Pa de ste svi pošli, taman sad kad treba da uvedu PayPal

Skoro sam prošao kroz čitavu priči pa da ukratko sažmem:

1. Proces dugo traje - čak i ukoliko imaš firmu koja je spremna da te zaposli u istom momentu slobodno računaj na bar 4 meseca pre nego što stvarno počneš da radiš u toj firmi. Da bi dobio radnu/boravišnu dozvolu potrebno je da se ima potpisan ugovor sa firmom u koju dolaziš, a tek nakon toga se skuplja i ostala dokumentacija, prevodi se na jezik zemlje u koju ideš kod ovlašćenog prevodioca, i podnosi se zahtev za boravišnu vizu. Obrada tih vrsta viza traje od 8 - 12 nedelja zavisi od zemlje. Kada se konačno dobije viza i ode se u tu zemlju još uvek se ne možeš zvanično zaposliti već se moraš prijaviti. Da bi se prijavio moraš da imaš adresu na koju ćeš se prijaviti.

2. Prijava i početak rada - Ja sam se prijavio na adresu hotela jer je bio pravi pakao pronaći stan u zemlji čiji jezik ne znaš.
Kada se prijaviš, trebaš da središ osiguranja i birokratiju sa firmom i možeš početi raditi. Ovo je ukratko ali samo da znaš da je komplikovan proces i sem ako nemaš nekoga ko je spreman baš da ti izađe u susret biće šetanja i neizvesnosti. Meni je ok prošlo jer sam se na vreme o svemu informisao, tako da isti savet dajem tebi :)

3. Skupo je - Da bi se upustio u avanturu pronalaska posla u inostranstvu rekao bih da je potrebna minimalna ušteđevina od 5000 evra ukoliko ti firma neće plaćati prvu ratu za stan, avionske karte, kauciji za stan koja je u evropi do 3 mesečne rate za stan i ostale troškove života. Još kada na to dodamo ona 4 meseca ni na nebu ni na zemlji u nekim scenarijima može biti jako komplikovano sa finansijske strane.

4. Druga kultura, drugi narod - prvih par meseci je poprilično usamljenički tako da treba biti spreman i na to. Naravno sve zavisi od čoveka i okruženja u koje dolazi. Ako ide familija/devojka sa tobom onda je dosta lakše.

5. Posao - ako je firma spremna da prođe kroz čitav ovaj dug, skup i ponekad bolan proces onda će ti svakako na poslu biti super, jer niko ne bi prošao sve to da bi doveo čoveka i na kraju ne bi imao planove sa njim. Uglavnom, posao na kraju ispadne najmanji problem pored silne birokratije, traženja stanova i otuđenosti.

Sve u svemu, nakon 6-7 meseci, kuliraš u lepom stanu sa familijom, radiš posao koji voliš i smišljaš šta ti je sledeće činiti :)

Neke zemlje poput Danske a mislim skoroi Italije traže da se zna jezik pre nego što se dobije viza tako da se treba raspitati i za Španiju kako stoje stvari. u nemačkoj nije potrebno znati jezik, ali zato članovi porodice (supruga) koji dolaze moraju položiti A1.

No, gledaj da od firme izvučeš što više jer sve mnogo košta. Plaćena avionska karta, hotel za prvih mesec dana, kaucija za stan mnoooogo pomažu.

Što se tiče ugovora, uglavnom se ugovara bruto plata tako da je preoručljivo saznati prosečnu platu u zemlji ili nekoga ko radi tamo i da kađe koliko mu ostane na kraju meseca. Imaju i online kalkulatori koji računaju šta ostane posle poreza. Pored same plate, bonusi, slobodni dani i ostale trice su jako bitni no sada da ne ulazim u to, to već sigurno 99% ljudu koji posećuju devprotalk zna bolje od mene ... Takođe, u zavisnosti u koju poresku grupu upadneš mogu biti značajne razlike u primanjima (osoba sa dva posla, samac, oženjen, oženjen sa decom, dali žena radi ili ne... - mnogo varijanti i svaka nudi novu klasu poreza - mislim da u nemačkoj ima 6 klasa - 6. je najgora oderu ti pola plate bez pardona).

Srećno...

Stan je definitivno velika komplikacija. Ukoliko firma može da ti sredi stan, to ti u startu štedi mnogo vremena i živaca.
U Francuskoj (za čiju birokratiju je ova naša malo dete) ne možeš otvoriti račun u banci bez stana, a ne možeš uzeti stan bez računa u banci (gazda obično na taj način traži garanciju), pa se taj problem najlakše preskače tako što firma u startu zakupi stan i da garanciju gazdi, a onda posle možeš i sam... Ako firma ima nekog ko se bavi administrativnim poslovima i može da provede dan - dva zezajući se s tobom oko papira, stana, interneta i sličnih detalja, to stvarno pomaže.

Takodje, gledaj period od bar godinu - dve, firmu košta papirologija i čak i da hoće da se iscima da te dovede na 6 meseci, ponudjeni uslovi (plata) neće biti sjajni.
A i inače ceo taj proces (stan, račun, internet, radna dozvola) traje mesecima...

Naravno, neka uštedjevina se podrazumeva, pošto ćeš prvu platu dobiti verovatno tek na kraju prvog meseca (koji je uvek finansijskih najteži).

Moj kolega (vodi špansku drupal asocijaciju) živi u Barseloni, pa po potrebi mogu da ga priupitam šta god te interesuje (ili da vas spojim)...

mLAN je sve jako dobro napisao. Moj komentar bi bio samo na usamljenost koju pominje...

Jako je velika razlika ako ides sam ili sa nekim. U slucaju da ides sam jos je veca razlika kakva je firma, jer ipak tu najvise vremena provodis i prvo tu upoznas ljude sa kojima imas nesto zajednicko.

Ako ces raditi samo sa lokalcima - tesko je, svugde, i u vreloj i temperamentnoj spaniji sigurno - ljudi nemaju predstavu dok ne probaju sta to znaci biti stranac negde, kad nemas kartu za nazad i fiksan datum povratka. U slucaju da je firma internacionalna (mislim na strukturu zaposlenih), stvari su mnogo lakse jer jednostavno budes okruzen ljudima koju su u istom sosu kao i ti, i tu zna da se stvori jako lepa energija.

Znam ljude koji su zbog cinjenice da su radili u strogo "lokalnoj" firmi (u Pragu) odustali i vratili se na sarmu kod mame, iako su sve ostale stvari bile vrlo okej. Savet je da u obe varijante, kada odes tamo pokusas da se povezes prvo sa expat zajednicom u zemlji i mestu u kojem si, jer je to mnogo laksi put za bilo kakvu integraciju.

E sada na kraju da kazem - i ta usamljenost i kako izadjes na kraj sa time, i faze kroz koje prolazis, ljudi koje upoznas i stvari koje prodjes su jedno iskustvo koje nikad ne bih menjao nizasta i svakom bi preporucio da proba da zivi u drugoj zemlji. Danas je mnogo lakse nego nekada posebno sa nasom strukom, a posle toga neke stvari jednostavno zauvek pocnes drukcije da gledas.

E da... prva godina se skoro i ne racuna, tek posle pocinjes da shvatas sta ti se dogodilo, posebno danas uz skajp, fejsbuk i total TV. Ovo meni niko nije rekao recimo :)

U svakom slucaju - srecno.

Jedno glupavo pitanje:

A zašto ne možete da radite u inostranstvu iz Srbije?

Tada nema problema sa odlaskom, konkurentniji ste od onih koji su u toj državi, a ovde je sigurno mnogo bolje imati npr. 1.500 EUR mesečno, nego da iste pare imate negde drugo...

@varagic Nekad novac nije jedini motiv za odlazak, pogotovu ako zivis u usranoj zemlji.

Znam čoveka koji je otišao sa porodicom u Beč, za tek malo više para nego što je zarađivao ovde. Ali, ne određuju samo pare kvalitet života. Tu je uređenost cele države, nema bezobrazluka na ulicama, bacanja đubreta, guranja u redovima, nekulture i bahatosti u saobraćaju... To su neke stvari koje ovde ne možeš da izbegneš, koliko god para da imaš. Dovoljno je par dana u inostranstvu da se navikneš na takvo normalno funkcionisanje i da se smoriš kad se vratiš u Srbiju. Mene ovde drže prijatelji i porodica, ali mogu sasvim da razumem kad nekom pukne film, kaže neću da trpim više ovo, i ode preko.

Ja sam otisao sa ~200e u troskovima i ~600e u dzepu. Imao sam privremeni krevet sredjen od recruitera koji je bio naplacivan odbijanjem od plate.

Otisao sam sto Gruja kaze u Cesku za tek malo vise para i nisam se uopste pokajao jer sam za dve godine smanjio drasticno nivo stresa i uspeo da zaradim dva unapredjenja sa oko 60% skokom u plati. U Srbiji sam bio prosle nedelje posle 13 meseci i ne vidim bas puno razloga da se vratim.

Ali ovde 1500 EUR jedan dan vredi, puta 95, a drugog, puta 105 :1091:

A USD je još zanimljiviji ;) http://www.mataf.net/ms/chart/USD-RSD