Citat:
|
Originalno napisao Pedjaa
^ Zaista mislis to, ili si samo lose volje ??
|
Naravno da mislim, i uopste nisam lose volje.
Evo ti primer. Moj sin se zali da mu je dosadno u skoli. Odmah sam se setio da da sam i ja u prvom razredu skole bezao skoro 5 nedelja sa casova, svako jutro sam isao kod ortaka i vracao se kuci kada se reuglarno vracam iz skole, roditelji nisu nista posumnjali dok nije dosao drug da mi pokaze domaci. Razlog je bio sto mi je bilo dosadno u skoli, ucili su sve ono sto sam ja vec znao, a zbog onih koji su zaostajali morali smo da blejimo danima oko gluposti.
Dakle posle 30 godina istorija se ponavlja, drugim recima nista se nije promenilo osim sto sam ja imao pionirsku maramu a moj sin i ne zna sta je to. Oni sada uce slova, i sve bi bilo ok da ne moraju da cekaju one koji slabije kapiraju. Ni to nije toliko problem, da ti na koje se ceka nisu uvek oni koji ne rade domace zadatke, ciji roditelji jos ni jednom nisu bili u skoli da se raspitaju za svoje dete, i oni koji odgovaraju uciteljici sa "necu" kada im kaze da izvadi knjigu (?!?!)
Dakle, moj sin, i gomila drugih sinova i kceri, sada se smara u skoli, gubi vreme cekajuci na one koji i nemaju nameru da to nauci. Zasto? Zato sto smo svi jednaki? Mac malo.
Pominjemo sport? Pa eto, neko igra u Barseloni, neko u Zvezdi, a neko u Besnom Foku - sve prema sposobnostima, talentu, ulozenom trudu i znoju. Sta je tu sporno? Svi ce da se sloze: "nista". Zasto ne primeniti isti princip i na obrazovanje u Srbiji, kada se tako vec radi u celom (normalnom) svetu?
Zasto da deca koja napreduju brze ne idu u bolju (privatnu) skolu? Evo jos jednostavnijeg predloga: napraviti posebno odeljenje za takvu decu. Pa neka oni idu brze od drugih. Zasto cekati na nekoga kome je jedini sinonim za skolovanje - "moram". Zasto i u skolovanju ne napravimo Barselonu, ili bar Zvezdu?
Ne znam da li znate kako funkcionisu privatne skole? Dolazi autobus po decu svaki dan, u skoli drze sve knjige (neka neko samo izmeri ranac prvaka, evo ja sam danas nosio detetu ranac do skole, moj sin je prilicno jak za svoj uzrast ali je ranac toliko tezak da je mene zabolelo rame), svakom detetu se posvecuje posebna paznja, narocito se obraca paznja na
posebne talente i afinitete deteta, posle casova rade domaci u skoli, sve je placeno (ok, neko ce reci preskupo, ali nema onoga da svaki dan dolazi dete "rekla je uciteljica da treba da donesemo po XXX dinara da platimo YYY") i sve funkcionise besprekorno.
Jedino sto mene brine je sta ce dete kada izadje iz takve skole u ovu divljinu?
Back to main topic: Ovi su opremu dobili iz donacija, pri cemu se neko opasno ugradio posto ne mogu da verujem da je 20 racunara kostalo 2 miliona dinara (oko 25000 eur, znaci preko 1000 eur po racunaru, a ne vrede toliko ni u ludilu).
Kaze mi zena jutros "Sto se bre cimas, na kraju sta te briga, Uros ima i svoj kompjuter i internet i sve sto mu treba? Nemoj vise to da radis, sada ti ides tamo 3 puta i cimas se gubis svoje vreme jer nekoga bas briga." Tacno, ali ne mogu bre da gledam onaj cemer....