Nisu sporni ljudi koji mogu a ne moraju da pale iz gajbe i da se osamostale, već oni koji to ne čine uz izgovore.
Ja kapiram da je za osamostaljenje potrebna petlja, čvrsta odluka i guraj jebiga. Ja sam imao tu sreću da sam nasledio gajbu, ali daleko od toga da cvetaju ruže, ali to nije poenta sada.
Tužno je to što je psiha omladine u takvom stanju da je lakše okriviti nekog drugog za to stanje u kome se nalazi. Jebiga, bilo je sranja, i svi su bili u sranju, nije se samo tebi dogodilo. I biće sranja još više, i šta ćeš onda opet da kukaš?
Svi na osamostaljenje gledaju kao na nepotrebni ekstra trošak, a niko na to ne gloda kao na ostvarenje jednog cilja u životu, na uspeh. Rezoni su ljudima danas jako niski, "gazde" im zapuše usta sa po 200-300 (ili sličnom sumom koja ovde uopšte nije bitna) eura i oni ćute i srećni su što su dobili i toliko.
Evo baš sam juče bio u kraju, vidim neki bosanci podigli kućerinu pored puta, ono je ogromno, i kladim se da će četiri kolena te porodice da živi tu. Meni to jednostavno nije ok, nazovite me "urbanim" ili "odrođenim".
|