Evo jednog sasvim drugačijeg primera.
Prekjuče sam proveo celo prepodne u OŠ "Đura Jakšić" iz Krivelja kod Bora.
Škola koja ima jednu telefonsku liniju i pet isturenih odeljenja po različitim homoljskim vukojebinama, pa zamislite kakve probleme imaju da organizuju nastavu, prevoz zimi, grejanje... Međutim, imaju kabinet sa petnaest računara a i u svakom isturenom odeljenju takođe imaju računare (sve su to dobili kao različite donacije, jer imaju par nastavnika koji po čitav dan pišu projekte i šalju svima za koje su čuli da daju donacije).
Svaki nastavnik u toj školi (uključujući i nastavnika fizičkog!) ima obavezu da završi kurs informatike i da posle toga održi pet javnih časova iz svog predmeta pred učenicima i nastavnicima koje pripremi na računaru.
Inače, zvali su me jer im treba sajt. Da li verujete da nisam mogao da se odbranim od nastavnika koji su svi imali nešto da kažu (uglavnom bez veze, ali to nije bitno) u vezi dizajna budućeg sajta. Entuzijazam im je otprilike obrnuto proporcionalan uslovima u kojima rade. Treba li da napominjem da je u školama koje se nalaze u gradu situacija u dlaku ista kao što je Blues opisao? A ovde... bio sam prisutan kad direktor zove opštinare sa svog mobilnog telefona da se svađa zbog lošeg uglja koji su im uvalili da ne bi prekinuo internet konekciju (rekoh već da imaju jednu telefonsku liniju) klincima koji su imali - pazite sad: geografiju u kabinetu informatike!
Šta dalje da vam pričam... dogovorili smo se da direktor dolazi po mene dva puta nedeljno po mene i da zajedno sa tri - četiri naprednija učenika radim sajt. Ja sam hteo, inspirisan onim Bluesovim ranijim postom da uradim sajt besplatno, međutim - ljudi neće ni da čuju, kažu, "Ne ide to tako kod nas... nisi ti Norveška Vlada bato, a ni mi nismo sirotinja ako smo seljaci". A jesu sirotinja.
|