[Dejan Bizinger]

Procitao sam celu diskusiju. Mislim da nista nije ni crno ni belo. Ne treba se zavarati da nije veliki hendikep sto posao radimo iz Srbije ali isto tako to moze biti prednost. Mnoge stvari u zivotu imaju dve strane medalje. Ja na zivot gledam pozitivno i sa optimizmom, uvek verujem da covek moze da uspe ma gde se nalazio na svetu. Naravno, negde ce morati mnogo teze da dodje do uspeha, ali sam uspeh je relativan pojam.

Berislav je spomenuo primere Seesmic-a i Skype-a, Rumuniju i Estoniju. Iako nekima zvuci neobicno, za Estoniju mogu da pricam sa sigurnoscu posto sam od prosle godine prilicno upoznat sa poslovanjem u Estoniji, Estonija i Srbija su nebo i zemlja. Ne znam za druge pomenute zemlje, ali Estonija itekako ima kvalifikovane investitore, a u Rumuniji znam barem jednu taku kompaniju. Sto se tice Skype, rekao bih da je vise nastao u Estoniji nego bilo gde drugde. Uskoro treba da odem u Estoniju pa da se uverim i na licu mesta. Sto se tice osnivaca Seesmic-a, Loic Le Meur, je pored toga sto je Francuz, sto je u ovom trenutku manje bitno, covek sa velikim brojem izuzetno uticajnih poznanika i prijatelja, iz tehnologije, medija, pa i politike.

Da je tako lako praviti uspesan global startup van Silikonske doline, mislim da bi on prvi ostao u Parizu, jer ima zenu i troje dece koji su vec kako znam tinejdzeri pa jer period prilagodjavanja tezi. Cinjenica je da bi on uspeo i da je ostao u Francuskoj ali ne bi postigao onakav uspeh kojem on tezi.

Mislim da je glavni problem nasih ljudi nesklonost ka riziku i sto ne veruju u sebe. Stalno se prica "prvo zavrsi fakultet pa onda pocni da radis", "nadji stalni posao", a kada radis za neku domacu firmu obicno dobijas fiksnu platu koja se godinama ne menja ili u najboljem slucaju menja ali ne vise od kretanja zivotnih troskova. Tada zaposleni nije motivisan da radi tamo, ali mu poslodavac ne daje otkaz jer i sam zna da mu zaposleni nije dovoljno placen pa radi koliko je placen. Takodje, neki ljudi znaju da tamo gde rade je neki njihov maksimum i da ne zele da se vise trude pa ne napustaju firmu.

Bas sad kada sam bio u Budimpesti kada sam bio na Budimu i pridje mi neki polu klosar/polu pijanica sa nadom da mi nesto uvali. Pitao me je odakle smo, kazem namerno iz Srbije da ga skinem sa dnevnog reda, i cim sam mu rekao da sam iz Srbije - otisao je bez reci. Cinjenica je da mozda sem u Turskoj nisam naisao na pozitivno reagovanje kada kazem da sam iz Srbije, dok kada zelim normalno ophodjenje i kazem da sam iz Madjarske jer ionako znam Madjarski, situacija je sasvim drugacija.