Nemoj si lud, ni jedan doktor ti neće otvoriti takvo bolovanje :)

Ni jedan doktor ne moze sve i da hoce. Posle dve nedelje bolovanja moras na komisiju.

Slazem se sa tim sto su napisali dragi tata i Markok. Ne zadrzavaju se radnici raznim klauzulama u ugovorima i ogranicenjima. Zadrzavaju se obostranim zadovoljstvom i mogucnoscu da zadovoljis njegove zelje i potrebe a istovremeno da imas koristi od toga.

Don't worry, be happy.

Opcije su beskrajne (stalne prijave inspekciji rada, olajavanje po medijima, internetu, prijave mup-u za nepravilnosti u poslovanju, poreskoj upravi, svi imaju putera na glavi) .

Pitanje je samo ko je bezobrazniji i zna jače da viče.

Da zadržavaš nekoga ko hoće da ode, i ne daš mu sporazumni raskid radnog odnosa je suludo.

@c chark: meni se čini da ti imaš klasičan ugovor o stipendiranju i mislim da je sasvim normalno da se firma koja te stipendira osigura da neće da te "odškoluje" pa im ti kažeš "hvala, doviđenja".

@markok: ne znam koja firma bi imala računa da zadrži takvu lujku kao što ti opisuješ. Ako već dođe do nekog "preganjanja" onda toj firmi i ne treba takav čovek, ne samo da bi te pustili da odeš nego bi te i sami oterali.

Osim toga cela ta tvoja priča deluje malo naivno, ne bih baš rekao da je firma dužna da ti plaća za to vreme za koje ne možeš (po ugovoru) da radiš za drugu firmu (osim ako to ne stoji u ugovoru). Ako si potpisao ugovor pod tim uslovima, moraš da ga ispoštuješ, i ne može to tek tako "ja ću da uzmem 1000 bolovanja", postoji i nešto što se zove tužba a onda će da ti presedne sve to foliranje.

ima raznih priča. Ja sam na svoj prvi posao (većim delom system admin, manjim delom programer, PHP/MySQL) došao kad sam upisao četvrtu godinu faksa (koja je imala samo jedan semestar, drugi je bio praksa, pisanje diplomskog i sl). Uslov je bio da budem na ugovoru o delu, da će me prebaciti za stalno kad završim faks i sl, i ugovor je bio na 2 godine. Ja sam faks završio na vreme, nije isteklo tih prvih godinu dana, ali onda su mi rekli da nije dovoljna potvrda, već moram da imam diplomu. Naravno, kod domaćih fakulteta se posle diplomiranja još čeka par meseci na diplomu, tako da sam i tad bio na ugovoru o delu. Došla diploma, krenuo stalni radni odnos, al bez ikakvog povećanja plate, i tako godinu i po dana i kusur. Na kraju sam se lepo pokupio i otišao. Zanimljivo je bilo, da pošto je bila manja firma (25 ljudi, ali to je bio ogranak mnogo veće i poznatije organizacije) i pošto su plate transparentne, svi su dobijali povišice osim mene, svejedno dal je bio ugovor o radu ili delu. Da ne govorimo da su pre mog zaposlenja računari bili u workgroupi, da Internet nije radio, i sl, a da sam ja napravio i intranet portal (čisto za tracking slobodnih dana i podataka vezanih za odmor, te iste plate, sa nekim kalendarom aktivnost i sl, ništa složeno), podigao domen (polise i slično), zamenio običan SOHO Linksys ruterom Cisco ASA uređajem (firewall i VPN), file/print/server radio čak i pripremu za štampu u InDesignu, sređivao web sajt i tako dalje.. Naravno ništa se to nije stvorilo istog trenutka, i gomilu stvari sam radio u hodu, i tako učio, mada sam bio i jedina osoba u IT "sektoru"

Sad sam naravno na mnogo boljem poslu (u američkoj softverskoj kompaniji koja posluje na više kontinenata) sa boljom platom, konkretnijim poslom i sl.

Poenta je po meni da se nađeš negde na sredini, da priznaš šta ne znaš, i šta možeš da uradiš, i da poslodavac bude fer, kako ti ne bi menjao posao. Znači, dok traje taj neki početnički deo, da imaš manju platu, kad se više uključiš u projekte, da ti poraste, i tako dalje. Nisu bitne toliko često pare, već da se čovek oseti da se na njega ozbiljno računa, da postoji normalan kriterijum vrednovanja i slično. Zanimljivo je eto, da u ovoj prvoj firmi gde sam bio, da je vezana za organizaciju za koju bi svi rekli da ima nenormalne plate i uslove rada, i naravno, tu je postojalo HR odeljenje i slično. U ovoj drugoj gde sam prezadovoljan toga nema, samo programeri..

@bluesman

Pričam iz iskustva kod nas, u pitanju je poznata firma, jedan moj prijatelj je hteo da iz nje predje u konkurentsku još poznatiju firmu za duplo veću platu. Bio je glavni programer za neku oblast, a dvojica starijih programera su otišli pre njega, takođe zbog niske plate. Tražio je povišicu ali mu nisu dali.

Uglavnom, za razliku od prethodne dvojice, imao je klauzulu o zabrani rada kod konkurencije. Ukrtako, dao je otkaz, letelo je perje, rekli su mu da će ga tužiti ali su odustali, kad su sve sagledali.

Nema veze šta piše u ugovoru ako ugovor nije u skladu sa zakonom. Poslodavac ima rok od 15 dana da se izjasni i pismeno dostavi da li zabranjuje rad kod konkurencije. Ako zabrani mora da plaća platu sve vreme zabrane.

(Član 162, već citirani ispod,
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog clana može se ugovoriti ako se
poslodavac ugovorom o radu obaveže da ce zaposlenom isplatiti novcanu naknadu u ugovorenoj visini.).

Kao što rekoh mora da plaća po zakonu, ne može to ugovorom da se promeni.

Pretnja tužbom u ovakvim stvarim služi za plašenje zaposlenih. Ne možeš mu ništa ako ne zna, ne možeš mu ništa ako je na bolovanju, ne možeš mu ništa kad priča po netu, ne možeš mu ništa kad kaže da ima puno bagova i treba više vremena, on samo hoće da ode.

Pusti ga, ako stvari iz firme krenu da cure u javnost ili prema nadležnim organima, koštaće mnogo više, ako je čovek ozbiljno namerio.

Da, ali ja odkad primam stipendiju radim, nisam isao na Fax. Kada sam diplomirao samo su mi produzili ugovor. I na kraju sta ako oni mene oteraju? :1087:

To ti mislis. :D
U slucaju da dodje do ratnih akcija, sta mislis ko u vecini slucajeva ima vise resursa?

Srecom, pa je zaista redak slucaj da ti je zaposleni toliko znacajan i da ti se isplati da ratujes sa njim. Lakse je pustiti i ici dalje :) Tolerancija mora da postoji na obe strane.

edit: Tek sad videh ovo:

Definitivno treba malo da se informises ;)