|
Da li je korektno pitati kandidata unapred koliku platu traži?
Imao sam skoro slučaj da je osoba zadužena za organizovanje intervjua tražila da otvoreno kažem u kom rasponu očekujem platu. I to u toku telefonskog razgovora predviđenog za ugovaranje sastanka.
Ovakva pitanja sam viđao i ranije u samim oglasima za posao. Da se uz CV pošalje i očekivana plata. I razumem potrebu firme za takvim informacijama i nisam nimalo iznenađen ili uvređen. Ali sada kada mi je ovo pitanje postavljeno direktno i to tokom telefonskog razgovora na koji uopšte nisam bio spreman, našao sam se u malo neprijatnoj situaciji. Nevezano za moj slučaj generalno bih voleo da znam koje je vaše mišljenje o sledećem: Zar definisanje plate ne predstavlja stvar pregovora nakon što su obe strane zaniteresovane na saradnju? Zar odavanje plate unapred ne predstavlja odavanje ključne pozicije prilikom pregovaranja? Da li kandidat u slučaju u kome poslodavac traži takvu informaciju ima pravo da istu informaciju traži i od poslodavca? |
Lično nisam u sličnoj situaciji jer radim na tome da osposobim svoj posao, a poslodavac kod koga sad radim debelo slaže i to čim zine. Mada ću dati neke odgovore na tvoja pitanja, iz mog ugla.
|
U suštini ne tražim ni ja posao. Više sam se prijavio na konkurs da ostanem u formi i da vidim kakvo je stanje na tržištu rada. I vidim forum prazan pa rekoh da pokrenem temu jer mi je interesantna :).
Slažem se sa tobom da što više stvari koje mogu da budu dealbraker treba u početku da se razjasne. Po mom mišljenju to je najbolje uraditi još tokom oglasa. Odmah objaviti radno vreme, lokaciju, dužinu zaposlenja, uslove rada itd. Ali nekako mi je plata uvek bila nešto oko čega se pregovara. Obe strane tek kada su zadovoljne onim što druga strana može da ponudi definišu opseg naknade za koji su spremni da pregovaraju. I onda se pregovorima utvrđuje na koju stranu će klizač da sklizne. Citat:
Možda sam trebao odmah da objasnim odakle ovakav stav. Naime, čitao sam neke članake na temu pregovaranja za platu (naravno strane). I uvek se tema vrti oko toga ko prvi kaže cifru taj je u slabijoj poziciji. |
Citat:
Ovo je zanimljivo. A ima i logike. Vezano za konkretnu situaciju, jeste nezgodno. Recimo da imamo 2 kandidata, skoro sve ostalo im je isto, gde jedan traži 500 a drugi 1000 evra. Ovaj sa 500 traži toliko jer mu je hitno a ne želi da pretera a drugi traži 1000 a radio bi i za 700. Sad, ako firma zaposli ovog za 500 on će posle 2 meseca biti nezadovoljan jer mu više nije frka sa parama a zna da posao vredi više. I gubi motivaciju. Ako prime čoveka za 1000, precenili su ga i plaćaju više nego što je realno. Možda odgovor sa od-do više odgovara? Mada slažem se da je pregovor u direktnom razgovoru najbolje rešenje. |
To je stara fora na koju poslodavci pecaju radi ustede. Vecina kandidata iznosi skromnije cifre u zelji da uopste dobiju posao i budu "konkurentniji", nesto kao tender.
Tome danas pribegavaju i ozbiljne firme ali moje je misljenje da je to posledica poremecenog sistema vrednosti neoliberalne privrede. Nema vise fer pleja, profit je iznad morala i u zoni ivice zakona. Banke su najbolji primer takvog ponasanja. Licno pripadam nekoj staroj skoli gde onaj koji nudi posao treba da prvi ponudi i uslove. Detalji, pa i visina plate mogu biti stvar pregovora ali treba biti unapred objavljena i zavisi o vrsti posla, jacini firme i zelji za pozicioniranjem na trzistu. |
Misljenja sam da tu nema neke igre / pregovora. Tj moguce je pregovarati za malu razliku.
Sa stanovista nekog ko trazi posao - ako sam u frci (nemam posao) prihvatam i manju platu i trazim neku skromnu platu. Ako mjenjam posao - trazim bolji, kazem koliko meni treba (koliko mislim da zasluzujem) a njima ako odgovara - super, ako ne, hvala i sve najbolje. Sa aspekta poslodavca - imaju toliki iznos na raspolaganju, mozes ti biti super-uber-mega ali ako oni nemaju para da te plate - dzaba. Kontam da firme imaju proracune i da postoji tolerancija u plati ali da to nije velika cifra. Takodje, ako trazis mnogo vishe nego sto nude - recice ti hvala/dovidjenja. Ako trazis malo vishe, onda ce se pogadjati sa tobom. Tako da mislim da tu nema nekih igaranja / ku***nja / ko ce bolje proci. Opet, velike firme imaju 'platne razrede' i njihove neke klasifikacije i kod njih u sustini nema nekog pregovaranja. Kazu ti koliko placaju tu poziciju (u CH obicno dobro) a na tebi je da pristanes / odustanes. Postoji bonus koji je varijabilan ali ne znam da li postoje pravila i zato. |
Meni je to savršeno logično, što bi se ti cimao sa 5 krugova razgovora u firmi gde je plata duplo manja od onog što ti očekuješ? I za firmu je bolje da ne gubi vreme sa nekim čije zahteve ne može da ispuni.
Razlog zašto je tebi neprijatno je poremećeno tržište kod nas jer ljudi traže bilo kakav posao. Mnogi ljudi počnu da rade a i da ne znaju kolika će im biti plata jer ne biraju pa koliko god da daju, puna kapa. Po meni, ako ne pitaš kolika bi plata bila automatski spadaš u ljude koji bi radili i za kikiriki, pa ćeš toliko na kraju i dobiti. Iako tako ne deluje, svaki razgovor za posao je u stvari dvosmerni razgovor. Firma proverava da li ti njima odgovaraš, a sa druge strane i tvoje je pravo da proveriš da li firma tebi odgovara. Nedostatak radnih mesta u Srbiji je kod nas stvorio podanički odnos prema poslodavcima pa su razgovori za posao jednosmerni, mada to u ovoj našoj struci nije toliko izraženo jer ljudi koji vrede biraju najbolje ponude. |
Meni recimo veoma bitnu ulogu igra i tim sa kojim ćeš raditi... Ako upadneš u hrpu idiota koji ne znaju ništa, ne tuširaju se redovno, non stop turpijaju o glupostima umjesto o poslu,,,, Nema para da bih izdržao i 2 mjeseca...
Čulo mirisa imam nadprosječno osjetljivo i užasno me izbija loša higijena. Srećom, ekipa sa kojom sam zadnjih 10-15 godina ima isto mišljenje kao i ja i svi vrlo dobro paze na higijenu. |
Vrlo dobro pitanje :) Iz licnih razloga ja dosta idem na intervjue tako da sam u zadnjih godina dana bio (sto licno sto telefonom) na sigurno 15ak.
Poslodavac/HR ima cifru u glavi ili na papiru. Kod nas u firmi se to zove MRG ili Market Rate Guidlines. Razne firme rade procene i izbace donju i gornju granicu za odredjenu poziciju i ti mozes da dobijes platu negde u tom rangu. Na pitanje koliku platu zelis moji odgovori su uglavnom: 1. Nisam imao prilike da istrazim plate za tu poziciju da li bismo mogli da ostavimo za sledeci razgovor 2. Minimum X u zavisnosti od benefita (kada znam sve infomracije vezane za poziciju i trziste) 3. Nisam siguran koliko je rang plata da li mozete da mi date neki okvir? Za posao koji sam nedavno dobio sam koristio opciju dva i iznenadjujuce dali su mi vecu platu nego sto sam trazio tako da verovatno i oni moraju da ispostuju neke procedure. Ako imate recruitera on radi i za vas, posto dobija procenat kad vi dobijete posao, trazite od njega/nje tu informaciju. P.S. Sve firme su u CZ i globalne. |
 |
Nije korektno to što iznos plate poslodavac nije naveo na samom početku, nego pita tebe "a za koliko bi radio".
Zaposlenje je ugovor kao i svaki drugi gde se definišu prava i obaveze. Njima treba tvoj rad i to nadoknađuju novcem, a cela poenta je u tome dali je ta nadoknada adekvatna, tj. dali je prihvatljiva za obe strane. Naravno, u praksi ipak poslodavci u tekstu oglasa navode samo obaveze dok prava (platu) izostavljaju a za taj podatak ćete često ostati uskraćeni čak i kad ih pozovete. Imao sam priliku da popričam sa nekoliko poslodavaca na nekom sajmu zapošljavanja gde su tražili web developere i nikako nisam mogao da isčupam podatak o plati (isto: "a koliko vi mislite da treba"), a na pitanje "pa kako mislite da me motivišete da pređem kod vas u firmu ako nećete da mi kažete kolika je plata?" odgovarali su sa "žao mi je". Korektno bi bilo: "početna plata je xxx pa na više" - i to je neki podatak. A najkorektnije bi bilo ako bih tu informaciju dobio odmah na početku razgovora da ne gubimo vreme ni ja ni sagovornik. Tako da to što su tebe pitali je zadovoljavajuće, kad ih nisi pitao ti - pitali su oni. |
po meni je to korektno pitanje,
nekako mi je poenta uvek bila da ne gubim ni svoje ni tudje vreme |
Znam bar 3-4 ljudi koji kada konkurisu na bilo koji posao da li mailom ili telefonom prvo postavljaju pitanje plate. Sto rece Markok da ni mi ni oni ne gubimo vreme ako nismo ni blizu.
|
Postoji jedna psiholoska pojava koja se zove Anchoring, ukratko to je podsvesna tendencija da kad smo u prilici da moramo da se odlucimo za neki broj koji nemozemo eksplicitno da odredimo (nego nagadjamo) mi smo skloni da kazemo broj koji je u blizini prethodno sugerisane cifre, cak iako je taj prethodni broj besmislen...
Primer iz knjige Think fast & slow je otprilike da pitaju coveka: Da li npr. sekvoja moze da bude visa od X metara? Pa mu onda posle kazu da im kaze sta on misli koliko je visoka prosecna sekvoja. Koji god X da mu sugerisu odgovor ce biti blizu toga, iako to nema naizgled nikakve logike... E sad, ta tehnika se jako mnogo koristi (makar i ne bili svesni da to pravilo postoji), i zato je suprotno uvrezenom misljenju u prednosti poslodavac koji prvi spomene cifru, ali ne kao ponudu, nego usput: Znate kod nas mnogi rade za 500 eura (ako ocekuje da ce programer traziti 1000). Programer ce onda verovatno traziti 700, jer mu je poslodavac postavio anchor i bice mu neprijatno psiholoski da kaze cifru daleko od toga... ako pustis njega da ti kaze cenu, onda ce on verovatno reci cifru koju je unapred smislio i smatrace da je ona pravicna. Ako je spustis smatrace da si ga zajebao, sto je jako lose za odnos posle... naravno zavisi od ljudi, kod nekih pali bolje, kod nekih losije, ali ima efekta skoro uvek... |
Kada primamo nove zaposlene u upitniku je jedna od stavki "Vasa ocekivana plata".
Ne znaci da cemo uvek primiti onoga ko trazi najmanje, naprotiv. Posebno kada su seniori u pitanju onaj ko trazi vise od proseka obicno ima vise sansi da dobije posao (svestan je svojih kvaliteta i indicira to kroz veca ocekivanja od poslodavca). Sa druge strane kada junior trazi vise od proseka obicno se radi o nekome ko precenjuje sebe. S tim u vezi procitajte prijavu koju sam dobio pre neki dan :) "Poštovani, ovom prilikom Vas obaveštavam da je vaša firma ispunila sve moje kriterijume i da ste prošli u uži izbor mojih potencijalnih poslodavaca. S' Obzirom da jednogodišnji period moje potrage za poslodavcem ističe 1.septembra tekuće godine iz razloga lošeg odziva, Vaša firma će biti poslednja koja će imati priliku da ostvari saradnju sa mnom. Zbog mog lošeg iskustva sa prethodnim poslodavcima koji su izrazili želju da me intervjuišu, što se na kraju negativno odražavalo na moje finansijsko stanje, u vidu bacanja para na putne troškove, više mi ne pada na pamet da dolazim na poslovne razgovore, već isti možemo ostvariti putem video konferencijskih veza. Moje mišljenje je da vaša firma ima ogroman razvojni potencijal i zato smatram da ovakvu priliku nećete propustiti." |
@freediver
Hvala ti ko rodjenom ovo stampam i uramljujem!!! :D |
ja bih mu odgovorio
Poštovani Veliko smo zahvalni na svakom slovu koje ste nam poslali. Nudimo se da u potpunosti platimo putne troškove, ručak u luksuznom restoranu, pozlaćeno naliv pero te blanko ugovor sa 10 kućića za upis Vaše plate (koju ćete naravno sami upisati). Cilj nam je da u ovom kratkom životu lično vidimo kakav šupčina stoji iza tako nadobudne prijave |
Sjajan tekst na tu temu: http://www.kalzumeus.com/2012/01/23/salary-negotiation/
Verovatno ga je vecina vas procitala do sada. Koliko je primenljiv na Srbiju zaista ne znam. Dzordzov pristup je ono sto bih ja maltene doslovce preporucio. @misko - apsolutno se ne slazem da tu nema mnogo oko cega da se pregovara - to zavisi od jako puno faktora kao sto su unutrasnja struktura i procesi u firmi, koja je pozicija, koliko je dugo otvorena, koliko firma para stavlja na projekat za koji te zaposljava, koliki je budzet za zaposljavanje, kakav je buduci menadzer, cime se bavi firma itd. itd. Ni jedna firma u kojoj sam radio nije imala medjusobno bilo kakvih slicnosti u tome kako odredjuje plate. Sistem je isao od odluke jednog coveka do propisanih strogih granica za svaku poziciju (koje u praksi nisu uopste bile stroge - ispalo je da zavisi od toga ko ti je sef). Licno sam platu na trenutnom poslu na kojem sam podigao za vise od 20% od pocetne ponude i ubedjen sam da sam lose prosao tj da sam mogao vise. Ukratko - UVEK pregovarajte, mada je sve to Patrik napisao mnogo bolje od mene u gornjem tekstu. |
@djipko: vidi, firma (mala, 10-20 zaposlenih) ima budzet za tu poziciju - na osnovu zarade, troskova i slicno. U toj cifri postoji mozda 10-20% odstupanja, maximalno i minimalno. Ako uspije direktor zaposliti nekoga ko je manje placen, ustedio je.
Ako se pojavi neko, ispunjava sve uslove, sve super, ali trazi 50% vecu platu od predvidjene, ma koliko pregovarali - ne moze zaposliti tu osobu. A i ta logika 'mogao sam izvuci vishe' mi je onako.. bezveze. Ti dodjes sa sa idejom koliko vrijedi tvoj rad, koliko tebi treba za zivot da ne razmisljas o parama. Ako i firmi odgovara taj iznos - sve super. Ako su oni mogli tebe i vishe platiti ali ti nisi vishe trazio, ko je tu pogrijesio? Ako trazis vishe nego sto oni nude - postoje 2 mogucnosti: 1. Trazis malo vishe - firma ce se pokusati da se cjenjka/dogovara, da vidi moze li spustiti 2. Trazis puno vishe - nema cjenkanja - hvala dovidjenja. Kazem i dalje da se razlikuje tvoja pozicija kad nemas posla i prihvatas bilo sta i kad mjenjas posao pa trazis bolje. U CH samo velike firme imaju klasifikaciju zaposlenih i platne razrede. To znaci da kad dodjes kod njih - oni ti kazu mi razgovaramo od xx do xx1 cifre, toliko je predvidjeno za tu poziciju. To su obicno dobre plate ali rijec o drzavnim ustanovama i velikim bankama. Male firme nemaju to. |
Citat:
Samo sam hteo da kazem (sto i clanak koji sam linkovao kaze), da ne treba potcenjivati koliko mozes vise para da dobijes samo time sto pregovaras, sto si ti pokusao da diskreditujes i svrstas u sicu (licno ne mislim da je 20% malo - ako sam dobro upucen u plate developera u CH gde si ti, to moze biti jedan automobil godisnje - a mislim da je 50% itekako moguce u zavisnosti od raznih faktora). I ne razumem sto je logika 'mogao sam izvuci i vise da sam bio pametniji' bez veze? Na kraju krajeva niko (od nas) ne radi samo za pare, i nisu one jedini faktor, ali su itekako promeljiva po koji se moze optimizovati. Stvarno ne razumem sto je bez veze logika? Jos jednom, ako mene pitate - UVEK pregovarajte (da cak i ako ste bez posla i trazite ga na frku)! |
Bezveze je, da ne kazem "pohlepno" (mozda je preteska rijec) reci - 'mogao sam izvuci vishe'.
Mislim da je daleko bolje biti fer prema sebi i reci 'toliko vrijedim' i to traziti. I ja sam za to da se pregovara, ali ne vidim problem da ja prvi kazem 'ja toliko vrijedim'. 50% vecu platu - ja ne znam ko je uspio izvuci na pregovorima. To je ogromna razlika i tu nema diskusije. Kontam da je +/- 10% neka pregovaracka margina o cemu se moze diskutovati / pregovarati. 20% je razlika za koju vrijedi preci u drugu firmu pod istim uslovima. U CH 20% je recimo 10-15K CHF, za to kupis otprilike.. Fiat 500 ili Daewoo Matiz. |
Citat:
Citat:
Za 50% iskreno nemam primer, imam za 35% od prve ponude, sto me je i navelo da mislim da moze vise. |
Ovo je sve razmjena iskustava, jer mislim da pravi odgovor ne postoji.
Citat:
Kad bi mi neko davao 1M CHF za ovo sto sad radim - zapitao bih se 'zasto bi me neko toliko platio'. Zivimo u kapitalistickom svijetu, ne postoji nista na lijepe oci, vec je sve vezano za novac i sposobnost da se proizvodi isti. Meni bi bilo (psiholoski) teze traziti 30% vecu platu od one koju oni ponude. |
@Ivanhoe
Na anchoring sam potpuno zaboravio :) Princip vazi ako neko nije osmislio cifru pre spominjanja iste u razgovoru. Sto se tice moje sadasnje firme odnos najnize cifre u platnoj kategoriji i najvise je N - N+50%. Retko kad ce vam ponuditi najnizu tako da racunam da je u pregovorima pomeriti cifru vise od 20% cudno. Juce sam bio u Red Hat-u za poziciju gde je range koji otvoreno predstave 40-90k. Sto je tek suludi range :) |
Citat:
Toliko je novac nebitna stvar da bi ti sada svoj moral ili čast ili kako već to nazivaš, vezivao za njega rečenicom 'ja toliko vredim'. A i po mom mišljenju "vredim" nije dobara reč u ovom kontekstu. Možda na primer "tolika je moja cena". Vrednost je nešto drugo. Paul Graham je to dobro opisao. |
mislim da nije fora koliko ti vredis, nego koliko pozicija na kojoj ces raditi vredi, tj. koliko para ona zaradi, jer od toga direktno zavisi koliko para se moze odvojiti za tvoju platu... a ta cifra strasno varira ne samo od zemlje do zemlje, nego i od firme do firme, tako da definitivno ne moze to da se gleda kao neka apsolutna vrednost... nema nista lose u tome da se pregovara za platu... ali ne zaboravite da nije fora samo u plati, nego i u ostalim uslovima koje firma nudi (rad od kuce, fleksibilno radno vreme, odmor, itd...). Recimo Ameri imaju $100k plate, a u Evropi su plate manje, ali ukljucuju zdravstveno i socijalno i odmor od mesec dana...
|
Oki, ajd nek bude adekvatniji izraz 'ja toliko kostam' ili 'moj rad toliko vrijedi'. Ne pricam o ljudskim vrijednostima vec o strucnosti i na osnovu iste o mogucnosti proizvodnje.
I naravno da je ta cijena prilagodjena trzistu. Ja sa 1000E u Srbiji imam ono sto sa 4000E imam u CH. Za hljeb placam 4 puta vishe, za stan isto i slicno... Citat:
btw. i ovi likovi su fakat eseji.. 20ak strana teksta.... mozda ste mogli izvuci ono na sta ste tacno mislili..ja nemam volje sve ono procitati. |
Мени је логично што ми послодавац на почетку интервјуа не каже плату зато што не зна моје квалитете. Тек након упознавања тј. након мог тестирања и увида у то шта знам а шта не онда питам за њихову процену колику плату би могли да ми дају. Некад кажу некад не желе да кажу већ питају мене за колико би радио.
Што се тиче међусобног упознавања фирме обично испитају кандидата а конверзација у супротном смеру је слаба. Макар у мом примеру. Углавном су то само штура обавештења о томе чиме се бави фирма. Обично је потребно претражити интернет и сазнати нешто о самој фирми, мада то није увек ефикасно и не може се стећи добар увид. |
Ali onda dolazis u problem da recimo imas 5-6 zakazanih intervjua po 3 runde (HR, 1st line manager, 2nd line manager) i da potrosis 3 sata ako je sve telefonski da bi saznao da oni ne mogu ni da pridju tvojim ocekivanjima. Ukoliko na to dodas da moras da putujes u drugi grad zbog face-to-face tek onda to nema smisla.
|
Moje licno misljenje, a verovatno se dosta nece sloziti sa tim, je da obican radnik ne treba da razmislja koliko treba da mu bude plata vec da to treba biti globalnije precizirano (globalnije recimo u smislu globalno za BG, ili globalno za Norvesku ili tako nesto...).
Obican radnik je radnik... ne treba sada jos da se nervira zasto ne ume da pregovara. To je za one radnike koji su stvarno posebni i nemaju alternativa (poslodavac nema alternativa) ili ih ima premalo. A ne jedan tipican posao tipa general web programmer. Posto se ovo nece desiti, nazalost... slazem se sa treba neko da postavi pitanje plate da se vidi da li su blizu. A radnik mora imati na umu neku cifru. Ako je mogao dobiti vise, neka se pokaze, pa ce mu rasti plata. |
Citat:
|
Citat:
Inače, najbliže tom tvom idealu došao je Mekdonalds. :) Tamo se ne pregovara ni oko plate ni oko uslova rada. :) |
Citat:
|
Mogu da ispričam kako izgleda sa druge strane stola. U prethodnoj firmi sam u zadnjih nekoliko godina obavio razgovore sa verovatno stotinjak kandidata. Jedno od pitanja je uvek bilo i kolika je očekivana plata. To nam je menadžment tražio ali je posle nekog vremena i meni samom to postao koristan podatak, jer je odredjivao dalji tok intervjua i naša očekivanja od kandidata. Ako očekuješ veliku platu to je sasvim ok, ali tada i znanje mora da bude odgovarajuće. Uostalom i u samoj firmi su neki programeri imali plate 3-4 puta veće od drugih, pa je logično da je i za nove ljude postojao solidan raspon koji je firma bila spremna da plati.
Ono što je dosta bitno je da firmi NIJE u interesu da plati minimalnu platu. Naprotiv, bilo je slučajeva da nam dodje čovek pravo sa fakulteta, bez radnog iskustva ali se na razgovoru vidi da je puno radio na sebi, interesovao se i čitao svašta sa strane, a ne samo otaljavao ispite. I još pored toga ima talenat za programiranje, koji i nije baš toliko čest. Takvi su obično dobijali više nego što su tražili. Ozbiljnoj firmi se ne isplati da potroši mesece, daje pare na oglase, troši puno vremena i energije svojih developera na testiranje novih kandidata, i onda posle da joj pravi čovek ode u drugu firmu zbog 100€ razlike. Naravno taj princip važi i kasnije, kod podele povišica uvek se gleda da ljudi koji su bitni firmi dobiju više i da ne razmišljaju o prelasku negde drugde. Sigurno se nekad i pogreši jer nije lako proceniti ko je koliko bitan u većoj firmi, ali princip je takav. |
U normalnim (i vecim) firmama bi to bilo tako kako si opisao, ali nazalost ovde kod nas nit ima mnogo normalnih firma nit ima mnogo vecih IT firma.
Meni se desilo da me firma kontaktira da im treba senior programer i da nude uslove od 2 nedelje obuke (ne placeno), 3 meseca probnog rada (znaci bez prijave) i platu od 450e, a pre toga su napricali kako imaju milionske projekte i preko 15 zaposlenih. Na moj odgovor da ja trenutno imam platu duplo vecu od toga sto su mi ponudili, da sam prijavljen i da mi ide staz i da mi uopste ne odgovara da mi se staz prekida na 3.5 meseca i da necu da radim za dzabe ni dan a kamoli 2 nedelje, njihov odgovor je bio "pa dobro, ovde bi radio na milionskim projektima a i postojala bi mogucnost za povecanjem plate".. Mislim da cesto i poslodavci precenjuju sebe, ondnosno svoje firme (sto je cesto i slucaj sa radnicima), isto tako po meni je sasvim ok da te poslodavac pita koliko platu ocekujes, ili da ti kaze koliko je spreman da izdvoji za tebe, jer po meni je besmisleno ici na 3 kruga razgovora da bi ti na kraju saznao da ono sto oni nude nije realno za tebe, odnosno da ono sto ti trazis nije realno za njih.. |
@Blood
Nije to bas tako ko sto ti mislis. Ili je mozda tako ali u firmama srednje velicine gde je vlasnik i upravljac i razume tu logiku. Iz slucajeva dve vrlo velike firme sa po 3.500 i 800 zaposlenih ljudi iz IT struke mogu da ti kazem da su ljudi u 80% slucajeva potrosna roba. Skokovi veci od 5% u plati su retki a 15% je maksimum propisan pravilnikom firme (i to moze da se dobije jedino unapredjenjem). Zato ova tema ima i toliko smisla, treba se na ulaznom razgovoru prodati dobro i to treba vezbati. Ja sad odnedavno poceo da radim trening intervjue sa poznanicima (ja intervjuisem oni traze posao), dobro njima dobro meni. |
Citat:
probni rad == bez prijave ? |
| Vreme je GMT +2. Trenutno vreme je 11:32. |
Powered by vBulletin® Verzija 3.6.8
Copyright ©2000 - 2024, Jelsoft Enterprises Ltd.
Copyright © DevProTalk. All Rights Reserved.