Dragi Tata (ovo kao da pocinjem neko pismo
)
Bilo kakav primer ne ide uz ovu temu jer je to individualna stvar. To što spominjes Karadjordja koji je ziveo kod tate nije neki argument (iskreno ja za to ne znam, koliko se secam iz istorije, on je bio u egzilu, pa ga je u povratku, kada je ponovo hteo da digne ustanak, izdao kum koji je njegovu glavu predao Milošu i turcima) Ne znam šta to dokazuje. Isto tako mogli bi da kažemo: šta bi bilo sa Nikolom Teslom da je ostao u Smiljanu ceo život, verovatno bi ostao na nivou nekog vašarskog mađioničara.
Niko tebi ne govori kako da urediš svoj život (inače, ja na svim postovima na ovoj temi ni jednog trenutka ne radim recenziju članka na B92, on me ne interesuje, pričam samo o temi kako je navedono u naslovu), ali je činjenica da je samostalnost mera zrelosti čoveka.
U firmi u kojoj radiš, da li se više poštuju radnici koji samostalno odrađuju stvari ili oni koji ne znaju ni da započnu sami, a i kada se to desi stalno zapitkuju i ne umeju samostalno da privedu kraju bilo šta. To sve ima veze sa ovim o čemu pričamo, kao što rekoh, to je stanje duha a ne materijalno ili čak "dokazivanje" kako jablan tvrdi.
Ako ne naučiš da se staraš o sebi, kako ćeš da se staraš o drugima, o svojoj porodici, o svojoj deci? Pa čak i da se ne oženiš, da nemaš decu, da ostaneš ceo život sa roditeljima... i oni neće moći beskonačno da te služe.
Dakle, nemam šta pametno da dodam, samo sam hteo ovo oko primera malo da ... pojasnim.