-
Hardware
(
http://www.devprotalk.com/forumdisplay.php?f=38)
| stecko |
17. 12. 2010. 22:00 |
Ponovo aktuelno - PDV na racunare se vraća na 18%
|
| metaphysic |
17. 12. 2010. 22:44 |
Da, reče S Marković juče na twitteru dok još nije bilo u medijima
komentar sa B92
Citat:
Inace smo softverski i funkcionalno "veoma pismena nacija". a i "kvalitetno" se hranimo?!?
(Samo napred, 17. decembar 2010 15:13)
|
|
| ivanhoe |
18. 12. 2010. 12:40 |
a moraju nekako da popune budzet, bolje da to naplate od necega sto je ipak luksuz, nego da su globalno povecali PDV (kao u Hrvatskoj)... mi smo jos dobro prosli kroz ovu krizu, mnogo bezbolnije nego sto sam ja ocekivao...
btw, mi imamo jedan od nizih poreza i PDV-a u Evropi: http://en.wikipedia.org/wiki/Tax_rates_of_Europe. U Nemackoj je porez na prihod firme 30%, a u Belgiji 34%, u Rumuniji VAT 24% |
^ pa da gledam sad Holandija 52% - Maximum Income tax rate, kolega mi je pricao doduse rekao je skoro 60 % za svakog ko zaradi preko 100.000 evra sto i nije velika cifra za firmu ...
|
| ljtruba |
18. 12. 2010. 13:44 |
Ono sto niko ovde ne zna je da u svim zemljama vecina stvari upravo ide na nizu stopu PDVa. U Sloveniji ili u Grckoj... sve sto "ide u usta", ukljucujuci restorane ide sa nizom stopom PDVa.
Kod nas je sve obrnuto.
|
| 3banchi |
18. 12. 2010. 13:59 |
Citat:
Originalno napisao ivanhoe
(Napišite 93100)
|
Citat:
Originalno napisao [nq]
(Napišite 93102)
^ pa da gledam sad Holandija 52% - Maximum Income tax rate, kolega mi je pricao doduse rekao je skoro 60 % za svakog ko zaradi preko 100.000 evra sto i nije velika cifra za firmu ...
|
Pitanje je samo sta mi i ostali iz primera dobijamo nazad od drzave??? |
| ivanhoe |
18. 12. 2010. 14:43 |
ah, pa zavisi jel pricamo o nama nama, ili Nama medju kojima gomila ima penzije koje nisu zaradili, pa invalidske i beneficirane stazeve, pa oni koji (ne)rade po drzavnim firmama i u administraciji, u gubitaskim preduzecima koje drzava izdrzava, itd.. o politicarima da ne pricamo, njima drzava ovde daje mnogo vise nego u ovim ostalim zemljama...
tako da je to sve pitanje perspektive, drzava ogroman deo budzeta ipak potrosi pokusavajuci da usreci vecinu.. ali mi ovde koji nismo vecina, bas i nemamo neku perspektivnu perspektivu :)
|
| 3banchi |
18. 12. 2010. 15:41 |
To sto drzava trosi ogroman budzet na to sto si nabrojao je sramota za tu drzavu. Posle 10 godina upumpavanja svetskih para u nase bolje sutra, nama je bolje "malo sutra".
..."Braco Srbi, idemo u boj da se bijete...neki cete i da poginete ali neki cemo i da se vratimo"
|
| bluesman |
18. 12. 2010. 15:57 |
To je sve vrzino kolo. Država pokriva velike gubitaše da ne pravi nove socijalne slučajeve, ti isti radnici nisu zadovoljni iako ne proizvode ali najviše kukaju, a da bi pokrila bačene pare država mora da nameće nove poreze od kojih oni koji nisu imalu - sada imaju još manje.
|
| ivanhoe |
18. 12. 2010. 16:29 |
ajmo realno, koliko vas ovde moze da kaze da placa porez na apsolutno svaki dinar koji zaradi? Cak i najvece firme muvaju sa platama, isplacuju deo na crno, salju kurire po platu u Bosnu i sl. To je ovde prihvaceno kao normalno, kao nisam lud da dam sve pare drzavi, nisam lud da platim kartu za bus, nisam lud da cistim sneg ispred kuce, da pokupim govno iza svog psa i sl.
Stvar mentaliteta, prosecan Nemac cuti i radi i smatra da mora da plati porez, jer su mu tako radili i pradede, tako je naucio.. kod nas se svi bune i kukaju na poreze (ukljucujuci i mene), na zakone, na sve, jer nismo dovoljno dugo ziveli u uredjenom drustvu, pa nam je to sve cudno i strano... odnosno postalo je strano u zadnjih 30 godina, jer pre 2. svetskog rata i malo nakon toga nije bilo bas tako...
|
| mileusna |
18. 12. 2010. 16:38 |
Nije vrzino kolo već put u ambis. Sve manje privatnih firmi izdržava sve više onih na državnim jaslama. I tako u krug (vrzino kolu) taj jaz se produbljuje i jednog trenutka para na kraju neće biti. Onda će država imati dva putića, jedan je da krene da radi ono što bi i sad trebala da radi a to je da smanjuje potrošnju i pomaže razvoj malih i srednjih preduzeća (ali ne samo deklarativno), a drugi putić je da doštampaju to para što nedostaje i tako u krug, svakog meseca... :)
|
| mileusna |
18. 12. 2010. 16:46 |
Citat:
Originalno napisao ivanhoe
(Napišite 93124)
kod nas se svi bune i kukaju na poreze (ukljucujuci i mene), na zakone, na sve, jer nismo dovoljno dugo ziveli u uredjenom drustvu, pa nam je to sve cudno i strano...
|
A sad kao živimo u uređenom društvu?! :) |
| srdjan |
18. 12. 2010. 16:53 |
Pa evo primer kako se rešava, kad je bio problem sa djubretarima u Novom Sadu, isti je rešen tako što je doneta odluka da se firmama fakturiše od 500 din pa na više mesečno. Kante su i dalje jednako pune/prazne kao i pre te odluke, ali eto, sad bar imaju platu.
|
| nn.nn |
18. 12. 2010. 17:07 |
Citat:
Originalno napisao mileusna
(Napišite 93126)
Sve manje privatnih firmi izdržava sve više onih na državnim jaslama.
|
Eh, da je tako jednostavno. Verovatno postoji bar nekoliko privatnih firmi za koje i ti osnovano sumnjaš (ili znaš) da poslove dobijaju zbog veza sa politikom, podmićivanjem itd, a ne zbog konkurentnosti. Što se tiče izdržavanja, ne mora to da se radi direktno sipanjem novca. Recimo, ne moraš da plaćaš na vreme svoje dugove iako držiš monopol na maloprodaju prehrambene robe (hint: nije državna firma ;) ). |
| mileusna |
18. 12. 2010. 17:21 |
Pa naravno da nije svaka privatna firma zlatna i da ih ne vode sveci, ne razumem šta pokušavaš da kažeš?! Ali na slobodnom tržištu se odvaja žito od kukolja.
Ja sam mislio na razvoj privatnog sektora, to što pojedinačne privatne firme šuruju sa državom, mito, korupcija i sl. to je opet greška sistema jer je tako koncipiran da je pogodan za korupciju. U globalu to dovodi do smanjenja konkurentnosti i slabljenju privatnog sektora jer će onaj drugi koji nije dobio posao jer nije platio mito staviti ključ u bravu.
Citat:
Recimo, ne moraš da plaćaš na vreme svoje dugove iako držiš monopol na maloprodaju prehrambene robe (hint: nije državna firma ).
|
Pa i tu je problem sudstvo i sporo procesiranje i sl. Da možeš efikasno da naplatiš to dugovanje taj problem ne bi postojao. Dakle greška je opet na državnom sektoru, na sudstvu, zakonodavstvu, čemu već... |
| stecko |
19. 12. 2010. 11:19 |
Sad nesto prelistavam net.
Blic je objavio, a mi smo preneli vest sa datumom 16.nov. 2009. godine. Jos tada se "suskalo" o povecanju PDV-a na racunare.
Po ovome sudeci, bilo je SAMO pitanje vremena - kada ce se to desiti.
http://www.stecom.rs/info/it-novosti..._18_odsto.html |
| bluesman |
19. 12. 2010. 15:17 |
Da nema ljudi koji su spremni da daju mito - ne bi ni imali taj problem. Po meni su oni koji daju jednako krivi kao oni koji primaju i džabe kukanje na državu. Glupo je u državi tražiti isključivog krivca za sve sa ovakvim ljudima kojima je mozak totalno pogrešno naštimovan ... ovde je najveći frajer onaj koji je sve "zajebao" a ne onaj ko radi pošteno.
|
| dacha |
19. 12. 2010. 17:09 |
Takozvana javna predužeća (Telekom, EPS...) su ogromne rupe, po meni ključni faktori ogromne fržavne potrošnje. I svačega još ima u državnom sektoru, mada ništa bolji nije ni privatni sektor ukupno gledano - sve je puno malverzacija i prevaranata. Naša država je još uvek vrlo loša, neefikasna, korumpirana, stranke dominiraju sa svojim interesima, par bogataša iz prethodnog perioda vedre i oblače...
Ali, ovo da sve manje privatnih firmi izdržava sve više onih na državnim jaslama, to je krilatica koja se jako dobro primila među privatnicima. Žašto država naš novac daje nekom drugom? U matematici, da bi nešto sagledo na pravi način moraš da vidiš šta će biti u ekstremnim tačkama; šta bi bilo da država ne izdržava te na državnim jaslama, da nam prepolovi poreze i prepolovi plate miliciji, lekarima, profesorima, penzionerima, socijalna davanja itd., da otpusti pola administracije i ukine subvencije nelikvidnim firmama (što znači da ti radnici ostanu bez posla)?
Prvo, pola privatnih firmi koje zavise od potrošača bi propale. Za njima i pola onih koje ovim firmama pružaju usluge. Procvetala bi siva (tj. crna) ekonomija, što bi dodatno ugrozilo firme koje su opstale. Nezaposleni i bedni bi krali po radnjama i kućama, bavili se raznim oblicima kriminala (pa danas obične samoposluge imaju po 50,000 mesečnih rashoda zbog krađa).
Drugo, stvorio bi se ogroman jaz između siromašne većine i uspešnih privatnika iz njihovog okruženja. Vlast koja je poreze smanjila bi na izborima izgubila, a pobedili bi oni koji obćaju višestruko povećanje poreza privatnim firmama, poreze na ekstra profit, ograničenje zarade na 3 prosečne zarade i u privatnom sektoru, podelu profita vlasnik:država 1:3 i slične budalaštine.
I šta onda...
|
| 3banchi |
19. 12. 2010. 17:58 |
|
| oksite |
22. 12. 2010. 02:03 |
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/2...e-bice-ukinuta
Mora da je situacija veoma teska, kada se vise ne gleda gde se udara. Verujem da je MTID bilo protiv povecanja poreza, iz zilion razloga, ali ne vredi, sad je dosla borba za svaki potencijalni PDV dinar. Da nece mozda neko iz Finansija da se potrese sto ce se smanjiti prodaja racunara i smanjiti sanse da barem u 15-24 starosnoj grupi budemo na nivou Evrope, kada se preko povecanja akciza uslo u direktan rat sa duvanskom proizvedi-izvezi-uvezi-izvezi-uvezi ekipom, a oni bas i nisu za zajebanciju.
|
| vidak |
22. 12. 2010. 03:42 |
Citat:
Originalno napisao oksite
(Napišite 93262)
|
u Vladi postoje dva fronta oko povećanja poreza na računare.
Prvi, kvazi ekonomski nastrojen, koji administrativnim merama pokušava da napuni budžet i drugi, kom Trejd - tom i Džeri, na čelu sa Božom derikožom i oblastom na ministarkom, koji pokušavaju da suzbiju kakav-takav pokušaj punjenja bužeta radi uspešnog opstanka pomenutog Džerija.
Što se gospodina "Lokalna samouprava Trejd" tiče, njemu je sve jedno. Njegovi lokalci će da kupuju koliki god porez da bude (ipak oni trože državne pare zarad punjenja državnog budžeta).
Mogli bi organizovati lokalnu klandžu ko će da pobedi? :1022: Tipujem na Mirka! |
| metaphysic |
23. 12. 2010. 15:03 |
Ništa od poskupljenja kompjutera
|
| stecko |
24. 12. 2010. 13:59 |
|
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 20:34. |
|
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.
Mišljenja, saveti, izjave, ponude ili druge informacije ili sadržaji nastali na Sajtu su vlasništvo onoga ko ih je kreirao, a ne DevProTalk.com, tako da ne morate da se oslanjate na njih.
Autori poruka su jedini odgovorni za ovakve sadržaje. DevProTalk.com ne garantuje tačnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo čijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju između registrovanih članova.Web sajt može sadržavati linkove na druge web sajtove na Internetu ili neke druge sadržaje. Ne kontrolišemo niti podržavamo te druge web sajtove, niti smo pregledali bilo kakve sadržaje na takvim sajtovima. Mi nećemo biti odgovorni za legalnost, tačnost ili prikladnost bilo kog sadržaja, oglasa, proizvoda, usluga ili informacije lociranim na ili distribuiranih kroz druge web sajtove, niti za bilo kakvu štetu nastalu kao posledica takvih informacija. DevProTalk.com drži i čuva druga prava vlasništva na web sajtu. Web sajt sadrže materijale zaštićene copyright-om, zaštitne znakove i druge informacije o pravu vlasništva ili softver. Članovi mogu poslatu informacije zaštićene pravima vlasništva njihovih nosilaca i ona ostaju zaštićena bez obzira da li su oni koji prenose te informacije to naveli ili ne. Osim informacija koje su u javnom vlasništvu ili za koje dobijete dozvolu, nemate pravo da kopirate, modifikujete ili na bilo koji način menjate, objavljujete, prenosite, distribuirate, izvršavate, prikazujete ili prodajte bilo koju informaciju zaštićenu pravima vlasništva. Slanjem informacija ili sadržaja na bilo koji deo DevProTalk.com, Vi automatski dozvoljavate i predstavljate garanciju da imate pravo da dozvolite DevProTalk.com ili članovima DevProTalk.com bespovratnu, kontinualnu, neograničenu, globalnu dozvolu da koriste, kopiraju, izvršavaju, prikazuju i distribuiraju takve informacije i sadržaje i da iz takvih sadžaja koriste bilo koji deo u bilo koje svrhe, kao i pravo i dozvolu da koriste gore navedene sadržaje. Svi zaštitni znakovi (trademarks), logotipi, oznake usluga, firme ili imena proizvoda koji se pominju na ovom web sajtu su vlasništvo kojim raspolažu njihovi vlasnici.
