok se lomatao po autobusu iz Pariza saaatima (danima?) jer tada avioni nisu vozili da bi stigao na e-trgovinu da se druži sa nama ....

Pogledao šta se zapravo dešava ... i .... užas. užas. užas.

*

Družili smo se više puta sa Nixom i uživo, uglavnom na konferencijama. Najluđe je bilo na biZbuZZu kada smo na kraju večeri Nixa, Mungos, Vanja iz web burze i ja zaglavili u nekom klubu gde su bili uglavnom tinejdžeri i bio je koncert nekog lokalnog repera.

Razliku u godinama sa ostatkom kluba i nivo uživanja u muzici smo dotezali tekilama. Nakon nekog vremena i odličnog razgovora sve je delovalo sasvim logično.

Ova stvar je bila vrhunac, tada su svi poskakali na stolove:



Od onda sam se sa Nixom uvek pozdravljao ovako:

- ko je broj jedan?

- gledaš me tebra

- čuvaj mi leđa

- čuvam ti leđa

I tako svaki put.

Eh, Nikola, ti si broj jedan, ali ovaj put ti nisam čuvao leđa ....

*

Na netu su bili komentari .... umro je jedan od naših ... potpuno se slažem s tim ...



...

više slike ovde

*

Radili smo nekoliko stvari zajedno, a mnogo stvari pokazivali jedno drugom, čime se bavimo ... i svaki put sam voleo da mu pokažem čime se bavimo, zato što sam znao da će biti prestrog, a to sam baš cenio.

Eto, pre nekoliko dana sam mu pokazao što sam uradio, naravno da me je sjebao oko nekih stvari, kao i uvek.

Trebali su mu neki podaci za ono što je smislio, zakasnio sam s tim jer sam bio u gužvi i rekao sada u ponedeljak:

- moglo je ovo i ranije, ali znaš kako je ...

a on je odgovorio:

- ma jasno ... nema veze, sve dolazi kada mu je za to vreme

*

...

Često smo raspravljali o rešenjima koja se koriste, bili strogi jedno prema drugom, ali oko ovoga, Nikola, nisi bio u pravu: nije još došlo vreme da odeš.

stvarno nije.

R.I.P. Nixa.

Upoznali smo se na ES-u pre mnogo godina i nismo uvek bili istog misljenja ali to sada nema nikakve veze... Strasno je sve ovo... :(

Veliki, veliki gubitak. Zaista ne znam sta drugo da kazem a opet osecam potrebu da nesto napisem. Poznavao sam Nikolu ne toliko poslovno koliko privatno, jedno vreme smo trenirali zajedno, bio je borac (u svakom smislu). Pocivaj u miru.

Neosporna je energija koju je taj čovek imao kao i želja i spremnost da svakom pomogne i izađe u susret. Ja ga nisam puno poznavao van online sveta mada je dolazio jednom kod mene u Kragujevac i viđali smo se povremeno po konferencijama i skupovima.

Pa i pored tog slabog poznanstva, znam koliko je bio predusretljiv kada su nam se igrom slučaja putevi ukrstili u Parizu. Iako nismo uspeli da se organizujemo za neku kafu i kroasane bili smo u svakodnevnom kontaktu. Naime beše to onda kad je onaj zloćudni vulkan sa Islanda blokirao avio saobraćaj u čitavoj Evropi pa tako i letove za Beograd. Nixa je imao povratni let dan-dva pre mene tako da se on cimao za alternativne načine povratka i o svemu me obaveštavao preko twittera i poruka "Vozovi su popunjeni, tamo nema šansa", "Lasta ide u to i to vreme, ima mesta, prestvaništvo im je u ulici toj i toj, telefon taj i taj" tako da kad je došlo vreme da se ja vratim kući praktično sam imao sve opcije otvorene i bez nekih većih problema sam se vratio u Srbiju.

Ja ne znam sta da kazem. Pre mesec dana nas je proveo nocnim zivotom Nisa, zavrsili smo na Veselim devedesetim u nekom klubu Vavilon. Koliko je zivota bilo u njemu. Koliko energije. Svaki put kad smo se sreli ostajao mi je utisak da je momak koji moze mnogo. Jbga.

nek mu je vecna slava, nixa je bio pun energije, imao sam prilike da radim sa njim doduse davno, zadnjih par godina nismo imali prilike da se druzimo, mislim da smo se upoznali na dpt sastanku ili prvom blog openu u pancevu, davno je bilo. zujao je sa jedne strane na drugu, samo sam gledao statuse na twitteru, pun energije. r.i.p. nixa

Videh za ovaj tuzni dogadjaj i jos ne mogu da verujem da je to stvarno. Kao da smo se i licno poznavali. Strasno...

Počivaj u miru i neka ti je laka zemlja brate!
Šokiran sam.

Poznavao sam čoveka preko 7 godina i čoveka sa kojim
mi je svaki razgovor bio konstruktivan i gurao me napred.

Juce se navrsilo 2 godine otkako Nixa nije tu.

U godini kad su nas napustili Miloje Sekulić i Milica Sekulić (nisu u srodstvu), navršilo se deset godina od kako nas je napustio Nikola Denić Nixa (1984-2011).

Svi koji su iole poznavali Nixu, poznavali su i Nixinu majku, Jasminu Aleksić. Nažalost, teta Jasmina je umrla od karcinoma prije godinu ipo dana. Sahranjena je u Svrljigu.

Za ljude koji bi željeli da posjete Nixin grob, nije uopšte komplikovano da se ode. Nixa je sahranjen na Novom groblju u Nišu. Groblje je bukvalno iznad grada, udaljeno nekih 15-ak minuta vožnje od centra. Put je dobar, gradski, a parking prostran. Nema potrebe da uzimate taksi u gradu.

Najlakši način je da se parkirate ispred radnji sa cvijećem, tu pitate nekog da vas uputi ka "narandžastoj cisterni". Kad dođete ispred cisterne, tu se orjentišete prema skici koja se nalazi na trećem slajdu ispod (kliknite dole desno da dobijete sliku preko čitavog ekrana). Spomenik je crne boje, prepoznaćete ga prema karakterističnom simbolu. Zvanični broj grobne parcele je C20-1-10.

jbt... 10 godina. nisam znao za milicu i miloja. sranje