Ja govorim kao roditelj.
Za petogodišnjaka ne znam, ali sam osmogodišnju devojčicu puštao. Ona sada ima sedamnaest.
Inače imam gomilu prijatelja koji kad hoće nešto da pogledaju na interenetu zovu dete da im pokaže "gde da kliknu". Children control. :)

@borstale - izvini, nisam te ignorisao, nego nisam video tvoju poruku kad sam odgovarao Ivanu.

Ne znam šta ću da radim kad budu imali 8 godina, ali sa 5 ne mogu samostalno na internet i tačka :)


@Aleksandar Mitić: Ima jako korisnih sajtova za decu tog uzrasta (čak i mlađe) - usavršavaju pisanje, matematiku, razvijaju logiku. Samo treba paziti da se ne pretera :)

@zira: upravo tako i ja razmišljam.

Eh, ovaj kod mene još ne zna ni da čita a kamoli da piše... :)

Znam da uvek može da se nađe razlog (ili opravdanje) za određeno ponašanje, ali je bitna realnost. Ako možeš da ga/je naučiš nečemu offline - super, ako baš mora online onda oprezno i uz nadzor po mogućstvu. Ja pričam iz svog iskustva, šta ja znam, ne verujem da je mali propustio nešto bitno ako nije imao pristup internetu u svojoj petoj godini. Pa nisam ni ja na kraju krajeva... Ali ako to može da se izvede bez ikakvih komplikacija, nemam ništa protiv, daleko od toga...

Eto, ja sam to vec negdje pominjao, ukucaj ime nekog lika iz crtanih filmova na google images sa "safe search" na off i ima sansi da ti se smuci od toga sto se vidi vec na prvoj strani s rezultatima...
Sto se ostalog tice, Zira i Dragi Tata su vec sve rekli.

Mislim da bi mnogo pametnija stvar bila napraviti Parental Control za TV nego za Internet. Da imam dece, mnogo bih se više potresao da mi dete gleda Bravo Show, Velikog brata ili Grand Paradu nego da zaluta na neki sektaški sajt na netu. :)

Moj klinac ima skoro 4 godine i već pomalo čačka po kompjuteru. Čak i da nabode neki xxx sajt ne verujem da bi ukapirao o čemu se radi, ali kada bude stariji definitvno će da padne neka blaga kontrola. Kapiram, ako ga pazim offline od gluposti da mora i online.

To je malo pipavo, prvo pitanje koje ti se nameće je "kada (ti misliš da) je on dovoljno zreo da mu ne treba kontrola?". Što se većine roditelja tiče - najbolje nikad, a kada ti misliš da je pravi trenutak on uglavnom već zna sve za šta ti misliš da nikada nije čuo i od čega si ga štitio. Treba naći neku meru.

Vrlo slično se mnogi roditelji ponašaju po pitanju mnogih stvari, od sexa, pa sve do droga, neka ideja je valjda ako se ne priča o tome da je dete zaštićeno, čak sam čuo i "što kasnije sazna - to bolje". A saznaće. Kad - tad. Opet, da li je bolje da ga nauči neki drugar koji "sve zna" (uglavnom naopako, na primer da je to "cool" i da si glavni baja ako duvaš...) ili da mu ti objasniš? Mi smo sa našom decom počeli da pričamo recimo o drogama već sa 5-6 godina... to nije bila ona priča "e sedi sada sine da ti tata objasni..." nego je dete čulo nešto i interesuje ga. Bolje da mu ja objasnim nego neko drugi.

Moja deca su na netu bez ograničenja (ne tvrdim da je to dobro, samo konstatujem) ali su oni uglavnom na cartoonnetwork sajtu gde igraju flash igrice i youtube gde gledaju clipove. Iskreno i ja razmišljam da uvedem neku kontrolu, ali pre ženi nego deci, pošto mi je žena nabacila neke viruse (čuveni click na "ok" a da ne pročita ni šta je pita) :) Mislim da ću sada na sve kompjutere u kući da stavim neka ograničenja, isključivo zbog sigurnosti, prvo što ću da uradim je da obrišem sve linkove na IE (nisam IE hejter, ali činjenica je da sve što ne treba - prođe isključivo kroz IE, ja umem da procenim šta je opasno, ali oni ne), a onda da na svaki stavim i antivirus i firewall. To je mislim jedino ograničenje koje bih ja stavio u ovom trenutku, o svemu ostalom možemo da razgovaramo ali mislim da nisu dovoljno zreli da sami procene da li je neka akcija opasna po sigurnost računara ili ne.

Ko god ima decu koja idu u školu zna da svako vaspitanje dolazi na veliki test čim dete krene u škulu. Možda mogu i da budem ekstreman pa da kažem da sve pada u vodu jer se tamo sreće sa decom koja nemaju kvalitetno ili čak nikakvo vaspitanje, što je njima interesantno, pa ga od jednom čuješ kako sebi u zube odvali neku sočnu psovku za koju znaš sigurno da nije čuo od tebe. Mogu i da ispričam događaj koji me je šokirao kada su se vratili sa rekreativne, ali ukratko pričao je nešto što sigurno ne očekuješ od osmogodišnjaka... da ne pominjemo pesmice pa čak i ringtonove "bip bip bip.... traženje *****a... ***** pronađen". Teško da zna šta je *****, ali je očigleno razumeo da je to teška uvreda. Bolje je onda da mu ja objasnim.

Ja bih ipak rekao da se deca vaspitavaju od rođenja pa prvih 5-7 godina, posle je samo "podešavanje" i eventualno priširivanje jer je previše uticaja sa strane, ako je imao dobru osnovu - teže će da popusti kasnije pod tim uticajima sa strane. A gde je granica? Pa to niko ne zna. Često se zapitaš "da li sam dobro uradio što sam mu dozvolio/zabranio ...."

Mislim da se ne razumemo baš potpuno. Meni se učinilo da je ova tema o konkretnim opasnostima koje internet donosi, a ne o vaspitanju.

Sasvim konkretno, mene trenutno ne brine da li će dečurlija da naleti na "sektaški" sajt. Ali znate li kako će petogodišnja devojčica da reaguije ako slučajno vidi ovaj film (kratak, a možete da pogledate i samo poslednju scenu):



U najboljem slučaju samo će da vrisne, a u malo gorem slučaju može da ima noćne more.

Da ne idem previše off, ali mislim da je sa detetom najvažnije da uspostaviš (kako ja to zovem, iako je verovatno daleko od toga) idealan odnos, autoritet, a da nikada ne stekne utisak da ga gušiš (npr. teen-age) već da mu pomažeš kao prijatelj ali da se zna ko je tata a ko sin.

Što se vaspitavanja i komunikacije tiče, to je neprocenljivo zaista. Nema tu nikakvih granica u godinama, istina je da se dete menja kako raste ali se tako menja i način vaspitavanja i razgovora.

Mislim da ne valja i da se baš previše pitaš da li si dobro uradio ili ne, jer onda se postavlja pitanje koliko si ti zapravo siguran u svoje postupke i akcije (meni bi bila frka kada bi se svaki put pitao da li sam dobro uradio ili ne). Svi grešimo, ali mislim da je bolje da nekada roditelj pogreši i malo ga uskrati ako baš nije siguran šta da uradi, nego da se kasnije ispostavi da je napravio debelu glupost... Roditelj naravno... Ovim mislim na ono kasnije doba, srednja škola, izlasci, društvo, droga, tuče i gurkanje itd...

Po meni, bitan je autoritet, i ti kao osoba koja vaspitava to dete. Što više uložiš u to, više će ti se vratiti.

Ako misliš da to nema veze sa vaspitanjem, ili da parental control tema koju si ti započeo nije neka vrsta vaspitanja, i da odbrana od "internet opasnosti" nema veze sa vaspitanjem, onda se slažem da se ne razumemo. Parental control je easy način, ali se postavlja pitanje da li je najbolji - zar nije o tome krenula tema. Zar ti misliš da to nema veze sa vaspitanjem dece? Neko voli da ćušne dete za svaku sitnicu, neko bi pre odsekao ruku nego da ga zvekne, neko voli da kaže "još si ti mali, kazaće ti se kada porasteš", neko ga zvekne čim pita nešto što ne treba da pita, neko voli da guši od objašnjavanja, neko udari parental control... sve je to vaspitanje.