ajde da napravimo hot or not za it reči :D

Ситуација данас, што се тиче развоја језика, није се баш променила. Да би нека реч (термин, штагод) заживела у језику, потребно је да се појави у текстовима који чине културну баштину. Писанија на интернету немају тај квалитет.

Што се тиче датотеке, термин није застарео просто зато што га подржава гомила техничке документације на нашем језику написане почев од седамдесетих година на овамо. Тачно је да тада рачунари нису били широко доступни, али су постојали, и људи су именовали ствари које им недостају. Тако је настала реч „тека“ која је значила „file“ а идеја је била да постоје: програмотеке (са програмима), датотеке (са подацима) итд. али од свега тога, остала је само „датотека“ са проширеним значењем у односу на изворну замисао. Датотека је термин који је усвојен и у широкој стручној примени је више десетина година. Мода се ту уопште не пита, пита се писано историјско наслеђе.

То се питање уопште не поставља. Правопис јасно каже да се такве речи транскрибују, као и каква притом правила важе.

Да пробам и ја:
„У рачунарству, љуска (shell) је програм (software) који обезбеђује сучеље (interface) са корисником. Израз се обично односи на љуску оперативног система која обезбеђује приступ услугама језгра (kernel). Међутим, израз се широко примењује на програме и може да подразумева ма који програм изграђен око одређене компоненте, попут читача веба (web browser) и програма за електронску пошту који су „љуска“ за погоне за приказ ХТМЛа (HTML engines). Име „љуска“ потиче од љуски које су спољашњи слој сучеља између корисника и унутрашњости оперативног система (језгра).“

Неколико примедби овде:
- превод „део програма“ за „piece of software“ није добар, јер је у енглеском језику софтвер збирна именица
- окружење за interface није добар избор, јер постоји и „environment“ у буквалном значењу окружење. Усвајање истог назива за interface и environment доводи до непотребне забуне. Обе речи имају једноставан превод на српски — сучеље, одн. окружење, па кад већ постоји ваљда треба да се користи.
- веб-претраживачи, емаил програми: у нашем језику се обично овај редослед речи обрће, па ће веб-претраживачи да постану претраживачи веба, емаил програми — програми за имејл (или ел. пошту, епошту, како ко воли)
- „render“ значи приказати, па стога и превод
и ето, моја два цента.

Распитао сам се каква су правила — страна имена програма транскрибују се на српски језик исто као имена која потичу из језика о којима је реч. Језичке недоумице нису празне, треба да изабереш неко од слова која су понуђена.

Љуска као превод за „shell“ из моје визуре функционише сасвим добро, а ево и зашто.

Логика којом је појам изведен за случај енглеског језика има везе са аналогијом слојевите структуре оперативног система и структуре неког плода типа лешника. Ова логика не зависи од језика на којем је изведена, и не видим зашто би на нашем језику била ишта гора него на енглеском.

Што се превода „слој“ и „омотач“ тиче, сматрам да то није добро решење пошто већ постоје и користе се „layer“ и „wrapper“ респективно, па бисмо имали проблема да преведемо нешто као:
„The shell represents a wrapper layer around the operating system kernel...“ јер смо помислили да бисмо могли да се извучемо преводом који „није баш то, али је довољно близу“. Из мог искуства, преводиоци се често налазе у искушењу да превод уместо посебним, преведу општијим термином, јер је често тако лакше. На жалост то доводи до изједначавања општег са посебним, што води у забуну. Мени се у оваквим случајевима пали сијалица да треба боље да размислим који тачно превод да употребим, уместо да пристајем на компромис.

Морам да кажем да грешиш, али уместо да дајем предлоге, упућујем на књигу „Увод у програмске језике“ проф. Јоза Дујмовића, која је најбоље штиво о програмским језицима написано на нашем језику које сам имао прилике да прочитам, иако је написана пре равно 20 година.

Границу одређује правопис. „Apple“ се транскрибује као Епл јер је властита именица, при чему се користе правила транскрипције из енглеског језика. Имена градова често имају историјско наслеђе које односи превагу па је тако Нови Амстердам а не Њу Амстердам, али Њујорк није Нови Јорк — иако је парадоксално реч о истом граду, само из различитих раздобља историје. Слично је Беч (дошло из Мађарског), а не Вин, Солун а не Тесалоники (дошло ваљда из турског). С друге стране „shell“ је љуска исто као што је „ball“ на пример лопта — једноставна страна реч која има једноставан превод. Има као што се види доста случајева и подслучајева, али их правопис све темељно наводи, тако нема недоумице.

Правопис каже (чл. 97.) „Туђа властита имена пишу се у српском стандардном језику на два начина: прилагођено писање (применљиво у ћирилици и у латиници, нпр. Минхен, Шекспир — Minhen, Šekspir) и изворно писање (применљиво у латиници, нпр. München, Shakespeare).“ Дакле — нема Стеве Пословског, већ је Стив Џобс.

То се некад код нас звало „контраш“, а може да се каже и другачије: прзница, кавгаџија, узурпатор, превратник, кабадахија, харамбаша, баксуз, угурсуз, подпрцкивач, подбадач, враг, зевзек, зајебант, никоговић, ништарија, јеретик, завојевач, надобудник, поп, (чорби) мирођија, зафркант, забушант, разградитељ, недоказан, паливатра, распикућа, попивода, политикант, демагог, бараба, завађач, мутивода, распиривач (мржње), софиста.

Шазнам...

ф

http://recnik.prevod.org ?

ф

pa ajde onda jos da cepidlacimo, valjda ćemo na kraju isterati :)

sveska je upravo srpska reč za kolekciju/katalog - sveska, svezak, što znači više istorodnih stvari koje se nekom vezom drže na istom mestu. samo što je to opšte značenje izgubljeno, i danas sveska ima samo to jedno značenje.

znači, datoteka = kolekcija/sveska podataka.

a database u suštini i logički ima isto značenje - kolekcija/sveska podataka, samo što se taj koncept pojavio malo kasnije nego file, i zove se drugačije iz prostog razloga - da bi se ta dva koncepta implementacije razlikovala...

tako da si ti donekle u pravu, ali uzimaš u obzir samo semantiku, a ne i same koncepte i njihovu implementaciju

Pa to ne radi.. ili radi jaaaaaaaaaaaaaaaaaako sporo.

Mejbi ne može da se konektuje na datoteku jer je brokovana ili je pod velikim loadom? :)

Егзактли :) Tačno ono što je čovek i rekao.

Што се тиче "датотека" и "датотечних система", нисам успео да пронађем објашњење одакле се у тој речи налази "дато-"? Да не улазимо у то зашто "-тека", ако се под "дато" мисли на податке као енглески data онда ми је још нејасније зашто је преведена само друга половина речи а од data направљена нека реч која није ништа срећније решење од "хејтери".

На крају опет се враћамо на то, али зар реч file не постоји у нашем речнику? Зашто онда слично као што је shell љуска и file није досије, архива, акта, ... У енглеском речнику реч file означава "collection of computer data which is stored under one name (Computers)..." ми за то имамо српску реч која сигурно није "датотека". Ово је сада већ питање радозналости... :)

Ono što mene u stvari nervira jeste vaš stav kao da ste vi neki bogovi - za vas ne vrede postojeća pravila.

Mislim, ti i ovi ostali ste jednostavno razmaženi: JA, JA, SAMO JA.. JA SAM CENTAR SVETA.

Takav je vaš stav (a takvog stava u svetu je i suviše, rekao bih, i nekako ga uglavnom povezujem sa dečurlijom, pa me stvarno čudite), bar meni tako delujete.

Vi ne priznajete postojeće rečnike, samo je bitno šta *vi* mislite. I kao da reči moraju da imaju *vaše* odobrenje da bi bile u rečniku, a i ako su tamo, onda treba *vaše* odobrenje da li su još uvek prikladne za upotrebu.. Ajde, da niste malo preterali, pogotovo pošto mi se čini da se niko od nas inače ne bavi tim pitanjima profesionalno?

Eto, malo da budem namćor ;)

Eee.. radi onaj link što je Filip ostavio.

Evo za "file":

1. датотека
2. фајл - већ се користи у српском КДЕ преводу, а ни датотека није баш српска реч.


Opa miki, kako onda srbenda ako koristim reč datoteka, po ovome više ispade - izdajnik :) Znači i tu ste omašili.

E sad već počinješ da me nerviraš. Pa ne ... neću da pišem kako ja mislim nego ću da pišem kako ti misliš? Svašta... kakve gluposti pročitah od tebe...

Koja postojeća pravila? Koje postojeće rečnike? Postojećih pravila nema i svi pišu kako misle da treba da pišu, u tome i jeste problem o kojem govorimo. A opet, toliko si užasno kontradiktoran.... u jednom ranijem postu si napisao:
a sada pričak kako su oni koji ne misle da je kolektiv ("postojeća pravila") uvek u pravu u stvari infantilni, egocentrični i razmaženi. Daj, saberi se... ti se ponašaš infantilno...

A ti se baviš profesionalno time pa si ti kvalifikovan da daš svoj stav a mi moramo da ćutimo? Ne nego si ti Bog i tako je kako ti kažeš... pa hajde da kažemo da čim se ti oglasiš možemo da zatvorimo svaku prokletu temu. ****in' Amen.

Nemoj da podmećeš.

Ja? Moja pozicija nije baš moja originalno, već iz rečnika, pravopisa, itd.

Zaista nema potrebe da meni pripisuješ pravila srpskog jezika.

I ne razumem ostalo baš šta si hteo da kažeš, nije ni bitno.