Glavni cilj ECDL koncepta je da svi gradjani mogu do odredjene mere biti aktivni i korisni u informacionom drustvu. Zato on i jeste tako jednostavan, neko bi rekao i banalan, zato sto on i nije zamisljen da pomaze mladima koji traze prvi posao vec onima koji su u programima zastite u svojim zemljama, zakon u najvecem broju EU zemalja "misli" na starije od 50 godina i one koji su bez posla posle 10 godina u jednoj industriji. Drzave izdvajaju velika sredstva i zele da kvantifikuju obim i rezultate ulaganja u racunarsko opismenjavanje svojih zaposlenih i nezaposlenih gradjana. Da ne pominjem e-gov, gde su EU zemlje bile pre 10 a gde ce biti za 10 godina. Covek od 60 godina je 15-20 godina daleko od groba, a i oni moraju da imaju dokumente, podnose razne zahteve i molbe itd. Zato ECDL ima smisla jer je usmeren na stariju populaciju.
Sto se tice pitanja o upotrebljivosti programa i sertifikata u nasoj zemlji, mislim da samo praksa moze da da odgovor na ovo pitanje. Dok u EU imamo podskupove racunarski pismenih i racunarski nepismenih ljudi, u Srbiji su najvaznija dva podskupa - klasicno pismenih i klasicno nepismenih. Kad malo bolje razmislim, mozda vec sad imamo odgovor na ovo pitanje - u Srbiji 40% ljudi nije zavrsilo vise od osnovne skole, tako da po zakonima ovog sveta nema sanse dok su ti ljudi zivi da mi stignemo prosek EU u 2006 od nekih 60-70%.
|