Postavka čitave priče je u suštini veoma prosta. Imaš 50 godina star proizvod koji se očigledno više ne prodaje tako dobro kao nekad u eri Đorđa Marjanovića i Zdravka Čolića, jer ova nova "FANCI" generacija potrošača samo guta ove "okupatorske" **** prozvode (citiram: "Ustvari taj "pojedinac" ne jede Cokoladne Bananice, nikada ih nije jeo,
odrastao je na TWIX-u MARS-u M&M-u...")
Pitanje kako skrenuti pažnju potrošača na već zaboravljeni proizvod? Podariti mu novu mladost u vidu novog imena ili još bolje, tamo u nekoj Americi mjenjali okus jednog proizvoda pa se potrošači pobunili, ne damo stari okus. Ajmo mi sad da isto to uradimo sa imenom, igrajući na kartu:
- emocija ("Necu Vam reci da od malena kako udjem u radnju prvo sto potrazim je Cokoladna Bananica")
- nostalgije za nase ljude u rasejanju ("Kad izlazim iz zemlje I ulazim u avion ja nosim Cokoladne Bananice. kada me put povede u neku bivsu Yugoslovensku republiku ja im mamim "penu na usnama")
- starog dobrog srpskog inata ("ne nudim ih , cicija sam, pa sta")
- porodicne tradicije ("U mojoj familiji smo generacijski kupovali Cokoladne Bananice, sa svim devojkama sa kojima sam izlazio jeo sam Cokoladne Bananice, Sada moja supruga I moj sin jedu Cokoladne Bananice.")
- srpske tradicije ("Cokoladna Bananica moze da stane pored Ajvara, Tursije, Kajmaka, Sljivovice, Kneza Milosa I da je ne bude stid..")
- jada ("Nije on sam kriv, kolektivno ste krivi.. pa zar niko zdravog razuma nije digao glas protiv toga ? Zar nemate nikoga ko se iole razume u marketing ? Da necete mozda sutra SMOKI da nazovete FLIPS Huh")
Sa aspekta osmišljavanja same kampanje ništa spektakularno, postupanje po klasičnoj proceduri kad se radi o zaboravljenim asovima
A ovaj wannabe-mungos sam potvrđuje ovo što sam iznad napisao
Citat:
|
Originalno napisao Nikola Vavic
Ko je uopste rekao da se menja ime... osim reklama za to  |