Citat:
|
Originalno napisao [nq]
Naravno druga je prica kad preces recimo 25-27 godina.
|
pa da budem iskren ziveti sam je mnogo sladje kad imas 20 i nesto... pravis zurke, skuplja se drustvo kod tebe, dovodjenje devojcica i slicno...
Sto se ove teme tice, iz moje perspektive nekog ko ima 31 i zivi sa roditeljima, mislim da je to malo naduvana prica. Znam gomilu ljudi koji zive odvojeno, ali su i dalje potpuno zavisni od roditelja. Svaki vikend idu kuci da im mama opere ves, spakuje klopu i da para, i bukvalno bez roditelja ne bi preziveli ni mesec dana. Ne vidim da je njihov kvalitet zivota ili nivo odgovornosti superioran u odnosu na mene koji zivim sa roditeljima, ali naravno placam dobar deo troskova i pomazem roditeljima u kuci, idem u kupovine i slicno.
Ziveo sam i sam, i u nekoliko navrata sa devojkom, jedno vreme i u inostranstvu. Od nedavno sam single i da budem iskren trenutno mi bas prija da budem u punoj kuci, da uvek imam nekog sa kim mogu da popijem kafu i popricam, ili gledam tv. Ziveti sam zna da bude super, ali ponekad je uzasan smor.. kad imam dosta posla, (bivsa) devojka je na poslu po ceo dan, a drugari su zauzeti (sto je vrlo cesto stanje stvari) desavalo mi se da skoro ceo ****in dan, do 10 uvece, ne vidim ni jedno ljudsko bice, osim kasirke u samoposluzi.. mom karakteru to uopste ne odgovara, ja sam vise dog-type nego cat-type osobe, treba mi moj copor i tako to
Mislim da je tu presudno kako se covek slaze sa svojim roditeljima i koliki je stan. Ja se sa svojima lepo slazem, i imam sasvim dovoljno prostora za sebe i izdvojen ulaz, da ne moram da ih gledam ako ne zelim, plus sam navikao na ovaj stan i kraj grada, tako da (trenutno) uopste nemam zelju da bacam 300-400 evra da bih ziveo u necijem tudjem stanu.. kad mi se sklope uslovi za stambeni kredit kupicu si stan, ali do tada mi je ovako bolje.. a verovatn ima veze i sa vaspitanjem, nekako su me naucili da su mene roditelji izdrzavali do sad, pa zato sad ja treba da im se oduzim tako sto cu im biti pri ruci...