Internet opasnosti po mlade
 

25. maj 2008. | 14:14 | Izvor: B92
Beograd -- Seksualne ponude nepoznatih ljudi preko interneta dobilo je 19 odsto srednjoškolaca u Srbiji, pokazuju istraživanja.

Čak tri odsto je na njih i odgovorilo, a tri momka su imala i ozbiljne probleme zbog takve komunikacije. To su, pokazali rezultati istraživanja Ministarstva omladine i sporta za potrebe izrade strategije za mlade u kojem je učestvovalo oko 5.000 dece.

ceo tekst

Vidi, nijedna novina tj. medij neće pisati o tome kako se hiljade familija lijepo griju pored kaljevih peći, ali će svi potrčati da napišu tekst o nekom kome je takva peć zapalila kuću, što dramatičnije napisano to veći tiraž/posjećenost/gledanost... :1044:

Čekaj samo da se neki tabloid dohvati ovoga...

Znam ljudi koji su se tukli zato sto je jedan izblamirao drugog u javnoj chat pricaonici (Serbiancafe bese) jos pre par godina.
Jednoj devojcici od 15 godina (u danasnje vreme, to vise nije devojcica) kad sam instalirao modem i podesio internet, prvo sto je trazila da joj pokazem sta je to Krstarica chat, otisli smo tamo, ona sebi zadala nick "medena"...i gle cuda. U roku od 10 minuta joj se prilepilo jedno 20-ak chatera koji su verovatno hteli sa njom da razmenjuju price koliko i kakvih salveta ima u kolekciji.
Da, opasnosti na Internetu ima. Treba edukovati "decu", ali ima i onih koje traze dopunu za mobilni da bi nastavile da chatuju.

Tri godine radio u internet kafeu. Uz to non stop visio na irc-u

Ne biste mi verovali...

Pa ovi dežurni mačisti bi ti verovatno rekli da je ona sama kriva jer je izabrala takav nick, kao što je žena sama kriva što je silovana pošto se "nudila" i izazivala jer je nosila mini suknju i kratku majicu.

Opet, gledaj... ko će da ih uči? Bolje da ne prepričavam razgovor sa nastavnicom informatije u OŠ u koju ide moje dete... ona jadna ni sama ne zna šta priča a još treba da edukuje decu?

Kao sto onaj vic kaze: "How to avoid being charged for sexual harresment? By being good looking and charming." :)

Ali sa druge strane nisu svi ti ljudi ludaci, ja znam puno parova koji su se upoznali upravo tako, preko irc-a, icq, msn, i bili su u super vezama, neki su se i pozenili/poudavali, da ne spominjem milion ljudi koji se nisu smuvali, ali se aktivno druze in real-life, a upoznali su se preko neta. Samo kao sto Milos rece, to ces vrlo retko da procitas u nekim novinama jer nije dovoljno skandalozno...

Sto se tice opasnosnosti, nje ce uvek biti. Jednostavno ima izopacenih umova.

A sto se tice edukacije dece i pripreme iste za stvaran svet... Problem je isti kao i sa televizijom. Roditelj danas svojoj deci kupuje telefone/kompjutere u svrhu dadilja. Cak ih bodre da sede za kompom jer nemaju snage da se igraju sa decom, a kamoli da ih spremaju za zivot. Ja mislim da tu lezi dobar deo problema.

Internet je jako zeznuto mesto i za matore a kamoli za decu. Meni se pre dve nedelje desilo da kliknem na link na kome je pisalo ".NET vs Java" i završim na sajtu "I hate Julia" ili kako već beše ime bivšoj devojci tog majmuna. Za svoju decu trenutno koristim Parental Control i tačno im postavim listu dozvoljenih sajtova, ali šta će da bude dok malo odrastu pojma nemam.

Ne kapiram tačno koja je svrha tog parental controla, može li mi neko objasniti?

Ima razne mogućnosti, od kojih mi se mnoge i ne dopadaju (špijuniranje, na primer), ali ona koju ja koristim je sledeća: sa korisničkog naloga koji koriste deca može da se pristupi samo sajtovima koje admin (tj. ja :) ) stavi na "belu listu". Znači, nema opasnosti da se klikne na neki "sumnjiv" link, ili da se npr pogrešno otkuca ime nekog dozvoljenog sajta.

Mac OS ima baš jake Parental Control mogućnosti koje idu čak i do kontrole chat aplikacije u fazonu da roditelj odbrava koga klinac može da doda na buddy listu npr. Kada sam listao knjižicu koja dolazi uz retail Leopard baš sam se začudio šta sve može da se podesi...

Hm, pitao sam za svrhu, ne za način, otprilike znam kako funkcioniše.

Pitaš zašto maloj deci treba ograničiti kretanje po internetu?

Da, da, pokušavam da razumem.

Bojim se da ne dođu na devprotalk.com i postanu programeri, naravno.

ja nisam roditelj za sada, pa i nemam neko pravo da pametujem, ali sumnjam da ljudi, kako DragiTata rece 'postaju programeri zato sto dodju na dpt', odnosno (da se manem metafora), da se neko moze pokvariti gledanjem neprimerenih sajtova, ako ima normalnu osnovu i podrsku u svom primarnom okruzenju (tj. porodici jeli)

Ono sto ima smisla je da sprecis decu da napune komp virusima i da eventualno sprecis da ti maznu kreditnu i potrose pare na gluposti, to donekle i razumem, mada volim da verujem da i to moze da se resi na drugi, lepsi nacin, a ne zabranama..

Cisto gledam po sebi, sve sto su mi ikada zabranili, ja sam pre ili kasnije jedva docekao da uradim..

Potpisujem, nema zabranjenih sajtova za decu u mojoj porodici.

Ivane, ja ovde govorim o 5-godišnjacima. Uopšte nije poenta u tome da li će da se "pokvare" ili ne - puno sadržaja na internetu (i ne samo internetu, već i televiziji, novinama, radiju,...) jednostavno nije primereno za decu tog uzrasta i Parental Control služi da ih zaštiti od toga.

Mene stvarno čudi da uopšte raspravljamo o tome (za Jablana sam mislio da zeza, po običaju :D ). Šta kažu ostali roditelji ovde? Da li bi neko pustio petogodišnjaka na internet bez kontrole?

Moje princeze su jos male, ali ne vjerujem da cu biti tako otvoren da kazem da im je sve online dozvoljeno... Isto kao sto necu dozvoliti da se igraju sa svakim, da na TV-u gledaju svasta, necu dozvoliti ni da idu na svakakve sajtove. Onoliko dugo dok to bude imalo smisla, naravno.

Pazite, kada se govori o kontroli, ne govori se samo o tinejdzerima, vec i mladjim klincima koji danas naravno vec rukuju racunarom. Nije ista stvar ne dozvoljavati klincu da ide na animalhardcoreXXX (nebitno da li je adult sajt ili neki drugi sa neprimjerenim sadrzajem), a on mnogo zeli da vidi sta ima tamo, u odnosu na blagovremeno sprijecavanja da klinac ne nabasa na takve vulgarnosti klikom ili na bilo koji nacin surfom. To su stvari koje u tim ranim godinama niti mogu razumjeti niti ih na pravi nacih vrjednovati. Dodatno, pristup raznim socijalnim mrezama, dating sajtovima i slicno u tako ranom uzrastu svakako nije nesto sto bih dozvolio.

U svakom slucaju, na online parental control ne gledam kao na oduzimanje necega djetetu, vec na zastitu, isto kao sto stitimo djecu offline, trebamo i online kad klinci vec dodju u online svijet.

Petogodišnjaku ne treba internet (barem ja u ovom trenutku ne vidim razlog). Ovom ovde kod mene završava posao i dvd plejer.. Pored drugara i drugarica, ima i igračkice, crtane filmove itd... Ja ga ne puštam na kompjuter osim kada mu stavim slušalice da popriča preko skype-a sa matorim iz Italije. I to je to.

Inače ne verujem da će i moje dete (trenutno 5. mesec - devojčica) imati nešto drugačije odrastanje od njega.

Ja govorim kao roditelj.
Za petogodišnjaka ne znam, ali sam osmogodišnju devojčicu puštao. Ona sada ima sedamnaest.
Inače imam gomilu prijatelja koji kad hoće nešto da pogledaju na interenetu zovu dete da im pokaže "gde da kliknu". Children control. :)

@borstale - izvini, nisam te ignorisao, nego nisam video tvoju poruku kad sam odgovarao Ivanu.

Ne znam šta ću da radim kad budu imali 8 godina, ali sa 5 ne mogu samostalno na internet i tačka :)


@Aleksandar Mitić: Ima jako korisnih sajtova za decu tog uzrasta (čak i mlađe) - usavršavaju pisanje, matematiku, razvijaju logiku. Samo treba paziti da se ne pretera :)

@zira: upravo tako i ja razmišljam.

Eh, ovaj kod mene još ne zna ni da čita a kamoli da piše... :)

Znam da uvek može da se nađe razlog (ili opravdanje) za određeno ponašanje, ali je bitna realnost. Ako možeš da ga/je naučiš nečemu offline - super, ako baš mora online onda oprezno i uz nadzor po mogućstvu. Ja pričam iz svog iskustva, šta ja znam, ne verujem da je mali propustio nešto bitno ako nije imao pristup internetu u svojoj petoj godini. Pa nisam ni ja na kraju krajeva... Ali ako to može da se izvede bez ikakvih komplikacija, nemam ništa protiv, daleko od toga...

Eto, ja sam to vec negdje pominjao, ukucaj ime nekog lika iz crtanih filmova na google images sa "safe search" na off i ima sansi da ti se smuci od toga sto se vidi vec na prvoj strani s rezultatima...
Sto se ostalog tice, Zira i Dragi Tata su vec sve rekli.

Mislim da bi mnogo pametnija stvar bila napraviti Parental Control za TV nego za Internet. Da imam dece, mnogo bih se više potresao da mi dete gleda Bravo Show, Velikog brata ili Grand Paradu nego da zaluta na neki sektaški sajt na netu. :)

Moj klinac ima skoro 4 godine i već pomalo čačka po kompjuteru. Čak i da nabode neki xxx sajt ne verujem da bi ukapirao o čemu se radi, ali kada bude stariji definitvno će da padne neka blaga kontrola. Kapiram, ako ga pazim offline od gluposti da mora i online.

To je malo pipavo, prvo pitanje koje ti se nameće je "kada (ti misliš da) je on dovoljno zreo da mu ne treba kontrola?". Što se većine roditelja tiče - najbolje nikad, a kada ti misliš da je pravi trenutak on uglavnom već zna sve za šta ti misliš da nikada nije čuo i od čega si ga štitio. Treba naći neku meru.

Vrlo slično se mnogi roditelji ponašaju po pitanju mnogih stvari, od sexa, pa sve do droga, neka ideja je valjda ako se ne priča o tome da je dete zaštićeno, čak sam čuo i "što kasnije sazna - to bolje". A saznaće. Kad - tad. Opet, da li je bolje da ga nauči neki drugar koji "sve zna" (uglavnom naopako, na primer da je to "cool" i da si glavni baja ako duvaš...) ili da mu ti objasniš? Mi smo sa našom decom počeli da pričamo recimo o drogama već sa 5-6 godina... to nije bila ona priča "e sedi sada sine da ti tata objasni..." nego je dete čulo nešto i interesuje ga. Bolje da mu ja objasnim nego neko drugi.

Moja deca su na netu bez ograničenja (ne tvrdim da je to dobro, samo konstatujem) ali su oni uglavnom na cartoonnetwork sajtu gde igraju flash igrice i youtube gde gledaju clipove. Iskreno i ja razmišljam da uvedem neku kontrolu, ali pre ženi nego deci, pošto mi je žena nabacila neke viruse (čuveni click na "ok" a da ne pročita ni šta je pita) :) Mislim da ću sada na sve kompjutere u kući da stavim neka ograničenja, isključivo zbog sigurnosti, prvo što ću da uradim je da obrišem sve linkove na IE (nisam IE hejter, ali činjenica je da sve što ne treba - prođe isključivo kroz IE, ja umem da procenim šta je opasno, ali oni ne), a onda da na svaki stavim i antivirus i firewall. To je mislim jedino ograničenje koje bih ja stavio u ovom trenutku, o svemu ostalom možemo da razgovaramo ali mislim da nisu dovoljno zreli da sami procene da li je neka akcija opasna po sigurnost računara ili ne.

Ko god ima decu koja idu u školu zna da svako vaspitanje dolazi na veliki test čim dete krene u škulu. Možda mogu i da budem ekstreman pa da kažem da sve pada u vodu jer se tamo sreće sa decom koja nemaju kvalitetno ili čak nikakvo vaspitanje, što je njima interesantno, pa ga od jednom čuješ kako sebi u zube odvali neku sočnu psovku za koju znaš sigurno da nije čuo od tebe. Mogu i da ispričam događaj koji me je šokirao kada su se vratili sa rekreativne, ali ukratko pričao je nešto što sigurno ne očekuješ od osmogodišnjaka... da ne pominjemo pesmice pa čak i ringtonove "bip bip bip.... traženje *****a... ***** pronađen". Teško da zna šta je *****, ali je očigleno razumeo da je to teška uvreda. Bolje je onda da mu ja objasnim.

Ja bih ipak rekao da se deca vaspitavaju od rođenja pa prvih 5-7 godina, posle je samo "podešavanje" i eventualno priširivanje jer je previše uticaja sa strane, ako je imao dobru osnovu - teže će da popusti kasnije pod tim uticajima sa strane. A gde je granica? Pa to niko ne zna. Često se zapitaš "da li sam dobro uradio što sam mu dozvolio/zabranio ...."

Mislim da se ne razumemo baš potpuno. Meni se učinilo da je ova tema o konkretnim opasnostima koje internet donosi, a ne o vaspitanju.

Sasvim konkretno, mene trenutno ne brine da li će dečurlija da naleti na "sektaški" sajt. Ali znate li kako će petogodišnja devojčica da reaguije ako slučajno vidi ovaj film (kratak, a možete da pogledate i samo poslednju scenu):



U najboljem slučaju samo će da vrisne, a u malo gorem slučaju može da ima noćne more.

Da ne idem previše off, ali mislim da je sa detetom najvažnije da uspostaviš (kako ja to zovem, iako je verovatno daleko od toga) idealan odnos, autoritet, a da nikada ne stekne utisak da ga gušiš (npr. teen-age) već da mu pomažeš kao prijatelj ali da se zna ko je tata a ko sin.

Što se vaspitavanja i komunikacije tiče, to je neprocenljivo zaista. Nema tu nikakvih granica u godinama, istina je da se dete menja kako raste ali se tako menja i način vaspitavanja i razgovora.

Mislim da ne valja i da se baš previše pitaš da li si dobro uradio ili ne, jer onda se postavlja pitanje koliko si ti zapravo siguran u svoje postupke i akcije (meni bi bila frka kada bi se svaki put pitao da li sam dobro uradio ili ne). Svi grešimo, ali mislim da je bolje da nekada roditelj pogreši i malo ga uskrati ako baš nije siguran šta da uradi, nego da se kasnije ispostavi da je napravio debelu glupost... Roditelj naravno... Ovim mislim na ono kasnije doba, srednja škola, izlasci, društvo, droga, tuče i gurkanje itd...

Po meni, bitan je autoritet, i ti kao osoba koja vaspitava to dete. Što više uložiš u to, više će ti se vratiti.

Ako misliš da to nema veze sa vaspitanjem, ili da parental control tema koju si ti započeo nije neka vrsta vaspitanja, i da odbrana od "internet opasnosti" nema veze sa vaspitanjem, onda se slažem da se ne razumemo. Parental control je easy način, ali se postavlja pitanje da li je najbolji - zar nije o tome krenula tema. Zar ti misliš da to nema veze sa vaspitanjem dece? Neko voli da ćušne dete za svaku sitnicu, neko bi pre odsekao ruku nego da ga zvekne, neko voli da kaže "još si ti mali, kazaće ti se kada porasteš", neko ga zvekne čim pita nešto što ne treba da pita, neko voli da guši od objašnjavanja, neko udari parental control... sve je to vaspitanje.

Ne kažem da na kraju krajeva nema veze sa vaspitanjem, ali mi se učinilo da smo počeli da opasnosti interneta svodimo na to "da li će dete da se pokvari ako vidi pornjavu na internetu?". Internet je opasno mesto (i) iz mnogo konkretnijih razloga i to ne samo za decu - koliko je odraslih samo naselo na razne "phishing" fore?

To bi sve imalo smisla da govorimo o 12-togodišnjacima. Međutim, predškolsku decu ne mogu da naučim da surfuju internetom ni savetima ni ćuškama ni kaznama ni razumevanjem - jednostavno su previše mlada za to. Baš kao što ja koristim "phishing filter" i ostale tehničke mere zaštite za sebe, tako koristim i Parental Control da zaštitim decu. Misli o tome kao o pojasu u kolima.

ok, ne sporim, samo sam rekao svoje (generalizovano) vidjenje tog problema... ti naravno imas potpuno pravo da brines o svojoj deci kako god ti mislis da je najbolje...

Bogamu, odakle meni taj imidž?! :)

Nisam zezao, zaista sam mrtav ozbiljan i mislim da je tema isključivo o vaspitanju deteta. I drago mi je što je ovako živnula jer vidim da ima i ljudi, pa, malo bližih nekom mom shvatanju vaspitanja.

Mislim, ko zna kako će biti kad moje dete bude imalo 5, 8, 12 godina, ali mislim da bi trebalo da radim na tome da internet i televizija ne budu zamena za vreme koje ja (i žena) treba da provodimo sa detetom: pre svega zato što smatram da mu možemo ponuditi mnogo kvalitetniji sadržaj nego što to mogu komp i TV.

A što se tiče "video traume" koju si pomenuo, ne znam kako će bilo koji parental control da je spreči, ja sam najveće strahove u detinjstvu pokupio iz knjiga, i to vrlo često baš knjiga namenjenih deci.

Jablane, ne zamjeri, ali moram ti reć: how about a nice big cup of shut the fu*k up? :)

Stvarno misliš da nekom od nas net i TV služe da bi nas odmijenili kod djece?

Nekome od nas, možda ne, ali sam siguran da 80% roditelja u ovoj zemlji u manjoj ili većoj meri to radi. Ljudi imaju bezbroj izgovora zašto to rade... Jedni nemaju vremena, drugi strpljenja, treći su uganuli trepavicu.

Što se tiče parental controla, slažem se da ga treba koristiti i to u prvom periodu po principu white liste, a kasnije po principu black liste.

Polazim prvo od sebe, ni ja ne volim da tražim sliku konja a da dobijem neko tovarenje, a kamoli da dete vidi tako nešto.

moj stav je da pre 5 godine, dete ne treba da ima pristup računaru, a da se upotreba TVa mora držati pod kontrolom i u strogo odmerenim količinama.

Jako mi je interesantno kako klinci jako lepo i lako prihvataju internet, mnogo brže i lakše od starijih. Recimo ćale i dalje pita da li treba da klikne 2x ili 1x na link dok su ortakove kćerkiće 99% stvari same skapirale, same su se snalazile sa pretragom i surfovanjem još pre škole. (ja u tom periodu nisam znao ni da čitam, a kamoli engleski... a bio sam napredno dete...)

Pa čuj, kad npr. dijete krene u prvi razred, bude u školi od 8 do 12, a roditelji na poslu od 9 do 17...
Ja sam kupio NetNanny i zbilja su mi pojedini djelovi tog softvera prilično gadni (Dragi Tata to već pomenu - možeš da špijuniraš svoje dijete... Ipak mislim da je jednostavnije razgovarati s njim, je l' da? :) )
Elem, ako mi NetNanny omogućava da dozvolim djetetu da traži i nalazi interesantne i čak edukativne stvari na netu, bez (puno) straha da će završiti na rotten.com ili takvom nečemu, onda ne vidim zašto dokazivati svoju "naprednost" i shvatanje roditeljstva kontrirajući tome. Lijepo reče Tata, mislite o tome kao o sigurnosnom pojasu. Ili "šlaufu" koji staviš djetetu kad ga učiš da pliva.

Znas kako, meni je nekako bezveze mojoj starijoj maloj (3.5 god) da zabranim da prilazi racunaru. Dijete jednostavno gleda sta roditelji rade i kopira ih u tom uzrastu. Jasno je da mene (a i moju dragu) vidi za racunarom, kako nesto kuckamo, i jasno je da zeli i ona da to radi. I umjesto da joj kazem "mala si ti za to", mislim da je bolje da joj napravim ograniceno okruzenje u kome ona moze zadovoljiti svoju potrebu, ali i nauciti nesto. Sto rece Dragi Tata, postoje veoma zanimljivi online sadrzaji za djecu u raznim uzrastima, koji su prije edukativni, a tek potom zabavni.

Tako da to kratko vrijeme koje klinka provede na racunaru (uglavnom online, ali ne u surfu) ne smatram da je vrijeme u kome je ja zapostavljam, vec vrijeme koje je korisno, pogotovo ako, sto uglavnom radimo, to vrijeme provodimo zajedno.

Recimo, mozes klincu da cistas (sto opet cesto radimo) o npr. zivotinjama, ali zasto ne iskoristiti i nove tehnologija pa uz citanje i pokazati mu neki online filmic ili neki interaktivni sadrzaj gdje moze vidjeti te zivotinje i njihovo ponasanje, na primjer, ili neku online igricu o tome, prilagodjenu uzrastu (npr. na Disney.com).

Tako da internet i racunar ne bih tako pretpostavljao necim sto nije za predskolsku djecu, vec kao prirodnu dopunu u ucenju i jos jednom podsticaju za klince, svakako pod nadzorom i u veoma ogranicenom online okruzenju.

Sam internet ili TV nije sam po sebi los, vec je losa njegova zloupotreba. Onaj koji ostavi dijete ispred TV-a ili za racunarom samo zato da mu dijete ne bi smetalo, uradice to i bez TV-a i racunara, naci ce vec nesto da zabavi dijete, a da ne mora biti uz njega.

Mogao bih da se složim sa takvim načinom kontrole kad je u pitanju predškolsko dete (u svakom slučaju, nema štete). Čim krene u školu, priča je gotova. Ako ne naiđe tvoje dete na rotten.com, naići će njegov drug pa će mu to prepričati na dečiji način i još će da ga zajebava što ne ume da nađe (tata ti programer, a ne znaš ništa). Dete će brzo ukapirati da mu ti braniš da vidi neke sadržaje i pitaće se zašto. Možda će pitati tebe, ali mislim da je verovatnije da će otići kod druga da pogleda šta je to. I ispadne skuplja dara nego mera.
Ja verujem da svako ima svoju meru negativnih iskustava u životu. Ako dete zaštitiš na jednoj strani na drugoj će dobiti duplo i biće na istom.

Setite se da ste i vi jedna od možda prvih generacija koja je odrasla uz (kolor) TV. Ko još ne pamti Branka Kockicu ili Dejvida Belamija kao najlepše trenutke na televiziji, pa crtani u 7:15 pre dnevnika... Ja samo postavljam pitanje gde je granica te kontrole? Kada kontrola postaje čisto špijuniranje i šta imaš od toga kvalitativno? I kako odlučuješ da kontrola nije više potrebna, koji su kriterijumi?

Na kraju to dete "zaštitimo" na netu, a onda seda i gleda Smackdown vs RAW ili igra GTA, ili ode na trafiku da kupi žvake a ono gomila sisa na sve strane, pa još ako zna i da čita pa vidi neki naslov... pa recimo gleda tv kada prekinu neku emisiju sa vestima u kojima pokažu saobraćajnu nesreću sa sve mrtvim ljudima.

Po meni je taj parental control primereniji kao security control, i ne isključivo za decu već za sve nedovoljno iskusne, ja bih ga koristio samo za to (ako postoji takva opcija u setovanjima).

Spomenuo je neko "šta ako mi dete uzme kreditnu karticu pa pokupuje svašta...", da ne ulazimo u to odakle mu tvoja CC, šta ako dete uzme (svoj) mobilni telefon i sit se naskida onih wallpapera, ringtonova... čega su pune novine,... dete se igra i ne shvata da će to da košta jedno 100 eur na kraju, i kako posle nešto da mu kažeš kada su čak i dečije novine prepune tih oglasa.

Ja sam se recimo šokirao kada mi je sin uzeo telefon da mi iskopira neku fotku preko IC konekcije... pa ja to nikada nisam probao, a on ne samo da zna da to postoji nego tačno zna šta radi. Ko zna šta oni međusobno u školi kopiraju sa telefona na telefon, a tu softverska parenting control ne funkcioniše.