U prirodi mog posla je da kada me klijent angažuje da ga upravo štitim od takvih sopstvenih "želja i pozdrava" koji očigledno nisu za online okruženje. 1998. g. mi se desilo da je jedan veći klijent (direktor firme) došao do mene i "konspirativno" krenuo sa pričom - znaš bilo bi lepo da se moja slika nađe na prvoj stranici sajta... Tada sam mu odgovorio - naravno, ima idealno mestu za vašu sliku u sekciji na koju ste toliko ponosni: struktura zaposlenih (sistematizacija radnih mesta)... I čovek je prihvatio sugestiju.
U ovom slučaju, slušao sam prethodno tog čoveka, i shvatio sam da je bio veoma ponosan na njegovu sistematizaciju, pa sam se poslužio tom činjenicom "da mu zatvorim usta".
Kasnije mi se to nije više dešavalo, jer kada me angažuju, to je upravo zbog toga. Sa druge strane, ja veoma ozbiljno slušam klijenta i znam da mu svaku nebuloznu želju smestim tamo gde neće smetati...
Sve zavisi i od cene projekta - ako je sajt od 200 EUR, dobija to što dobija. U slučaju skupljih projekata, veoma je jednostavno da ih ubedim po principu da se kuća od 150.000 EUR može praviti samo sa zidarima, a bilo bi bolje da postoji arhitekta.
Slično je i sa cenama - ako hoće amazon.com za "tepsiju ribe", super, to vam je kao da hoćete Jaguara po ceni Fiće, a vi imate sredstava da kupite 5 godina staru Opel Vektru (nađete prave redove veličina - koja se kola mogu kupiti za pare koje klijent ima).
Slažem se s tim da ako je priča o familiji u kontekstu poslovanja firme, slika može sasvim lepo stajati na prvoj stranici sajta.
|