Berislav Lopac,
Vladimir Kežić, aka Brlaub i
moja malenkost, a sve povodom
jednog dela teksta na biznisblogu razvili smo neku teoretsku priču o ceni jednog fiktivnog startupa na ovim prostorima. Priča je prilično uopštena, ali eto ja sam pošao od pretpostavke da se zna šta se radi i postoji jedna osoba koja plaća sve to, a.k.a. sugar-daddy, odnosno sponzor (što onda nas čini sponozrušama valjda)
Priča je počela od mog izveštaja sa FOWA gde sam spomenuo jednu izjavu o projektu "to i nije bio startup već više neki eksperiment jer je budžet bio tek nekoliko desetina hiljada dolara (računam oko 40-50k)", pa je moj komentar bio "šta je pravi startup? nekoliko miliona dolara?". Ok, naravno da razumem da se ne može meriti cena rada u Srbiji i SAD, ali ako neko uloženih 50k naziva "eksperiment, zezanje, čisto za probu" onda više i ne znam šta da mislim.