da, istripovao sam se jer mi treba da delim onaj embed code da ubacuju ljudi na svoje sajtove pa sam mislio da mi treba unrestricted licenca. za to je ipak dovoljna ova licenca od 20evra. hvala.

“Thumbs up” za Vukajliju. Ja sam se tako dugo glupirala “Vukajlija, Vukajlija”, pa jednom umalo da se obrukam kada je trebalo da upotrebim pravi naziv.

Elem, projekat koji si zapoceo je zapravo recnik slenga i idioma :)

Nadam se da nece biti zamerki na malom predavanju koje sledi, znam da u principu svi ovo negde znamo, ali sa vremena na vreme se razlike pomute, pa stoga evo jos jednom:

Zargon, je skup reci, fraza i skracenica, koje su strucne- tehnicke prirode, odnosno spadaju u strucnu i profesionalnu terminologiju.
Recimo lekari pricaju o inflamaciji, a ne o zapaljenju, o hospitalizaciji, umesto o bolnickom lecenju, tonsillitis-u , a ne o upali krajnika, itd.

Sleng su neformalne reci i izrazi koji su odraz podkulture, ili mikro kulture razlicitih brojcano manjih grupa, koje se formiraju po razlicitim kriterijumima: starosnim, u nekim drustvima klasnim, rasnim, seksualnim, geografskim itd.
Sleng pripada kolokvijalnom (neformalnom) izrazavanju.

Idiomi su kolokvijalne fraze, odnosno izrazi, stilske figure ili metafore koje imaju preneseno znacenje i takodje nisu deo standardnog (formalnog) jezika.
Kosta ko svetog Petra kajgana,
Kad na vrbi rodi grozdje,
Tera mak na konac, itd.

Tako da bi najprecizniji podnaslov “Vukajlije” bio
“Recnik kolokvijalizama”, ( tu pokrivas i sleng i idiome) ,ali ‘ajde da ne bude “na vrh brda vrba mrda” pa je druga opcija mozda prihvatljivija za izgovor:
“Recnik slenga i kolokvijalnih fraza”,

i puno srece u daljem radu :)

Vujaklija:

žargon (fr. jargon, tal. gergone)
1. pokvaren (ili: nerazumljiv, pogrešan) govor; naročit govor, poseban govor nekog društvenog reda, osobenost jednog govora

Tako da... razumeo bih tvoju poruku da sam napravio neku grešku, ali ovde je očigledno u pitanju različito tumačenje različitih autora(mogla si da navedeš izvor).

ps: hvala na ostalim (lepim) rečima ;)

Hvala na komplimentima. Znaci da je prethodni post bio kvalitetno i profi napisan, cim pitas ko je autor. Autor sam ja :) a nauku o jeziku drzim u malom prstu (jedan od idioma sprskog jezika.)
A sada ozbiljno, bilo sta manje kvalitetno da sam napisala prosli put, ne bi sluzilo na cast fakultetu koji sam diplomirala, kao ni profesiji iz koje dolazim. Tako da po ovom pitanju, parafraziram Sledge Hammera imam da izjavim sledece:
“Trust,me, I know what I’m talking about."
BTW i ovaj idiom ti je u Urban Dictionary-u, koji je recnik slenga (pogledaj podnaslov sajta, kao i fusnotu 1.)

Dakle(m), Leksikon stranih reci i izraza, autora Milana Vujaklije, (prvo izdanje iz cak 1937. god.) odavno nije referentna literatura na koju se pozivamo. Razlog jednostavan: ovaj leksikon je poslednji put redigovan pre vise od 20 godina, kada su unoseni novi pojmovi, i menjana zastarela znacenja nekih od vec unetih pojmova.
Poslednje stampano izdanje je iz 2004. godine, ali ono nije osavremljeno, vec je to samo stampano izadnje onog poslednjeg redigovanog od pre 20 godina.

U strucnim krugovima se Vujklija koristi samo u slucaju arhaizama (ukljucujuci i turcizme), kao i kod rafiranijih, sofisticiranijih, suptilnijih, kako god, termina standarnog srpskog jezika koji su obicno latinskog, grckog ili drugog stranog porekla, i koji su usli i postali deo korpusa srpskog recnika preko najpre knjizevnosti, muzicke i likovne umetnosti i nauke.

Situacija se drasticno promenila pod uticajima masovnih i novih medija na govorni srpski jezik, u poslednjih nekoliko decenija, sto nije zabelezeno u ovom Vujaklijinom leksikonu. Tako da se sada kao referentni leksikon ili recnik stranih jezika koristi: Veliki recnik stranih reci i izraza, autori Ivan Klajn i Milan Sipka.


Sleng, zargon i idiomi jesu zaista ono sto sam i napisala prosli put, i to je tako. (fusnota 2)
U nasem narodu jeste raspostranjeno da se koriste jargon i sleng kao sinonimi (reci slicnog porekla), ali to ne znaci da je takva upotreba jezicki ispravna. :(

Zato postoji i standardni jezik koji uvodi pravila i koji se ne menja tako cesto, jer nije govorni “ziv”jezik, a i kad se menja, onda je to stvar dogovora i odluke referetnog tela, odnosno autoriteta po pitanju jezika, a to je kod nas konkretno Sekcija za spski jezik i knjizevnost u SANU.

Sto se tice govornog, odnosno narodnog jezika, on je veoma ziva, dinamicna struktura, zato sto se menja sa dinamikom grupe koja ga stvara i koristi, i narocito se brzo menja kroz vreme i prostor. Ovaj jezik je mnogo bogatiji od standardnog jezika, narocito u domenu recnika, koji nikada nema stampano izdanje koje ce celokupan govorni jezik da pokrije, jer je to mission impossible & never ending story.
Ali zato postoje recnici slenga, ili kolokvijalizama koji pokrivaju samo jedan njegov deo, a to ti upravo radis :)
Znaci standard se naknadno pise i time i stvara, a govorni jezik se zivi i stvara istovremeno.


Ako si i dalje neverni Toma (samo jos jedan idiom, cisto zarad “umjetnickog dojma”, nista licno ;)
evo nekoliko korisnih izvora:
1. izguglaj malo “urgan dictionary’ vidi da li je slang ili jargon dictionary
2. urban dictionary website
3. wikipedia za: slang, jargon, idiom, ali nije lepo objasnjeno kao sto sam ja to ucinila :)
4. Oxford Advanced Learner’s Dictionary, unosi za slang, jargon
5. korisno i jednostavno objasnjenje na:
http://www.bbc.co.uk/serbian/special...s/page19.shtml
6. Klajn, Sipka, Recnik


Za dalje ozbiljnije izvore referentne literature mozes da mi posaljes poruku, da ne zloupotrebljavamo ovde prostor :)

SANU pise monolingvalni srpsko sprski recnik vec vise od 50 godina, a tu se misli na timove i timove strucnjaka, tako da je tvoj poduhvat zaista pionirski :)

1.Besides slang, Urban Dictionary also contains Internet jargon, neologisms, bands, and school/town/state rivalries. (http://en.wikipedia.org/wiki/Urban_Dictionary)
2.Sve boldovane reci su strucna terminologija koja ima svoje jasno definisano jezicko znacenje, i ne podlazu slobodnoj interpretaciji. (prim. aut.)

al si zapenila (isto zarad “umjetnickog dojma”, nista lično) :P

šalu na stranu - hvala na trudu da mi objaniš. ubedila si me i promeniću.

Cenim. ;)
Al' jeste da sam se potrudila :)

hmm, pretpostavljam da je lapsus u pitanju, ali cisto kad se vec raspravljete oko terminoloskih detalja: sinonimi su reci istog ili vrlo slicnog znacenja, a ne porekla... uglavnom su bas razlicitog porekla, preuzeti iz razlicitih jezika i sl., pa zato i postoje u paralelnoj upotrebi

Da,da.
Sinonimi, definitivno reci slicnog znacenja, a ne porekla.
Tx na ispravci.