prvo i prvo, potpuno se slazem sa tim da sam bio manje-vise neodredjen, i sa tim sto si ti prigovorio.
ali.. nisam spominjao nerealno visoku cenu. dalje, u nastavku teksta sam poistovetio posao kojim se bavim(o) sa obicnom trgovinom, iz razloga sto je moje vidjenje stvari kod nas sledece.
svi radimo za pare, jel tako? e sad, kao sto mi radimo posao XXX za pare, tako firme kojima radimo posao XXX se bave nekim poslom YYY, za koji oni uzimaju pare. dakle, situacija je takva da nase usluge (posao XXX) mogu da plate uglavnom oni koji su uspesniji u datom poslu YYY, a ako su vec uspesni, znaci da su prosli kroz sito i reseto trzista, i da nisu bili bas preterano fini (prema konkurenciji i njihovim musterijama - pod ovim ne mislim neprijatni, neljubazni ili nesto slicno, vec da ne rade za dzabe, i cesto naplacuju usluge vise nego sto se to nama dopada), na ovaj ili onaj nacin (nisam rekao da su na nezakonit nacin dosli dotle). mozda sam uzeo los primer sa cenkanjem (ljudi sa kojima poslujem su uglavnom iz branse dodjem ti dodjes mi), jer mi je to dobro poznato.
ovim ne dokazujem da sam u pravu, samo objasnjavam svoj ugao gledanja na poslovanje na trzistu. poslovna etika je nesto drugo u sta nisam zalazio, i tu se potpuno slazem sa bluesmanom. svaki posao zahteva drugaciji pristup (naravno ne radikalno drugaciji), pa samim tim ne postoji sablon koji moze da se prati i da uspeh bude zagarantovan.
Citat:
Prvo što može da se desi je "sorry, mnogo si skup. good bye" - i ćao posao
Drugo: "sorry, no can do, evo ti 1/4 od te cifte i pevaj" - i ćao "jak utisak"
Treće: "Ti si neozbiljan, nikada nisi radio nešto slično čim daješ nerealnu cenu" - i ćao respect
|
e sad mali flame.
prvi slucaj: ako mi je stalo da uradim posao, onda necu izleteti sa nekom visokom cenom, vec sa umerenom cifrom. ako me prijatelj preporucio nekome, i naglasio da bi mi ta osoba mogla koristiti kasnije, i da sa tom osobom moze da se posluje normalno, onda bih bio spreman i na "pijacni pristup": aj uradim ja nesto pa se cujemo... ali opet, sve zavisi od situacije.
drugi slucaj: resenje - okrenes se i odes - zasto bih ja radio za nekoga ko nije spreman da postuje i ceni moj rad?? ili, mozda covek pokusava da vidi hocu li se ja pokolebati kada vidim da on "nije" spreman da plati koliko trazim? takav predlog ces verovatno dobiti ili od nekog self-called experta koji bi to uradio za "1/4 para, a isto tako kvalitetno", ili od nekog ko stvarno nema pojma o cemu se tu radi...
treci slucaj: kada poslujes sa nekim ko zna o cemu se radi, nikada neces nastupati sa nerealnom cenom... (scenario: neki developer dobije ogroman posao, i trazi druge developere koji ce da odrade deo posla za odredjeni iznos, tako da ovaj ispostuje rokove...)
mislim, postoji 2^+inf mogucih scenarija... lako je pricati i "kontati kako to ide", ali je cinjenica da treba imati iskustvo/znanje/sposobnost pa se uhvatiti u kostac sa nekim, recimo, prepecenim menadzerom koji, uzgred, celog zivota radi samo sa ljudima....