CVS Server
 

Potreban mi je neki CVS hosting, pa ako neko ima neku preporuku + da bude besplatan jos bolje.

Razmišljam još da li da vidim sa mojim hosting provajderom, da li oni mogu da mi instaliraju CVS na server a ja da se zezam sa dodatnim softverom i slično.

Tek od skoro sam počeo da koristim CVS, pa mi neka vaša iskustva bila od koristi. pozz

Da ne ostanem nedorečen, treba mi za moje projekte koji večinom nisu open source, i hoću direktan pristup CVS-u, malo li je :)

Nisam nikada koristio CVS, ali u Superawesome koristimo SVN — Beanstalk je hoster. Za sada smo kod njih u nedostatku alternative, inace su im planovi nepovoljno konfigurisani (za nas) jer su prerestriktivni u pogledu kolaboratora/broja repoa, a nude vise mesta nego sto ce nam ikada trebati. U prevodu imamo mnogo malih projekata, a ne par velikih, i zbog toga trazimo alternativu.

Ukoliko koristis verzionisanje sam — bez kolaboratora, tj. ti jedini commitujes jednostavno podesi SVN na eksterni hard i napravi koliko god hoces repoa i vozi. Najbolja solucija IMHO.

Ukoliko opet hoces da ti sve bude online overi http://www.svnhostingcomparison.com/, a ovi su koliko ja znam najjeftiniji, ali nisam licno koristio http://svnrepository.com/

CVS je prilično mator, SVN je danas neki standard, a tendencija je i prelazak na distribuirane sisteme poput mercurial i git.

Ja sam za hosting ranije koristio assembla.com, bio je besplatan.

Mi isto koristimo SVN, samo sto smo konfigigurisali lokalni svn , pa onda radimo deploy na production server(e)

Odlucio sam se za assembla.com a za revisuon control sistem Mercurial, za start ce da bude dovoljno, isprobao sam i odusevljen sa mogucnostima koje nudi assembla.com

Hvala vam na odgvorima i pomoci.

@Djuki ja koristim godinama CVS za skoro sve privatne fajlove :)) (poshto je to jedini nacin da neshto ne zagubim). Git sam probao.

Ako te interesuje neki dogovor, pusti mi na priv kolko bi ti prostora trebalo i kolko bandwidth ocekujesh mesecno. Imam neke virtualne linux mashine koje skoro nishta ne rade, tako da bi ponuda bila vishe nego povoljna, a ako bude trebalo voljan sam da scaliram stvari dokle god meni i tebi odgovara :)

@Zstevo ipak sam se oducio za Mercurial, a meni ovo treba za neke moje male projekte, gde skoro ne ocekujem bandwidth. Tako da mi je assembla ok, a i našao sam alternativu XP Dev koji dozvoljavaju 5 repositories-a za džabe i pri tome mogu da budu i komercijalni projketi.

U svakom slučaju hvala.

Јел те не мрзи да укратко објасниш зашто ти треба баш екстерни хостинг?

Дистрибуирани системи за верзије не траже централни сервер и у принципу све то може да се намести и код куће одн. у кућној канцеларији. Наравно, треба ти веза с Интернетом да би други могли да допру, треба бекаповање и слично. Шта је пресудило у твом случају?

ф

Distribuirani sistemi ne moraju imati centralni server, ali ga najčešće i imaju. Može to i da se podesi i u lokalnoj mreži, što je i najbolje kada tim radi u lokalu, kancelariji.

Kada je tim decentralizovan, komunicira putem interneta, onda je nekako logićno da i server distribuiranog sistema bude dostupan preko interneta, pa da svi članovi tima mogu da mi pristupe i pokupe poslednje promene.

Prednost distribuiranih sistema je u tome što svaki član tima može da pravi svoje lokalne verzije, a da samo u ključnim momentima po želju izmene koje je napravio podeli sa timom.

To su razlozi zašto distribuirani sistem, i zašto sever na internetu.

Ima ovde mnogo iskusnijih ljudi koji koriste slične sisteme, ja sam početnik u svemu ovome. Ali ovu su neka moja razmišljanja.

Питао сам, јер и канцеларијски рачунар може да буде доступан преко 'нета, тако да није потребан екстерни сервер.

Подешавање сервера за класичан мали развој (гит + трац + бекап + управљање пројектима) је посао реда величине сат или два за постављање. (Наравно, одржавање тога тражи да се понекад опет уложи време, рачунај и с тим) Такође је код куће лакше направити тест окружење које стално компајлира и тестира пројекат.

Све у свему, мени делује да екстерни хостинг нема смисла, наравно ако су испуњене претпоставке које си навео.

Стоји, али не подразумева сервер на неком трећем месту. Ако имаш АДСЛ, онда можеш све то да одрадиш и у канцеларији.

Такође питање је да ли желиш да свој сорс код дајеш тамо неком трећем да га прегледа одн. мења.

Овај део приче се не доводи у питање.

ф

kolko sam ja upucen u git, on moze da koristi obican webhosting da ljudi sa njega vuku. a onda svoj rad shalju mailom nekom ko u lokalu uradi merdzovanje i gurne to u glavni repozitori.

A ja svoj CVS drzim na externom hostingu da bi mi uvek bio pri ruci :)) josh iz doba kad nisam imao aDSL kod kuce :))

Razmishljao sam o gitu da bih mogao da radim offline sa punim konforom, ali ovo za sad pije vodu :) (dobro, moj CVS je single user :)))

Nije ti potreban kompjuter kojem može da se pristupa sa neta. Dovoljno je da kompjuter ima izlaz na net, može biti iza rutera, firewall-a, itd.

I onda lepo instaliraš ovo ovde besplatno čudo:

https://secure.logmein.com/products/...advantages.asp

Dakle to staviš na svaki komp i oni se onda vide kao da su u lokalnoj mreži. Pored Wina, ima beta verzija za Lin i OSX.

Nisam lično koristio, ali sam čuo za isti i koristio drugi, takođe besplatni, proizvod (LogMeIn Free) te iste firme za remote desktop pristup kompjuter koji takođe nema javno vidljivu IP adresu. I taj klijent sam bio instalirao u Win pod VMWare i radilo je OK.

Iako je sve navodno sigurno, postavlja se ipak pitanje da li želiš da odabrani server držiš na kućnom kompjuteru zbog.. sigurnosti, a to se lako rešava baš kako sam rekao gore: instaliraš neki sistem u virtuelnu mašinu, a onda taj server koji odabereš (CVS, SVN, itd) i ovaj gore Hamachi klijent na taj sistem u VM. I to bi trebalo da je to. Pristupaš odakle hoćeš toj mašini koja je pod VM i tako izolovana od host kompjutera.


Ako se kojim slučajem budeš razmišljao za Win + SVN varijantu, obavezno pogledaj besplatni VisualSVN server..

Да додам на ово, ако можеш да мењаш NAT уносе, онда ти не треба никакав секундарни програм (а-ла Хамачи) већ је довољно подесити одговарајуће портове за приступ. Ја тунелујем све кроз ССХ (SSH) и то се доста добро понаша.

Сазнао сам међутим да неки провајдери у Србији ограничавају приступе портовима, па је Хамачи једно од могућих решења.

За заинтересоване, Хамачи ради лепо под линуксом, пробао сам, али пати од истих проблема као и сви: динамичке ИП адресе су смрт за било какву инфраструктуру.

За то је бољи динамички ДНС и не-Хамачи веза. Али опет, зависи од захтева које имаш.

За ово препоручујем да се просто одвоји посебан рачунар који се само бави сервисним пословима: чувањем података, бекаповањем, чувањем развојног окружења и сл. До скоро сам држао Фарму, која је била пентиум 3 на 266 MHz са 256MiB меморије и око 700GB диска, и која се одлично сналазила у тој улози. (морао сам да је жртвујем када сам се преселио но то је посебна прича) Овакве машине могу да се прибаве за приближно 0€ ако имаш где да тражиш, те сматрам да вреди и такав сетап.

Надам се да није проблем да се надовежем и да кажем да субверзију и сродне производе ЦВС не препоручујем за удобан рад. Били су добри када није постојало ништа друго, али време је да се пензионишу.

ф

Добра ствар код гита (и блиске фамилије) је што може да се тунелује кроз све, укључујући СМТП (SMTP). Потпуно ми је замислив сетап у коме је „неко у локалу“ уствари скрипт који аутоматски убаци заркпу у ризницу (repository).

Е сад, гит није добар ако се ради на стварно огромном пројекту, но то је друга прича која вероватно у овој расправи није битна.

Ово је једна од за мене кључних „нових“ предности гита, јер сам стекао навику да носим лаптоп са собом у возу / аутобусу / авиону, а могу на миру да бележим где сам шта урадио иако нисам окачен на нет. Једна од кључних „старих“ предности (у односу на ЦВС) је што можеш да пратиш верзије свих објеката, а не само датотека.

Додатна згода је програм који мигрира ризнице са ЦВС-а и СВН-а на гит и чува целокупан историјат пројекта, све закрпе, сва гранања и све ознаке. Требало ми је око 2-3 сата да мигрирам целу, додуше невелику, кућну радиност са свн-а на гит. Нисам зажалио.

ф

cao filmile :)
mi ziivimo u serbia, i imamo adsl up/download 1:16

a najveci paket je trenutno otprilike 2mb download.

sve vece od osrednjeg portala u php-u je malo tricky za hostovanje u kucnoj radinosti...

e da, jel sam pomenuo prilichno cheste prekide interneta zbog:

- Grejanja... da ljudi renoviraju grejanje, iskopaju ulicu a sa tim i optichki kabl kojim recimo cela banjica dobija net.
- Telekoma i ostalih nad provajdera.
- Nestanka struje (da, to ovde jos postoji)
- Glavnog inzinjera u ISP-u koji kaze tehnicarima da odseku i prevezu vlakna koja se ne koriste, da bi se par minuta kasnije ispostavilo da ta vlakna provajduju internet za pola beograda...

ovde ne postoji SLA, ovde se ljudi igraju prodaje interneta, i to za ogromne pare, ako mogu da dodam..

Ako radis bilo sta slozenije, i ako to ukljucije strane developere koji moraju da imaju pristup repository-ju 24/7 ti jednostavno nemas izbora - osudjen si da negde napolju hostujes.

@Filip: virtuelna mašina vs zaseban kompjuter - backup cele VM se lako radi i lako se seli na drugi hardver (a skoro sve redom, pa i one besplatne, nude mogućnosti kao kreiranje trenutne slike i onda lako vraćaš sistem u to stanje, itd, itd.) Trebam li tek da pominjem bare-metal virtuelizaciju (trenutno je nemam jer mi jednostavno ne treba, tj. za sada mi obični VirtualPC/VMWare Server Free/VirtualBox rade posao više nego dobro)? Jednostavno, održavanje je lako.


@Djuki: ovo sa Hamachijem radi savršeno (uz izuzetak pomenutih din. adresa, ali ti ne praviš nikakvu "infrastrukturu" kako Filip reče, uvek bi mogao da ukucaš IP u hosts fajl i slično), bar kod mene, a ti vidi, možda ti se svidi. Ja sam na mreži gde mi provajder dodeljuje lokalnu adresu 192.168.x.x, a o nekakvom štelovanju portova ni da pomislim. Prilično zatvoreno, ali Hamachi to rešava kao od šale.

Jes, ima jedna stvar: kompjuter ti mora biti upaljen i sa stalnom vezom na net tako da... ali čisto da znaš i za ovu opciju sa Hamachijem :)

Видиш ти то. Шазнам, никад ми није требало да се осигуравам на промену хардвера, линукс је прилично неосетљив на то, а бекап ради своје. Али, чињеница је да је примамљиво сачувати на дугме слику система и вратити је после опет на дугме.

Е сад, немој да мислиш да протежирам неко одређено решење. Просто имам нешто искуства са серверима у кућној радиности.

Човек (ОП) није навео детаљне захтеве које треба да му испуни систем, па рекох да напишем шта знам, а он ће ваљда од свих могућности да изабере шта му је најкорисније.

Кад знаш ИП адресе, Хамачи врши посао без проблема — под условом да се не бринеш много за приватност података. Али ако се ИП адресе мењају, онда треба мислити даље.

Са овим сам се проблемом срео када сам са пријатељем намештао код родитеља у Србији удаљени приступ, да бих могао да им оправљам рачунар на даљину кад се нешто поквари.

Испрва сам хтео просто да НАТ-ујем модем код њих, као што радим код куће да бих могао да приступам кућном рачунару од споља. Међутим, они су већ натовани код провајдера и имају динамичку адресу, тако да тај план није успео. Други проблем је што и ја имам динамичку ИП адресу која хоће да се мења (вратим се с посла и - гле, ИП адреса ми више није иста ко синоћ!).

Ако имаш неког с друге стране да ти изрецитује ИП адресу рачунара на Хамачијевој мрежи, онда је све океј, али ако мораш сам да набадаш која је, онда је мало незгодно. Нисам приметио да Хамачи нуди фиксирање ИП адресе, а и делује ми нереално да такву услугу дају за џабе, па претпостављам да могућност не постоји.

Мислио сам да проблем решим тако што ћу на оба рачунара да прикуцам ноип (www.no-ip.org) демона за интерфејс ког дигне Хамачи, па да се, кад се веза успостави, рачунари сами пријаве екстерном ДНС-у; једино још нисам стигао да пробам како, одн. да ли то све ради.

ф

Pa ni sistem koji ja koristim (Vista) ne mora da se osigurava na promenu hardvera. Ali mi je ipak lakše šetati virtuelni disk u vidu fajla ili dva, ako zatreba. Nekako mi je to skroz bezbolno i brzo: ugasiš virtuelnu mašinu, kopiraj virtuelni disk i vozi dalje na drugom kompu.. Ništa drugo nisam imao na umu, ne umišljaj ;)

A?

https://secure.logmein.com/products/...i/security.asp

E sad, ako sumnjaš na ljude kojima si odobrio pristup na tu svoju mrežu, onda rekoh - klijent se stavi na sistem koji je pod VM. Ili im jednostavno ne daš pristup na mrežu, kad su već sumnjivci :)

Vidiš ti to. Šaznam, ja sa Hamachi klijentom celo vreme vidim IP adrese ostalih u toj mreži. Ovde klijent izgleda kao npr. ICQ i piše i IP adresa za druge kompjutere. Šaznam kako je kod tebe ;) Možda nešto propuštam pošto sam tek probao isti?

Filipe ti ne razumes uopste kako Hamachi radi. Pa covece on ti daje DODATNU IP adresu iz tvoje (ili moje) Hamachi mreze (VPN = virtual private network).

Moj kompjuter trenutno ima 2 adrese:

1. 192.168.0.x <- dinamicka adresa koju je moja mrezna kartica dobila od mog rutera, a ruter dalje ima vezu sa mojim provajderom i svoju dinamicku adresu. I tako ja (moj desktop kompjuter na kom imam Vistu) imam izlaz na net.

2. Drugu adresu (5.x.x.x) dobijem kad pokrenem Hamachi. Hamachi klijent ostvari vezu sa firmom LogMeIn i oni naprave VPN mrezu za tog klijenta, samo za mene i kome ja dozvolim da se pridruzi toj mrezi.

I ako se ti pridruzis mojoj VPN mrezi pomocu Hamachija, ti ces dobiti DODATNU 5.x.x.x IP adresu.

I moj i tvoj kompjuter ce se lepo videti u toj 5.x.x.x mrezi, sve sa imenima koja im dodelimo (nickname).

To sto moj i tvoj kompjuter imaju izlaz na net preko dinamickih IP adresa koje su dobili od provajdera, to nema veze sa ovim IP adresama koje im daje Hamaci.

Kapiras?

Laku noc.

P.S.
A onda lepo mozes da podignes VMWare i instaliras Hamachi tamo. Pa ce i taj virtuelni kompjuter da bude deo 5.x.x.x mreze.. samo je uslov da iz tog virtuelnog kompjutera prvo obezbedis izlaz na net preko prave desktop masine gde si digao tu VM...

Могуће да не разумем како ради, нисам ни тврдио да разумем.

Ево добјасним како Перица (тј. јорс трули) замишља целу ту скаламерију, пошто ми из твоје поруке изгледа да нисам лепо објаснио шта ми је ту нејасно.

Ако ћемо строго технички да посматрамо ствари, рачунар нема ИП адресу. ИП адреса се додељује мрежном интерфејсу који се користи за слање и пријем ИП пакета. Кућни рачунари често имају само један мрежни интерфејс, па се често колоквијално каже да „рачунар има ИП адресу“, иако је то строго узев нетачно.

Кад покренеш Хамачи, он направи ВПН, дода нови мрежни интерфејс за тунеловање и постави нову руту у табелу за рутирање за приватну подмрежу. То је оно што сам установио методом гледања, и то се не разликује од уобичајеног начина за успостављање виртуелне приватне мреже.

Хамачи је згодан за повезивање рачунара који су на различитим мрежама, од којих је свака користи нат, јер се оба рачунара као клијенти повезују на трећи сервер, који је гарантовано доступан. Сличан штос користи скајп, тако да ту нема ништа изненађујуће.

Међутим, ту се, колко разумем (а могуће да грешим), Хамачијев задатак завршава. Он обезбеди мрежни интерфејс и мрежну руту, али не и начин да ја аутоматски знам која је ИП адреса интерфејса на удаљеном рачунару. Јесте, она је 5.x.y.z, али шта је x, y, z?

У оних неколико пута колико сам пробао да се повежем, учинило ми се да тунеловани интерфејси не добијају увек исте ИП адресе, што ме оставља с питањем: ако старамајка укључи рачунар с оне стране и окачи се на Хамачи, како да сазнам ИП адресу коју користи мрежни интерфејс с оне стране ако не: 1) позовем старамајку и питам (посебан проблем: како да јој објасним шта је то ИП број) или 2) прескенирам цео опсег додељене ми подмреже тражећи неки „живи“ ИП. Обе ове могућности долазе у обзир, али да напоменем да преферирам аутоматизовано решење.

Стандардно решење за ово питање је (динамички) ДНС, и у том сам контексту поменуо но-ип.орг. Колико видим из твоје поруке, Хамачи има неки механизам „никнејмова“ који ми није познат, па ми није ни јасно како да објасним свом рачунару како да никнејм претвори у ИП адресу.

Како дакле да, ако имам Хамачијев „никнејм“, сазнам који ИП број води до старамајкиног рачунара? То се Перица питао кад је писао ону поруку изнад. Вероватно је решење просто, ал га нисам видео. Напомињем да још нисам направио исцрпан експеримент, па је врло могуће да сам нешто пропустио.

ф

Не знам дал ћеш да ми верујеш, али појма немам о каквом умишљању говориш. Овај сам тред схватио као говорну вежбу на тему „како направити мало развојно окружење за кућну радиност или мању фирму“, па сам одговарао из те визуре. Јел то у реду?

Ако си мислио да инсинуирам нешто у вези односа линукса и виндовса, јок брате. Само сам додао у причу начин на који сам решио ствари код куће. Нисам рекао да је најбољи, нисам рекао да имам искуства са другим решењима; само сам рекао да мени ради добро, и описао сам укратко шта сам урадио.

Не то. Има људи који не воле да им подаци иду преко треће странке која може да има увид у податке, па сам напоменуо да поразмисле и о томе. Лепо Хамачи обећава, ал јел они дају сорс, па да ми видимо дал је истина то све што обећавају? Мене баш брига за сигурност везе са хамачијем јер би ми та веза служила да притиснем гумб или два уместо старамајке с оне стране интернета. Али некој хипотетичкој фирми (реко ОП да је за пројекте) можда је битно. Ако нема никог коме је битно, онда занемарите дотичну примедбу.

На линуксу је у питању један једини програм из командне линије. Кажеш нешто као hamachi start, па hamachi login (заборавих тачан редослед ал то ваљда није ни битно) и то је то.

Нисам приметио ништа што ми говори о другим рачунарима који су окачени на ВПН и ИП бројевима њихових мрежних интерфејса.

Само сам установио да се појавио нови мрежни интерфејс (tun0) и нови унос у табелу за рутирање за мрежу 5.0.0.0/8. Можда под виндовсом даје више података, ал под линуксом то је све што сам засад пронашао. Погледаћу да ли има још нешто па ћу да јавим.

ф