Citat:
Originalno napisao mungos
U čemu je problem?
|
Pre nekih godina i vise Red Herring ili Business Week, nisam bas 100% siguran, je pravio neku top 30 listu gde su svakog clana ove liste pitali sta im je moto ili sta bi porucili drugima na sopstvenim putevima ka uspehu. Jedan od tih top 30, direktor velike IT kompanije, je otprilike rekao da covek u savremenom poslovanju moze sebi da dozvoli sve ali mora da bude bar malo paranoican i da on ne zna nikoga ko je uspesan a da nije bar malo paranoican u vezi sa ucesnicima na trzistu i samim trzistem.
Elem, izjava jeste malo "vise" nego sto bi trebalo, ali je navodim bas da ukazem kako mnoge moje postove ovde prolicno "oboji" moje nerazumevanje kako je neko spreman da uci i radi naporno, ulozi vreme, novac, i druge resurse i onda igra na kartu da ce u Srbiji biti sve ok i da ce se trziste razviti dovoljno da bude mesta i za njega samog. Znaci, neko donese odluku koju tehnologiju ce da koristi (Limp, Java, Win, Ruby
, whatever), izabere najbolje knjige za ucenje, izabere i ovaj forum kao najbolji, i jos mnogo dobrih izbora napravi, i onda sve zasere tako sto se jednog dana probudi i pocne da misli, a neki i da javno predvidjaju, brzi razvoj i uspeh IT sektora u Srbiji. To je ok za macke koje imaju 7 zivota, mozda i za ljubitelje macaka i premijerskih stolica, ali za common people nije.
Mi se licno ne poznajemo, tako da mogu delom da razumem tvoj osecaj da sam frustiran. Ja bih pre rekao da imam izrazenu empatiju za druge ljude, takav sam citav vek. Ako mogu da dam i mali savet koji ce pomoci nekome da odredi sebi bolju buducnost, to je veliki uspeh.
Sto se tice moje firme, to sam jos uvek samo ja. Kao sto je poznato onima koji su pre skoro deceniju bili aktivni jos u vreme Serbiancafe-a, moja je zelja bila da napravim sebi buducnost u inostranstvu. Godine su prolazile, problemi sa zavrsavanjem magistarskih studija, rodjenje deteta, skoro dvogodisnja celodnevna briga o tom detetu, najiskrenije, nada je pocela da jenjava. Na srecu, a mozda je tako i moralo da bude, trud se isplatio, 25. maja treba da dobijem pozitivan odgovor za studentsku boravisnu dozvolu za doktorske u Austriji, a do ranije jeseni bi trebalo da znam i odgovor na otvoreno pitanje u kojoj kompaniji cu raditi. Moja zelja je da to bude u postanskoj industriji, za koju sam i skolu zavrsio i radio 8 godina, ali najvaznije je da sve ide ok.
Da rezimiram: kolege, radite dan i noc, ali i razmisljajte o uslovima u kojima radite. Ne moramo, a bogami i necemo, svi da budemo CEO, ali bi bilo dobro da sto vise bude srecnih i zadovoljnih. Pronaci srecu u ovom sistemu u kome vecina nas zivi, zao mi je ako nekog budim iz lepog sna, to nije realno ocekivati. Moguce je, ali ne kao pravilo, vec kao izuzetak.