U javnom preduzecu gde sam nekada radio nismo mogli, kao sektor marketinga, da dobijemo internet. Direktor sektora je imao ali mi, kancelarija pored nismo.
Stidim se ali nisam znao kako da ispovezujem sta treba pa da dobijemo i mi. Nikad mi to prckanje oko hardvera i softvera nije islo od ruke. Elem da ne duzim, pisali smo molbe "Racunskom centru" gde je sedlo jedno 4-5-6 ljudi od kojih je jedan duzio skener, drugi plotere, jedan je bio zaduzen za kucanje u wordu a glavni je znao oko hardvear i softvera. Da bila je i riba "dizajner" koja je radila dizajn kataloga u wordu. Najsramnije u svemu tome je cinjenica da je i nas direktor sektora odlazio tamo da zamoli ljude da dodju i povezu nam dva racunara i puste internet iz jednog u drugi. Ma nisu ga slusali uopste a kamoli da urade.
U napadu lucidnosti ili ocaja, ko bi ga znao, jednom kad sam se vracao sa pauze doneo sam flasu koka kole od 2 litra, spustio je na sto glavnom u racunskom i lagano ga potapsao po ramenu.
Posle 10 min dogegao se do moje kancelarije i sve obavio za manje od 15 min.
Milsim da je to u principu stvar koji se vuce jos iz socijalistickih vremena. Majstora treba potplatiti ili nece da radi a "niko ne moze malo da ga plati koliko on moze malo da radi". Mozda gresim ali mi se javlja neki podatak da oko 30% ljudi u ovoj zemlji jos uvek radi u javnim preduzecima a gde je tu prosveta, drzavna administracja itd
Miloje