|
Љуска
Naišao sam na wikipediji na tekst:
Citat:
|
Ne mora.
Može "školjka" što ništa manje ne bi unesrećilo tekst. "Okruženje" je preopšte. Ovo je stari problem prevođenja stručnih izraza (nemoj neko da je pomenuo "Mikro knjigu", ježim se od njih :) ) i nije lako rešiv. Evo, ne pada mi pravi prevod napamet za "shell" |
Pazi blues.. a što da ne?
To je samo kakav ti stav imaš, ono što bi se reklo - "u tvojoj glavi." Promeni malo stav i videćeš da nije loše. Mislim, da li "shell" nekom sa engleskog govornog područja zvuči bolje nego "ljuska" nama? Jedino što je potrebno jeste da to bude zvanično propisano - u smislu da postoji neki rečnik tog tipa odobren od strane nekog tela koje se bavi tim pitanjima (jezika) kako ne bi svako smišljao svoj prevod. Stvar je da je kod nas mnogo toga zapušteno, pa i jezik.. pa onda ovakve stvari izgledaju čudno. U stvari, pre par godina, neko se na ES čak ismejavao zbog upotrebe reči "računar" u smislu da je normalno reći "kompjuter," a "računar" samo ako si ne znam šta.. Na to sam odgovorio pitanjem da li je ikada čuo za časopis "Računari" koji kod nas izlazi zaista dugo. |
a sta fali da ostane shell?
ja moram da priznam da jesam fasista kad je rec o ovakvim prevodima, i da ja nikad nista ne bih prevodio da se pitam, ali nekad je bolje i ostaviti pojam u izvornom obliku nego ga prevesti rogobatno, po svaku cenu. jos je ova "ljuska" i ok u poredjenju sa "pregledacima", "nalepljivanjima" i slicnim budalastinama... jednostavno, samo treba da se uzme u obzir da se cela nauka najvise razvija na engleskom govornom podrucju, i da neke stvari ne mogu da se prevedu a da taj prevod bude u duhu jezika. a pri tome, izvorni oblik je opsteprihvacen... |
^Ne verujem da bi bilo nešto problematično da se koristi "šel." Samo bi i tada bilo potrebno da se to onda kao usvoji na nivou države, tj. kao standardizuje pa da se koristi u školstvu, zvaničnim državnim publikacijama i slično - da se taj neki zvanični rečnik onda i forsira malo.
Citat:
|
Šasija? pa da majstori razumu :)
Ostatak teksta je kompletna budalaština. Datotečni sistem? ...pregled stranica napisanih u jeziku HTML...? |
Šel definitivno ne bi bilo u duhu našeg jezika.
Iako mi kao IT profesionalcu izgleda svetogrđe koristiti "školjku" ili "ljusku" za shell, to je, za većinu korisnika potpuno normalno. Kada god razmišljam o ovakvim stvarima, samo se setim moje majke koja je kao izgubljena bila sa Copy / Paste dok nisam stavio Latin Shell ;) na XP. Kopiraj / Nalepi njoj izgleda potpuno prirodno, iako meni i dalje zvuči nastrano :) To je stvar navike, pre svega. |
Citat:
Mislim da je datoteka kao i datotečni sistem baš iz rečnika (neka me neko ispravi ako grešim), a s obzirom da je HTML = Hyper-Text Markup Language, ne vidim ni tu problem oko onog "jezik," ako je do toga? |
Citat:
Citat:
i nije mi jasno cemu npr prevod fajl sistem -> datotecni sistem? datoteka isto nije srpska rec, bez obzira sto se mozda nalazi u recniku. jednostavno, nemamo rec za fajl, i ne vidim zasto onda ne bismo koristili ono sto je zastupljenije i blize izvornom? |
Ma Ameri su potpuno neinvetivni po pitanju naziva, zamislite operativni sistem koji se naziva "Prozori". Nama je to bljaks ali nam zato Windows zvuči kul. :)
Ja sam uvek za korešćenje prevoda, ali onih jasnih i dobrih. Uvek mi je prirodnije da kažem računar nego li kompjuter. Ali mislim da se sa "računarom" i završava spisak dobrih prevoda. :) |
Hm, cut/copy/paste je kod mene iseci/umnoži/ubaci (nema to famozno "nalepi"). Već dugo držim ćirilicu u Gnomu na desktopu (pardon, radnoj površi :)) i uopšte mi nije rogobatno da vidim prevedenu englesku reč.
Kao što neko već reče, mnogo veći problem od samog prevoda je standardizacija. |
Citat:
Za "datotečni sistem" nemam bolji razlog osim što mi zvuči kao jedan od onih "okolotrbušnihpantalodržača". No, pošto nisam dr. Ranko Bugarski jedino što mogu da ponudim je lično, laičko mišljenje. |
Citat:
Dalje, ja ne vidim problem da se koriste ti izrazi: šel, direktorijum, fajl i slično - samo ako bi tako bilo zvanično "propisano" nekim rečnikom i slično. A to što si učio iz engleskih knjiga, mislim da nema veze sa ovom raspravom. Mislim, mogao si da uzmeš i neku japansku knjigu pa da po tom principu koristiš ne samo njihove reči već i pismo. Citat:
Citat:
Slično kao "računar" ili "kompjuter." Ja nemam problem da koristim bilo koju. A ne bi mi smetalo ni da je u upotrebi samo jedna. |
Citat:
Citat:
I ja sam se zbunio i nasmejao kada sam pre prvi put video reč "inačica," ali već pri kraju tog časopisa nisam imao problem sa istom - nisam je više ni primećivao. Stvar navike. |
Citat:
odmah sam se ogradio da sam fasista, i da nista ne bih prevodio. ali zamisli da se prevode sve stvari u drugim granama industrije i nauke, pa onda imas zemljomera za geometra, stvaraoca za generator... da ne nabrajam dalje... |
Citat:
|
ok, to bi onda bio pravi potez, a za to bi trebalo da postoji zvanicno telo koje bi se time bavilo, a koliko ja znam, to se za sad radi po principu pojedinacnih projekata i grupa, i svaka grupa ima svoje standarde, ili ih cak i nema, nego se u okviru jednog projekta koriste nekonzistentni prevodi.
|
Konkretno u ovom primeru što Blues navodi, pored manje-više (ne)uspešnih prevoda pojedinih pojmova, problem je i to što su neki izrazi prevedeni a neki ne. Ono što najviše zbunjuje je semantika, u narodu poznato kao ko razume, shvatiće...:
"љуска је програм који представља корисничко окружење као интерфејс за приступ осталим услугама рачунарског система" Kako objašnjavate "korisničko okruženje kao interfejs"? Da li je korisničko okruženje isto što i interfejs ili je samo grafičko korisničko okruženje interfejs a ne-grafičko operativni sistem? wtf? |
Ja skoro sve prevodim, osim rijeci koje su toliko udomacene da se smatraju domacim. Izgovor da u srpskom ne postoji odgovarajuca rijec je obicno ili nepoznavanje svoga jezika ili lenost ili jos tuznije zelja da se izgleda pametnije ako koristis tudje rijeci, koje obicno uskoro deformisemo i dodijelimo ima znacenja koja su nekad i nesaglasna sa originalnim.
Sad, tu postoji problem kako da napravis razliku u ovoj zalosnoj situaciji u kojoj je domaci strucni jezik u nasoj struci, pa da te npr. DPT-ovci ne gledaju kao bolida dok sa njima ili kolegama pricas, i sa druge strane kada pises neki zvanicni tekst ili sadrzaj za sajt. Mi smo na Donesi.com koristili skoro iskljucivo koliko toliko usaglasene srpske nazive za sve strucne racunarske izraze i nije bilo primjedbi na to. |
Pa možda bi pravilo moglo biti: whatever it takes to make things clear. Srpski, engleski, kineski - samo da je jasno o čemu se govori onima kojima se govori.
Po definiciji, svrha definicije :) je da objasni pojmove. U ovom slučaju, da li se nešto zove ljuska, shell, školjka, itd. na kraju krajeva je manje važno od toga šta pojam zaista znači. Tako i definicija može da ima više nivoa: za potpuno neupućene i donekle neupućene (potpuno upućeni su ti koji daju definicije, barem u teoriji :)). |
Ovo je u stvari prilično dobar prevod - meni je npr odmah bilo jasno o čemu se radi. Kad sam ja bio mlad :1059: bilo je sasvim uobičajeno da se govori "štampač, pokazivač, datoteka" - nego se ova današnja omladina pokondirila :D
Ozbiljno, interesantno je da IT terminologija još uvek nije standardizovana u srpskom jeziku, ili ako jeste niko ne zna za to. |
Citat:
|
Lep je sprski jezik, to nije sporno, ali ne treba ga maltretirati. Ovako sklopljene rečenice, pored toga što su totalno (ups, strana reč... izvinjavam se) nerazumljive, obično su silovanje jezika. Čuli ste za tuđice, turcizme, francizme... to su reči stranog porekla koje se koriste u svakodnevnom govoru na srpskom i danas čak mnogo ljudi i ne zna da su to strane reči koje su se "odomaćile". Prvo što mi pade na pamet je šrafciger... zašto se jezički čistunci ne bune zbog toga što se ne koristi "odvijač", "odvrtač"... šta god...
Šta fali, naročito kada je reč o tehnici, da se prihvate strane reči kao tuđice. Pa i planeta i kometa su strane reč koje su opšte prihvaćene, niko nije pokušavao da izmisli novu reč za to. A sada smo kao gadljivi na "američke" reči? I onda prevedemo monitor u ekran. A ekran je tuđica. Ali je prihvatljiva? Tuđice se koriste u svim jezicima, najpoznatija naša tuđuca koja se koristi širom sveta je vampir. Zaboravih da kažem: ovde je veći problem što se od drveta ne vidi šuma. Toliko se čovek trudio da nađe "prihvaljive" reči da je zbog toga napisao objašnjenje koje verovatno ni njemu samom nije jasno. |
Pa sad, vas dvojica... interesanto je to kako obojica ne živite ovde... cepa vas nostalgija pa nejtujete :) To je uvek bilo i uvek će biti da su gastarbajteri veći srbi od ljudi koji žive u Srbiji. :)
|
Citat:
Ajd da pejntamo kapl inči pa da sendamo plejnom. Ma no, stavi ga u karu pa ću ga odvezem do Čikage, samo ako me ne otouju. |
Citat:
U svakom jeziku postoje strane reči koje su deo jezika, stoga i imamo rečnik stranih reči, to niko nigde ne spori, niti se gadi takvih reči. Srpski jezik spada u grupu euroazijskih jezika čini mi se, tako da nema govora o tome da mnoge reče nisu unešene. Isto bi "mi" tebe mogli da pitamo - zašto se ti gadiš postojećih reči, koje su već u rečniku (uopšte nije bitno odakle su potekle izvorno)? Pa kako to da se oni nisu gadili postojeće reči "shell" koja pre toga nije imala veze sa kompjuterima već je i njima bila isto kao i nama - samo "ljuska" ili "školjka." Po meni, veće je silovanje obrnuto - uterivati nekakve nakradne engleske reči (koje to i nisu) kao "hejtovanje" i slično u naš jezik iako mi već imamo postojeće reči za to. Čemu to? Odnosno, može, ako se tako propiše. Ukratko, da li je reč "šel" u rečniku? Ako nije, kraj priče. Kad bude, isto nema problema. Niko uopšte ne spori na ovoj temi (bar nisam video) da bi reč "šel" mogla da uđe u rečnik.. |
Citat:
Nego, meni se čini da je nešto drugo u pitanju: jesi ti ono bio pisao i neki tekst na B92 tim povodom? Koliko se sećam, takođe su komentari bili jako negativni na tvoje poznavanje jezika i slično, tako da nemoj molim te da se ljutiš ili vređaš samo zato što mnogi ljudi imaju drugačije mišljenje od tebe. Ako ćeš da tako (neuspešno) podjebavaš i vređaš reci odmah.. |
Znaš šta je najveći problem? Kada moraš sa srpskog da prevodiš na srpski. Ja ovo ne mogu da nazovem srpskim jezikom:
Citat:
Jel' reč "datoteka" postoji u srpskom jeziku? Ono ... predkosovski ciklus... "Uze Marko svoju datoteku te opauči Musu Kesedžiju..." :) I šta koji moj znači "datoteka". Jel to neka kovanica? Složenica? Aj' kao "teka" je na hrvatskom "sveska" a šta je "dato"? Od engleskog "data" ? Zašto onda nije "podatkoteka"? Ili ako je već to reč za fal (eng. File) zašto onda nije reč iz rečnika? Za file postoji reč u rečniku, valjda? Zašto nije onda "dosije"? I zašto "kroz datotečni sistem"? Osim što je i "sistem" strana reč, zar nije bolje "kroz sistem datoteka" (ako već moraju te reči da se koriste)? Kada se neke reči prevode, mora se voditi računa i o kontekstu a ne samo o bukvalnom prevodu. Da ne spominjemo sada sve reči koje vuku korene iz latinskog pa i grčkog? Istorija na grčkom znači istraživanje, pa je opet niko ne prevodi ovde kao istraživanje, zar ne? Čak kada bi rekao "imao sam čas istraživanja u školi" ladno bi te zezali :) A zašto se koristi "istorija" odnosno "history" odnoso "historie"? Zato što su grci, tačnije Herodot koji se smatra "ocem istorije" jednostavno "izumeli" proces istraživanja, prikupljanja i slaganja podataka i upotrebili su reč "istoria" koja, kao što "shell" ima svoje prethodno značenje u engleskom, tako i ona ima svoje prethodno značenje u grčkom pa dobija još jedno značenje. I niko u svetu se nije trudi da nađe "prikladan prevod" reči "istorija" već je koriste u izvronom obliku. Neke reči treba koristiti u izvodnom obliku jer prevedene ne samo da gube prvobitno značenje nego obesmišljavaju sam pojam koji predstavljaju. Off Topic: Trivia: Indijska firma "tata", koja je kao recimo Irakus ovde (samo mnogo veća) pravi autobuse za azijsko-afričko tržište ... na srpskom znači to što znamo, ali na kreolskom tata znači govno. I zamisli autobuse koji voze po gradu na kojima piše "govno"? Ali opet ih niko ne prevodi. |
BTW, sad sam video tvoju poruku koju si napisao u medjuvremenu, veruj mi, da te "podjebavam i vređam" sigurno bi to znao, ne bi morao da čitaš između redova.
A što se gastarbajtera tiče, to nije uvreda, to je samo u tvojoj glavi tako... opusti se malo. A što se tiče mog jezika, stvarno ne bih da komentarišem, naročito ne da poredim sa tvojim... i tim "mnogim ljudima" koji imaju drugačije mišljenje od mene. Čak i da jeste "mnogo ljudi" to ne znači da su ti ljudi u pravu, mainstream nije uvek ono što je ispravno i dobro. A opet... koji ljudi su se bunili zbog upotreba reči "interface", "file", ... ? Pa isti oni koje je spominjao Dragi Tata, to su oni koji su učili iz onih nakaradnih prevoda koje je radila mikroknjiga i slični, pa su pokušavali da izmišljaju svoje reči... pa su napravili haos. Zato i imamo takve članke. |
Citat:
Da li je "datoteka" autohtona srpska reč ili ne - nije bitno. Bitno je da li je u rečniku ili ne. Citat:
|
Citat:
Ajd' da se ne diskutuje u prazno, evo engleske verzije pa da vidimo ko će ga kako prevesti. |
@Lalaland:
Dobro, nije rečnik merilo, nego će svako da ima svoje merilo, pa onda rečnik više i ne treba. Tako to ide inače: "Ne moramo se držati Ustava kao pijan plota." Mnogi zakoni takođe nisu odgovarajući, ali nisam siguran da je dozvoljeno kršiti ih? Gledaj, ja nisam nikakav čistunac po tom pitanju, ali nekako mi nema smisla reči iz rečnika proglašavati za neodgovarajuče, a one koje nisu tamo za odgovarajuće. A od samog početka teme lepo kažem - kod nas je to u rasulu, pa zato i imamo ovakve rasprave, pošto niko zvaničan ne radi ništa izgleda. Meni ne bi smetalo da "fajl" uđe u rečnik, ako već nije tamo. Niti ću da nagovaram da se neko strelja zbog upotrebe reči koje nisu književne, daleko bilo, ali kad već raspravljamo.. itd. |
Gastarbajter - "čovek koji živi i radi van matične zemlje" odnosno "radnik stranac". I ne znači da si ilegalac ili kriminalac ... nego radnik koji je iz druge zemlje. Ako nemaš državljanstvo te zemlje, onda si gastarbajter i tu nema ništa pogrdno, ne znam zašto si se tu našao uvređen.
|
Off Topic: ^A ako imam državljanstvo? Blues.. čemu uopšte takav komentar na ovoj temi za mene i Nemanju? Bespotrebno, pored što je netačno :) A u Kanadi inače postoji još niz statusa koje možeš da imaš kao npr. Landed Immigrant, koji opet nisu ni blizu onog što se kod nas inače naziva "gastarbajter." Nisi upućen, Kanada nije Nemačka ili Austrija. P.S. Inače, ja sam skloniji da tu reč doživljavam po ovoj definiciji i uglavnom se ta reč, bar koliko ja znam, koristi u ovakvim raspravama kad nekom hoćeš da spustiš i slično: Originally a German expression, literally meaning guest worker, this describes foreign migrant workers, usually engaged in manual labour, working in European cities. |
Citat:
ф |
Citat:
Engleskom jeziku je lako, oni imaju čvrstu gramatičku strukturu u koju se lako uklapaju nove reči. Nama je problem da uklopimo i već odomaćene strane reči a kamoli nove. Šta je rešenje ne znam, vreme će pokazati. |
Evo predloga: hajde da budemo konstruktivni i da nađemo srpsku reč za blog i blogere. Evo šta piše na wikipedia:
"Блог или веблог (скраћено блог, од енгл. web log, blog) чини низ хронолошки организованих уноса текста, који се приказују на веб-страницама (углавном су уноси сортирани од најновијих ка старијим)." Ja mislim da je prilično neprecizna ako ne i netačna definicija. Hronološki uneti tekstovi koji se prikazuju na web stranicam uglavnom sortirani po datumu ... zar to nije i forum? I zašto ne bi preveli i forum? Na wikipedia stoji: Форум (интернет), место расправе на интернету путем веб апликације "rasprave"? Iskreno rečeno pogrdna definicija. Posle ovoga, nikada ne bih otišao na forum a u prvoj rečenici stoji: Интернет форум је веб апликација за провођење дискусија између његових чланова. "провођење"? "између његових чланова" или "међу члановима". Између значи нешто друго, зар не? Da sada pojasnim zašto ovoliko insistiram na ovome... kažemo da imamo opasan problem što nemamo standradizovane izraze ovih "novih" reči, a opet prepuštamo to često pojedincima, često laicima, pa se onda ljutimo na njih. |
Off Topic: Pa eto, za mene je baš iznenađenje kako ste se vas dvojica našli uvređeni na reč gastarbajter, jedino je Dragi Tata shvatio onako kako sam i rekao... dakle, nije pogrdno i nikako nije napad na vaš personality... to sam upotrebio kao geografsku odrednicu, kao lokaciju ... ljudi koji nisu ovde. Filmil je čovek od kojeg sam očekivao da će ranije da se javi da kaže svoje mišljenje, jer konstatno insistira na tim "novim srpskim rečima", od svega napisanog njega je zabolela reč gastarbajter i samo je to našao za shodno da prokomentariše. Kao što rekoh, ako vas reč gastarbajter vređa meni nije problem ni da vas zovem "radnici na privremenom radu" ili "iseljenici" ili kako god, a to što vi tu reč shvatate kao ličnu uvredu meni govori da vi sami niste načisto sa tim, ali to već neću da komentarišem niti je to tema ovog foruma. |
Citat:
Citat:
|
@ivanhoe: ja se slažem da bi rečnik svakako kod nas trebao da bude MNOGO ažurniji, da se mnogo reči dodaje - samo ne vidim smisao da se postojeća reč iz rečnika proglašava za neodgovarajuću ako je već dugo godina bila kao takva u upotrebi baš za tu neku stvar (npr. pomenuta "datoteka").
Off Topic: Citat:
Mislim, mogu i ja tebi da kažem npr. "nije ni čudo da imaš takav stav, ipak si ti Srbijanac," nisam samo siguran gde će to da nas odvede, pošto si se ti nešto ljutio, čini mi se, upravo na takav naziv koji su neki koristili ovde na forumu. Čemu bi ja to radio osim ako ne bih želeo da te uvredim i tako nešto? A ja da se pravim blesav pa kažem ne znam šta se ljutiš, pa jesi iz Srbije, itd. Eh. Over and out. |
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 22:32. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.