Šta se ovde u suštini desilo? Ova situacija bi se mogla opisati kroz sledeće paralele:
1. (Web) dizajneri se strašno ljute što im cenu rada spuštaju neki "amateri" koji su tek naučili da rade u Photoshop-u ili Corelu, ili nešto rade u Front Page-u. Kako objasniti klijentu da ovakvi sigurno ne bi trebali da im rade dizajn jer su "paceri" koji rade za sitne pare.
2. Kada osobama kao što sam ja i slični koji ne znaju da programiraju, a treba im sajt, trebalo bi da angažuju programera/tim da im taj sajt napravi, i za to dobiju (manja ili veća sredstva - da ne ulazim priču, jer nije u kontekstu ove teme).
Ako je ovo poznato i (relativno) logično, zašto onda nije na sličan način logično da za oblast prodaje i marketinga oni koji se ne razumeju u tu oblast ne angažuju nekoga ko se u to više razume, nego to rade sami?
Odgovor: Eto, video sam kako se dizajnira sajt, pa ja to sada mogu sam da uradim - eto, video sam kako funkcioniše sistem nagradnih igara, pa sada to mogu sam da uradim, nije to neki kunst...
Isto kao što se mogu pronaći programeri i dizajneri za određeni posao na osnovu ukusa i referenci, ima ovde osoba koje mogu da odrade konsalting iz oblasti prodaje i marketinga (doduše nije ih baš veliki broj, ali ih ima).
Ima i onih koji rade crisis PR, ali je činjenica da će sada Limundo da košta mnogostruko više da povrate izgubljeni kredibilitet, u odnosu na cenu koju bi platili za konsalting kako da odrade ovaj sistem nagradne igre, ili nešto slično za potrebe povećanja broja korisnika.
Jedna je priča kada Ilija Studen napravi veoma kvalitetnu promociju servisa iz "ilegale" (to je jako dobra priča, nemojte misliti da mislim drugačije), a druga je priča kada već imate servis sa reputacijom i hoćete da odradite značajnije povećanje korisnika.
Smisao ove moje priče ovde je da eventualno razmislite o tome da ipak jedan čovek ne može sve da zna...
|