Ne znam da li se sećate da sam nedavno pričao o situaciji u jednoj osnovnoj školi, u kojoj postoji učionica sa 20 računara koja je non stop zaključana - ne puštaju decu verovatno da ne bi pokvarili nešto
U školi ne postoji internet konekcija, čak ni za direktora škole, a da ne pričamo o web sajtu.
Dakle, ja sam im kao donaciju ponudio web sajt uz 2 uslova: 1. da deca sama uređuju sajt 2. da ga uređuju iz te "čuvene" učionice. Čime sam hteo da ubijem 2 muve jednim udarcem. Šta više, iscimao sam se maksimalno da obezbedim ADSL kao donaciju, i dobio sam zahvaljujući sezampro koji inače to ne rade, ali sam povukao sve što nisam "cimao" za sebe lično nikada.
Šta se sada dešava? Potrebno je nekih mrežnog 80m kabla da bi se povezala ta učionica koja je "prikladno" zgznuta u neki gornji ćošak škole, i naravno, direktorka je insistirala da "škola plati te kablove." Sve ukupno 3200 dinara. Da li treba reći da već 10 dana nisu platili fakturu (ja sam lično otišao, sve naručio, doneo im fakturu "na noge", samo da plate)?
I sada šta raditi? Da li da se inatim i da kažem "neću bre iz principa, neću da namestim bilo šta dok ne plate to" ili da kažem "ma daj bre, daću ja tih 3200 dinara, dok se inatim - deca će duže čekati na internet". Stvarno ne znam šta da radim sa ovim. Po meni, ove u školi jednostavno baš briga za sve to. Dođe mi da vratim i taj ruter i prekinem ADSL ugovor... ali opet, to i ne radim zbog škole nego zbog dece.
A da... kada sam rekao da su dobili donaciju ADSL (max) na 2 godine, prvo pitanje je bilo "a ko će to da plaća posle 2 godine". Onako u afektu sam rekao - ja ću da plaćam ako vi stvarno ne vidite nikakav interes da škola ima internet konekciju. Mislim, stvarno... ovakve stvari me ne samo nerviraju nego i opasno razočaravaju.
Pored toga, nastavnik tehničkog koji je odgovoran za IT sekciju, ne zna ni modem da zakači (običan modem i dialup konekciju), čak ne zna ni šta mu je potrebno (kaže da ne može jer ne mogu da dobiju ni jedan telefonski aparat). Inače sa njim sam se nekoliko puta dogovarao da se nađemo, samo da uđem u tu "IT učionicu" da premerim koliko mi kablova treba. Ni jednom se nije pojavio - svaki put me je ispalio. Kada sam se dogovarao sa školom da dođem da uzmem materijal za sajt - 4 puta sam dolazio u zakazano vreme - svi su me gledali belo, niko ne zna o čemu pričam, a oni sa kojima sam se dogovarao kažu "ne mogu sada da nađem, dođite u XXX ja ću sve da pripremim". Naravno, još nisam dobio ni jedno slovo.