Citat:
|
Originalno napisao bluesman
Dovoljno si objasnio poslednjom rečenicom citata, trebao si to odmah da kažeš  Sada mi je jasno zašto tako razmišljaš. Mogao si odmah da kažeš da misliš na državne firme. |
Uopste nisam mislio samo na drzavne firme, ja ne delim firme na taj nacin. Problem o kojem ovde govorimo je univerzalan za sve firme. Za razliku od tebe, koji misli da je problem radnik-poslodavac prisutniji i stetniji u privatnim firmama (ispravi me ako gresim), praksa i nauka dokazuju suprotno. Teze je upravljati vecim nego manjim, sem u nekim stvarima koje nemaju veze sa temom.
Citat:
|
Originalno napisao bluesman
E to je razlika između tvojih "poslodavaca" i "poslodavaca" o kojima ja pričam.
|
Prvo, ja na svom radnom mestu "za stalno" 99% vremena i nisam imao poslodavca, ne treba mi recnik da shvatim koje reci grade "poslodavac". Posla preovladjavajuci deo vremena nije ni bilo.
Ja bih svojim poslodavcima nazvao ljude za koje radim web design/development. Jedna od najvaznijih stvari koju sam shvatio za ovih 9 godina u tom biznisu je da nismo par u dobiti (meni nije problem da uradim sajt za 300, iako znam da oni uzmu 5-10 vise, ne uvredim se ni kada mi daju bonus od $100, koji na ovoj proporciji ne menja nista). Mi smo partneri u riziku. Cim malo veci projekat, odmah ista prica u stilu "Damire, ovo dosad je bila decija igra, ako me ovde izdas ode mi biznis u 3pm". Ja stvarno ne pamtim kada sam imao manje od 15-20 projekata otvorenih, sa bar 5-10 dnevnih aktivnih tog dana, od kojih su bar 2-3 tipa "e kad ovo zavrsim kako da potrosim pare, gde da otputujum, za koju konferenciju napolju da platim put i kotizaciju, da li bih mogao da kupim knjige za ovaj softver koji verovatno nikada necu koristiti". I ja se trudim da ne pravim probleme ljudima, to se zove kucno vaspitanje. Uoci Bozica, seo sam u auto, ostavio porodicu i roditelje u selu, vratio se u Beograd, radio od 10pm-5am i u povratku, poluziv, jos i povezao autostoperke do Obrenovca
Nema meseca bez 4-5 noci bez sna. Klijent je zahtevao da vidi sajt gotov u ponedeljak, moj poslodavac je bukvalno duplirao "platu" za mene i trazio da ga pregleda u nedelju. Nema pregovora, kao i mnogim drugim time-sensitive biznisima, napolju ili u Beogradu, NS, BL, svejedno.
Dakle, kada sam shvatio da smo najcvrsce povezani kada je i rizik neuspeha najveci, odlucio sam da angazujem ljude samo kada posao nije hitan, preobiman ili previse slozen za doticnog. U celom procesu, moje najvece rezerve su vezane za dodatnu radnu snagu. Zbog toga mi je smesno kada se za "sve" kao sto degojs kaze, proglasava taksativno nabrajanje neuspeha u upravljanju ljudskim resursima. Kad degojs kaze da je HRM samo za velike firme, bilo bi super kada bi "zvirnuo" u neke e-business aplikacije (SAP, na primer) pa da vidi sta je HRM, mislim da bi promenio misljenje. Nije HRM vojna doktrina gde par njih upravlja sa hiljadama, to je pre svega zahtev za godisnji odmor, izvestaj o radu za nedelju, dodatni radni sati, oprema sa kojom je radnik zaduzen i koju koristi i milion drugih sitnica.
Pozdrav,
--Damir